XXZ Izjave dana

Dragan Kolarević: Žulja me hulja iz duhovnog mulja

Posle svega što sam u životu prošao, mogu da kažem da je Janko Veselinović savremeni pisac, da je Hajduk Stanko moderan psihološki roman. Imao je redak dar za dubinsku analizu čovekovih svetlih i tamnih strana. On je pisao o nama, našim okupatorima i njihovim ulizicama. U današnjim pilikama prepoznaju se Lazar, Kruška, Marinko… Stanka, međutim, nisam uspeo da pronađem. Janko Veselinović je dao trajnu „kliničku sliku“ izdajnika, prevrtljivaca, ljigavaca, pohlepnih hulja, duhovnog mulja. A naš je zadatak da danas pronađemo Stanka u simboličkom smislu. Ima njega u svakom od nas. Valjalo bi, braćo i sestre, zasukati rukave. Na posao.

07.12.2017.

Miloš Biković: Film o ruskim i srpskim herojima na Kosovu

Kada smo mi ušli kao producentska kuća u taj projekat, moja želja je bila da se u toj ruskoj priči koja se dešava na našoj teritoriji na neki način prikaže i srpska strana. Ne samo stradanje srpskog naroda, već i heroizam tih ljudi koji su boravili dole, a posebno pripadnika MUP-a koji su bili najmanje zaštićeni, bar u odnosu na vojsku koja je imala čitavu infrastrukturu iza sebe. (…) Film će biti prikazivan manje ili više cenzurisan, ali će ceo svet imati priliku da ga pogleda. Želim da se čuje ta naša priča, da su ljudi nestajali na Kosovu, da smo mi imali DAEŠ pre DAEŠ-a u Evropi, terorističku organizaciju koja je podržana od strane demokratskog Zapada koji se bori za ljudska prava.

06.12.2017.

Andrija Mandić: Nije lako biti četnik i ruskokolonaš

Od rušenja Berlinskog zida i „skidanja“ gvozdene zavjese ne postoji politička organizacija u Evropi koja je na meti diktature i državnog terora, kao što je to Demokratski front u Crnoj Gori. U montirane političke procese, po raznim optužbama, uvučeni su čak i članovi naših porodica. Tortura je kulminirala nakon parlamentarnih izbora 16. oktobra prošle godine, kada je režim, suočen sa porazom, aktivirao scenario „državni udar“, s ciljem da izazove nemire i likvidira lidere DF.

05.12.2017.

Nikola Vrzić: Najveća je žalost za Koštunicom

Svoje odbijanje nezavisnosti Kosova, zahvaljujući kome će u srpsku istoriju i biti upisan kao državnik koji je interese svoje zemlje i naroda stavio iznad ličnih, Vojislav Koštunica je platio sopstvenom političkom sudbinom. Veliki gubitak za srpsku politiku, ali mala cena za odbranu zemlje.

04.12.2017.

Srbijanka Turajlić: Čiča Draža, antifašista u duši

Jer mi zaista ne želimo da imamo narativ o samima sebi. Nego idemo iz jedne u drugu krajnost. Imali smo četnike kao izdajnike, pa smo ih izjednačili, pa smo ih rehabilitovali, pa se nikad nismo dogovorili. Jesu li oni bili zločinci? Jesu, počinili su ogromne zločine. Jesu li bili antifašisti? Jesu. Ali pošto u našem narativu vi ne možete biti i antifašista i zločinac, onda mi ne možemo to da ispričamo.

03.12.2017.

Siniša Kovačević: Noći su frajerske i uvijek na smetnji

Ako noću kad se vraćate kuci iz pozorišta, sa slave, koncerta, iz kafane, čujete da neko krišom plače i ti tihi jauci vas prate do kuće, da znate, jeca Beograd. Sramota ga da glasno zapomaže i traži pomoc. Čudna neka varoš. Što plačes, prestoni beli grade? Reci. Ne treba tebe da je sramota.

01.12.2017.

Marinko M. Vučinić: Ne želim da odgovaram za svoje postupke

Mogli smo videti precizno razgraničenje između onih koji dovode u pitanje, ne samo ovu presudu Ratku Mladiću, već ukupno delovanje Haškog suda, kao i onih koji su ovu presudu dočekali kao mogućnost da se još jednom naglasi srpska krivica za razbijanje Jugoslavije i zločine počinjene u toku građanskog rata. Posebno se insistira na stavu da presuda generalu Ratku Mladiću nije u isto vreme i stigmatizacija i osuda celokupnog srpskog naroda. Ali, reagovanje i nastupi predstavnika tzv. liberalno-demokratskih i građanski orijentisanih političkih ideoloških krugova ukazuju na to da upravo oni govore i zastupaju princip kolektivne odgovornosti i krivice srpskog naroda. To je deo njihove ideološke agende u kojoj se tvrdi da Srbi neprestano pribegavaju samoviktimizaciji, ali i to da nisu spremni se suoče sa zločinima počinjenim u njihovo ime. U pitanju je stara ideološka mantra koju uporno koriste ovi ideološki jurišnici, što se moglo videti i u njihovim komentarima na presudu generalu Ratku Mladiću.

30.11.2017.

Čedomir Antić: Pokušavam da razumem žrtve u Srebrenici, ali mi ne ide

Kako posle svega da u Srbiji neko razume i solidariše se žrtvama zločina u Srebrenici, koji je nesumnjivo najveći zločin u ratovima iz devedesetih godina, kada Haški tribunal ne samo da nije imao razumevanja za srpske žrtve, već presuđuje za ubistvo „nekoliko hiljada“ ljudi? Haški tribunal već decenijama učestvuje u građenju mučeničkog nacionalnog mita Bošnjaka, Albanaca i Hrvata. Utemeljenom sistematičnije nego što je slučaj sa srpskim mitom mučeništva iz Drugog svetskog rata kome su u Hagu toliko zamerali i u njemu videli uzrok svemu. Umesto da žrtve i zločinci budu precizno identifikovani i kažnjeni, mi danas slušamo o krivici Srbije, o tome kako „Bošnjaci nisu izvršili genocid u Šapcu“ (a Srbija valjda nema pravo da brine o Srbima izvan njenih granica čak ni kada žive zajedno u Jugoslaviji) i o nastavku gencidne politike Beograda.

29.11.2017.

Aleksandar Apostolovski: Otac nacije i Zorana Đinđića

Književnik i centarfor slutili su ko zove u sumrak koji se nadvio nad dedinjskom vilom. Bio je to Zoran Đinđić. Otac nacije je dobro znao da će taj trenutak stići kao sudbina, da će se jedan od njegovih izgubljenih sinova konačno vratiti kući. (…) Trojica vladara koji su nasledili Miloševića rasli su u Dobričinom vrtiću i zato su se samo naivci čudili zašto ga je Zoran Đinđić pozvao, neposredno pred smrt, tražeći da se vide. Onoga trenutka kada je shvatio da je izigran od zapadnih prijatelja, samo je želeo da mu kaže: "Bio si u pravu, tata."

28.11.2017.

Kurir: Srpska se truba iz Trubinala čuje

Haško licemerje raskrinkano na samom kraju rada: Kaznili Srbe sa 1.200 godina, a Trubinal konačno priznao da Srbija i Milošević nisu krivi!

27.11.2017.