XXZ Izjave dana

Dragomir Anđelković: Srpski nacionalni interesi, rusko izdanje

Retorički ispoljavamo veliko prijateljstvo prema Rusiji koja nam je ključni faktor podrške u odbrani preostalih nacionalnih interesa. Bez nje bi Republika Srpska već bila svedena na puku administrativnu formu bez državnosti, a tzv. Kosovo bi se našlo u Ujedinjenim nacijama. No, bez obzira na to, nikako da ispunimo preuzete obaveze prema Moskvi u vezi sa statusom Rusa angažovanih u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu. Slično se odnosimo i prema realizaciji projekta u domenu civilne upotrebe nuklearne energije. Moskvi je do toga veoma stalo, a mi se ponašamo kao da hoćemo da sarađujemo, ali na tome sve ostaje. (…) Geopolitičko balansiranje, čak i uz ponižavajuće dodvoravanje onima koje zovemo zapadnim prijateljima uprkos njihovom neprijateljstvu, može da ima smisla ako ne gubimo ono što predstavlja srž naših nacionalnih interesa.

16.02.2022.

Dejan Antić: Rasejanost Srba u rasejanju

U Republici Srpskoj su Srbi izloženi brutalnoj politici desrbizacije i unitarizacije BiH, koju uz podršku evroatlantskih zemalja sprovodi političko Sarajevo. Broj Srba u Federaciji BiH sveden je na minimum. Isti je slučaj sa Srbima u Severnoj Makedoniji čija su verska prava i slobode potpuno ugušeni, a njihova uloga u tamošnjem društvu i politici dovedena do ispod minimuma. I u samoj Srbiji pojedinci promovišu narativ o „genocidnosti“ srpskog naroda, pozivajući državne vlasti da se odreknu nacionalnog imena, Kosova i Metohije, Republike Srpske i svojih sunarodnika iz regiona.

15.02.2022.

Časlav Koprivica: Malorusi, nimalo Ukrajinci

Prizivanje solidarnosti s „napadnutom“ Ukrajinom, koja se sprema da se oružano obračuna sa „svojim“ građanima u Donbasu, i da na isti način „povrati“ Krim (uzgred komunistički „poklon“ iz 1954., koji istorijski ni na koji način ne pripada Ukrajini, kao, uostalom, primjera radi, ni Odesa) zapravo znači podršku agresivnoj avangardi „Slobodnog svijeta“ prema „despotskoj“, „prijetećoj“…i što je, nakon svega, „najgore“ – „odveć“ ruskoj Rusiji. Zato čitav Zapad, i „stari“ i „novi“, i medijski i politički, žmuri na oba oka na očigledne činjenice: da je u Ukrajini u toku rekonstrukcija „nacionalnog“ identiteta na neonacističkim osnovama, da „Ukrajinac“ nije etnonim, te da „Ukrajinci“ istorijski nijesu zaseban narod, već jedan, etnografski specifičan ogranak ruskog naroda (otuda istorijski stariji naziv za stanovnike kudikamo uže teritorije od današnje Ukrajine – Malorusi, i otuda se, u nedostatku boljih temelja, intenzitetom mržnje prema svojima [bezuspješno] pokušava izumjeti svoja „neruskost“); da čitava crnomorska obala današnje Ukrajine, s dubokim zaleđem na sjever, ne spada u istorijsku Ukrajinu (ukoliko je uopšte moguće govoriti o fiksnim granicama „istorijske Ukrajine“), već u Novorusiju, područje koju je u Rusija u 18. stoljeću oslobodila od Osmanlija (prije više od hiljadu godina upravo su na Krimu kršteni Rusi, a ne „Ukrajinci“, kojih tada nije bilo ni u „najavi“); da je današnja Ukrajina stekla nezavisnost suprotno volji većine žitelja čak i tadašnje Ukrajine (na referendumu marta 1991.), da je Ukrajina umnogome ekonomski, institucionalno neuspjela država u kojoj je stanje ljudskih sloboda na izuzetnom niskom, bezmalo „trećesvjetskom“ nivou.

14.02.2022.

Slobodan Reljić: Koncentraciono kampovanje

Predsednik Srbije Slobodan Milošević je za potrebe propagandnog rata proglašavan Hitlerom. Jedno neugledno skladište građevinskog materijala u Omarskoj u kome su bili muslimanski muškarci – da ne bi bili izloženi nekontrolisanim napadima u napetim ratnim odnosima – proglašeno je koncentracionim logorom. Da, Konzentrationslager! Kao Auschwitz! Posle je tome dodat i – genocide!

11.02.2022.

Dragan Dobrašinović: Druže Tito, marš iz Srbije!

Da bi proces detitoizacije uopšte započeo, neophodno je načiniti prvi korak koji je, pre svega, važan u simboličnoj ravni. Taj korak je uklanjanje posmrtnih ostataka Josipa Broza iz srpske prestonice i Srbije. Nema sumnje da, ukoliko Josipa Broza ne prihvati Hrvatska kojoj po svemu pripada, postoje okolne države koje bi bile spremne da zahvalnost bivšem predsedniku za nastanak njihovih nacija izraze preuzimanjem njegovih ostataka i dostojnim sahranjivanjem u njihovim reprezentativnim zonama. Sarajevo ili Skoplje bile bi sasvim primerene lokacije.

09.02.2022.

Nikola Malović: Negiranje genocida, srpska svetinja

Vlada je dokazano ostala antisrpska činom usvajanja Rezolucije o Srebrenici kojom se zabranjuje „negiranje genocida“, kada je (juna 2021) smijenjen Vladimir Leposavić, ministar pravde, jer je kazao da po definiciji, genocida u Srebrenici nije bilo.

08.02.2022.

Miša Đurković: Samo da Tita ne bude

Nakon okončanja izbornog procesa planiramo da napravimo veliki skup povodom knjige, da analiziramao nasleđe i pojavne oblike titoizma i titovštine, kao i da pokrenemo ozbiljnu građansku inicijativu za konačno uklanjanje one sramote sa Dedinja. Nadam se da je sazrelo vreme da to uradimo i pozivam sve normalne ljude u ovoj državi da se udružimo kako bismo konačno uklonili mauzolej diktatora i okupatora. Ako su Bugari mogli da dinamitom razore mauzolej jednom Bugarinu, možemo valjda i mi da izmestimo spomenik jednom belosvestkom avanturisti čije se poreklo verovatno nikada pouzdano neće utvrditi. A koji nas je „o jadu zabavio”…

07.02.2022.

Zdravko Krivokapić: Električna fotelja

Niko ne voli kad političari brane fotelje. U mom slučaju se radi o električnoj stolici u kojoj sam sjedio od 4. decembra. Tada je trebalo da sagori ne samo premijer nego je to bila stolica oko koje je trebalo da se sukobi narod i to onaj pobjednički, hrabri, nedužni, a ne da prevara bude mjera života.

04.02.2022.

Slobodan Antonić: Samo vi jurišajte, sad ću ja

Svi ćemo moliti Boga da nas ta čaša mimoiđe i niko ovde ne želi da se ponovo kači sa NATO. Ali, mi znamo da ako Zapad slomi Rusiju u sledećem koraku će hteti da se obračuna i s nama. Jer, i Srbiji je, kao sredinom prošlog veka, u konačnici namenjena sudbina „bele kolonije”. Zato se moramo braniti. Rusi kažu da kada psa biju palicom – u Koreji, recimo, kako bi mu meso bilo mekše za jelo – on se može spasiti samo ako ugrize ne palicu, već zlotvora, i to direktno za grlo. Moskva je spremna da svakog mogućeg napadača i zlostavljača bije u glavu.To ćemo i mi ovde morati da radimo. Kako znamo i umemo. S onim što imamo. I koga dohvatimo. Pa da vidimo hoće li na Srbima lomiti zube i ova imperija pohlepe, mržnje i zla.

03.02.2022.

Milica Vučković: Zbogom, gramatiko, odoh ja u književnost

Iskreno, veoma me je začudila ta odluka žirija, iako sam bila sasvim sigurna da knjiga neće ići dalje od tog užeg izbora. Začudila me je zato što otvoreno negodujem tu nagradu, kao i trenutne članove žirija, izuzev velikog Branka Kukića, čoveka koji uvažava moje ogromno poštovanje i divljenje, i koji je kulturu naše zemlje mnogo zadužio.

02.02.2022.