XXZ Izjave dana

Nаrodni pokret Srbа sа KiM „Otаdžbinа“: Sve burniji unutrašnji dijalog

Pre neki dаn odbojkаšice Srbije su nа trijumfаlаn nаčin, bez ijednog porаzа, postаle prvаkinje Evrope. NJihovа omiljenа pesmа kojа ih je nаpаjаlа pаtriotizmom bilа je „Vidovdаn“. Ko dаnаs imа prаvo dа srpskoj mlаdeži uskrаti sopstvenu istoriju i dа im nedа priliku dа mаkаr budu isti kаo njihovi slаvni preci. Ako predаmo Kosovo ugrozili smo nаšu budućnost. Ne toliko u mаterijаlnom koliko u duhovnom smislu.

01.11.2017.

Nikolaj Velimirović: Sotona nam hrani decu

Jer, ako pristanemo da svoju decu "maskiramo" i pustimo ih da idu po mraku i mole za slatkiše, mi time svojevoljno pristajemo na zajednicu sa mrtvima, čiji bog nije keltsko božanstvo Samhain, već sam Sotona, knez zla, a slatkiši koje budu dobili neće predstavljati bezazleni poklon deci, već prinos samome đavolu.

31.10.2017.

Milorad Dodik: Živim u granicama krajnjih mogućnosti, okrenut ka sjajnijoj budućnosti

Budućnost Republike Srpske je odlična. Jedina je samoodrživa i nastaviće da živi, a BiH će se raspasti.

30.10.2017.

Emir Kusturica: Žao mi Nobela, prži se u grobu

Poslije nastupa književnice Herte Miler u Jugoslovenskom dramskom, jasno je kako su organizatori Sajma knjiga napravili grešku. Trebalo je da se dogovore sa nadležnim organima i spisateljicu pozovu na vojnu paradu, nikako na mjesto gdje se skupljaju ljubitelji književnosti. Zbog toga što se vidi da ona preferira vojnostrateški put do nacionalnog osvještenja, radijaciju koju uranijumske bombe ostavljaju u prostoru i da ne vjeruje u efikasnost metafore i književnog izraza. (...) Ima mnogo načina da se sretnemo sa Hertom Miler. Možda je, ipak, bilo najbolje da Milerovu pozovemo, nekoliko dana ranije u Kragujevac. Tamo bi je protokol natjerao da položi cvijeće na gubilište kragujevačkih đaka i profesora i što je najvažnije, morala bi da ćuti. Poslije onoga što je izgovorila u Jugoslovenskom dramskom tako bi bilo najbolje. Pokazalo se, naime, da kada nobelovka govori rječnikom vojnikinje, otme joj se ono što literatura ne trpi. U svoje ime i pod firmom Nobelove nagrade opravdava civilne žrtve. Doduše sve to čini, kako kaže, ne zbog sebe, nego u našu korist. Alfred Nobel se prži u grobu jer njegov laureat tvrdi da je upotreba dinamita i gorih naprava zdrava stvar za ljudski rod i osvještenje nacije!!!

27.10.2017.

Matija Bećković: I deseti stari Šerlok Holmse

Nedavno sam čitao kako je u Britaniji bila velika anketa ko je stvarna, a ko izmišljena ličnost. Većina je rekla da je Šerlok Holms stvarna, a Čerčil izmišljena ličnost. Tako isto, kada biste nekog Srbina pitali da li je stari Jug Bogdan i devet Jugovića stvarna ili istorijska ličnost, to jest poetska ili istorijska, svi bi rekli da je on istorijska ličnost. Istorija za njih ne zna, ali poezija zna i kako su izgledali, i kako su se oblačili, šta su govorili, gde su poginuli. Zato je pesničko stvaranje postala stvarnost u kojoj naš narod duhovno živi.

27.10.2017.

Slobodan Antonić: Ubijmo još jednom mrtvu Jugoslaviju

Po koju cenu Jugoslavija? – to jeste aktuelno pitanje ne samo zato što je sledeće godine stogodišnjica osnivanja prve Jugoslavije već i zato što se Srbija ponovo nastoji uvući u tzv. Malu Jugoslaviju – Zapadnu Balkaniju. Čini mi se da čak i Vidojkovićeva knjiga – bez obzira na njegove namere – pokazuje da bi mrtvace trebalo vratiti u grob. Srbija valja da kaže toj bledoj dami koja joj je obgrila leđa: „Izvinite, ali Vaši zubi su u mom vratu“. Neka bleda gospođa lepo ode u Zagreb, u Ljubljanu ili u Prištinu na dalji pansion – jer mi smo je ubili, sećate se? Srbija je dva puta probala Jugoslaviju i nije išlo. Sada pokušava sa EU i, nekako, opet ne ide. Zar nije vreme za nešto treće – za suverenu Srbiju u savezu sa stvarno srodnim i prijateljskim narodima?

26.10.2017.

Dejan Stojiljković: Srećna Nova 1945.

Uveren sam da ta priča o kolektivnoj odgovornosti i genocidu ne dolazi slučajno od Nemaca, jer oni pokušavaju da minimalizuju svoje zločine iz Drugog svetskog rata. Trebalo bi se setiti šta su sve radili ovde u to vreme. Dolazim iz Niša, grada u kome je bio koncentracioni logor i stratište. To su bila mesta gde je trebalo da ugostimo Hertu Miler. Da vidimo da li bi onda pričala o srpskoj ili nemačkoj kolektivnoj odgovornosti.

25.10.2017.

Mitropolit Amfilohije: Stojanka, majka čedomorka

Srpkinje su postale majke čedomorke. One u svojim utrobama pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz i ovi koji su ovde na Kosovu i Metohiji. A hoćete da kao narod imamo blagoslov Božji.

23.10.2017.

Čedomir Antić: Crna Gora pripada Nemanjićima

Jedan od ratova te režimske „nove Crne Gore“, koja se bori sa prošlošću, predstavlja i statut Narodnog muzeja Crne Gore gde su kao tema istraživanja navedena doba vladavina svih dinastija osim Nemanjića. Zamislite kada bi Francuska prestala da kao svoje vidi Karolinge zato što su kao Germani „bliži Nemcima“, ili kada bi sve evropske države nastojale da epohu starog Rima prepoznaju kao deo italijanske nacionalne istorije? Uostalom Nemanjići su duže i značajnije vladali zemljama današnje Crne Gore nego najvećim delom današnje Srbije. Stefan Nemanja, rodonačelnik svetorodne loze, rođen je u blizini današnje Podgorice. Za njega su srpske primorske zemlje bile „dedovina“. Sve te zemlje stari izvori vide i pre Nemanjića kao srpske. Sa Nemanjićima su sve ove oblasti ušle u klasično, „zlatno“ srednjovekovno razdoblje.

20.10.2017.

Nenad Blagojević: Srbi su okruženi zverima i zakržljalim rasama

U prošlosti smo zbog takvih grešaka pogrešno tražili u zakržljalim rasama dušu. Ne želeći da verujemo da se zveri ne mogu promeniti već samo pritajiti. Tako smo pokušali na svoju štetu da im ponudimo iskreno bratstvo i jedinstvo. Naivno deleći svoje a neuzimajući ništa njihovo, želeli smo da im otvorenog srca i raširenih ruku damo sve. Poklanjali smo im mogućnost da ne žive kao sluge i robovi, dali smo im slobodu, državu, ljubav, iskrenost … Naravno da nije vredelo, morali smo znati da nikad i nisu bili vredni toga. Opet smo se suočili sa ispravnošću narodne izreke „pred svinju se ne bacaju biseri“. Da smo ranije poslušali narodne mudrosti koje su nam stari ostavili manje bi stradali. Pogrešili smo toliko puta vreme je da prestanemo sa tim. Okrenimo se sebi i nezaluđujmo se više nemogućim. Kakav je taj ljudski nesoj koji i danas podržava „demokratski“ zapad, može se jasno videti iz depeša generala Aleksandro Luzana slatih za vreme Drugog svetskog rata. Ne treba nas danas da čudi zapadna podrška tim zverima, ne zaboravimo narodnu „s kim si takav si“. Nema razlike među njima zato se odlično razumeju i podržavaju. Naša sudbina jeste da smo okruženi tom ljudskom pogani. To izgleda strašno ali upravo to što nas nisu uništili dokazuje snagu vere, istine i pravde. Oduvek je zapad davao neskrivenu ili prećutnu podršku zakržljalom nesoju u našem okruženju da nad svetosavcima čine i najmonstruoznije zločine. Arbanaška plemena, Bugari, Hrvati, Ugari nikad neće uspeti sa svojih ruku da speru krv nevinih srpskih žrtava. Ali još tužnije je saznanje da njihove potamnele duše to bar nekim gestom nisu ni pokušale da učine.

19.10.2017.