XXZ Izjave dana

Božidar Zečević: Zavera Druge Srbije protiv Nemanjića

Drugosrbijancima koji su ih i prikazali takvima. Ideja i cilj druge Srbije, moćnika koji vladaju tom duhovnom petom kolonom, i koji i te kako imaju uticaj u filmskom i televizijskom svetu, jeste da ponište srpsku prošlost, da našu istoriju umanje, obesmisle, marginalizuju i ismeju. To su isti oni kojima odgovara da nas u Kanu, upravo ovog trenutka, predstavlja film o hladnjači punoj albanskih leševa. Zato i ova serija, na našu žalost i sramotu, deluje kao parodija, iako ona to nije.

17.05.2018.

Dragan Đilas: Antifa kučke dahću za tobom

Dan kada promenimo ovu vlast slavićemo kao još jedan dan pobede nad fašizmom.

16.05.2018.

Miloš Ković: Sledite moj primer, poginite za otadžbinu

Imate lepu izreku: „Drvo slobode mora, s vremena na vreme, da se zaliva krvlju tirana i patriota. To je njegova prirodna hrana“. I to nije rekao Lenjin, niti Staljin, već Tomas Džeferson, pisac deklaracije nezavisnosti. „Mladobosanci“ su verovali u kosovski zavet. Srbi imaju u svom predanju kosovsko opredeljenje, model Miloša Obilića. To su drevni obrasci u kojima se mladi ljudi žrtvuju za zajednicu. Kada Principa pitaju zbog čega je to učinio, on kaže: „Mi smo hteli da se žrtvujemo“. On je ubio tiranina, ali njegovo je bilo da se žrtvuje za svoju zajednicu. Nema zaveta bez žrtve.

15.05.2018.

Kosta Čavoški: Sveti Sava u svetoj preambuli

Po mom sudu, u preambuli bi se izričito morali navesti Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop, i autokefalnost Srpske Pravoslavne Crkve od 1219. godine, jer je upravo iz crkvene autokefalnosti rođena srpska nacionalna svest, čiji je stožer svetosavlje. A naše svetosavlje je i osobeno poimanje pravoslavlja kao takvog kojeg nema u drugim pravoslavnim crkvama. (…) Naša Srpska Pravoslavna Crkva u još ponečemu se razlikuje od drugih pravoslavnih crkava. To su porodične slave. Pa kako one uopšte mogu biti valjane i s teološkog stanovišta dopuštene, kad o njima nema ni pomena u Jevanđelju, delima apostola, učenju crkvenih otaca i odlukama vaseljenskih sabora i Svetom Predanju? Pa mogu jer su one neodstupni deo samo naše crkveno-istorijske tradicije.

14.05.2018.

Slobodan Antonić: Razvuci im pamet!

Otadžbinski rat nije počeo 6. aprila 1992. godine nekakvom „opsadom Sarajeva”, već 1. marta, drugog dana protivustavnog referenduma o secesiji („nezavisnosti” BiH), kada je pripadnik Zelenih beretki Ramiz Delalić pucao na srpsku svadbenu povorku na Baščaršiji i ubio mladoženjinog oca Nikolu Gardovića. Kao odgovor na ovo ubistvo, Srbi su podigli barikade po Sarajevu i u narednih pet dana Sarajevo je podeljeno na srpski i muslimanski deo.

11.05.2018.

Boško Obradović: Čiča Draža, antifašista s kamom

On je jedan od prvih boraca protiv fašizma u Evropi, te odavanjem počasti njemu negujemo srpsku vojničku antifašističku tradiciju.

10.05.2018.

Policijski sindikat: Film u hladnjaču, pa u Batajnicu!

Povodom odluke Ministarstva kulture da jedini srpski film na 71.filmskom festivalu u Kanu bude film „Teret“, koji prikazuje navodne srpske zločine nad Albancima i prevoz navodnih leševa Albanaca, rukovodstvo sindikata apeluje na sve subjekte u Republici Srbiji da Srbija sa navedenim filmom ne učestvuje na festivalu. Sindikat Zaposlenih Policije navodi da prikazivanje ovog filma na festivalu samo može naneti štetu Srbiji, srpskom narodu, vojnicima, policajcima i svim učesnicima rata koji su herojski branili svoju zemlju. Rukovodstvo sindikata napominje da su Srbija i srpski narod dovoljno doživela nepravednih poniženja, te da prikazivanje ovog filma, o navodnim i izmišljenim hladnjačama, samo će doneti još veću štetu i poniženje, ne samo za Srbiju, već i za celokupni srpski narod, kao i za sve učesnike rata i heroje koji su svoj život dali za otadžbinu i svoj narod. Sindikat Zaposlenih Policije još jednom poziva sve nadležne u Republici Srbiji da hitno donese odluku da se srpski film „Teret“ ne prikazuje na 71.filmskom festivalu u Kanu iz razloga što smo dovoljno godinama neopravdano ponižavani od mnogih stranih, nama ne naklonjenih država, koje su i okupirali našu južnu srpsku pokrajinu, Kosovo i Metohiju.

09.05.2018.

Ljubiša Diković: Samo da vas podsetim – pobedili smo NATO

Posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine potpisan je sporazum koji jasno govori da srpska vojska nije poražena, jer su njime dejstva prekinuta. Nije li, možda, NATO poražen, jer je potpisan sporazum sa skromnim, ali hrabrim pripadnicima naše vojske?

08.05.2018.

Aleksandar Vujović: Jebeš zemlju koja Bazdulja nema

Ako meku moć definišemo kao sposobnost privlačenja – kako je u proširenoj definiciji objasnio kreator tog termina Džozef Naj – na značaju dobija podatak da je u deceniji pre Prvog balkanskog rata 1912. godine Srbija imala drugu najveću stopu imigracije u celom svetu (posle SAD). Takođe je indikativno da su mnogi velikani jugoslovenske kulture obavezno naglašavali svoju srpsku nacionalnost. Danas postoje pokušaji – naročito u okolnim zemljama – da se to poveže isključivo sa njihovom potrebom da se dodvore vlastima i tako ostvare neke privilegije. Ali kome se dodvoravao Meša Selimović kad se usred Drugog svetskog rata izjasnio kao Srbin u Tuzli, koja je bila pod kontrolom NDH? Kome se danas dodvorava Muharem Bazdulj, koji je odabrao da živi u Beogradu? Ne radi se tu ni o kakvom dodvoravanju; privlačnost srpske države izvire iz specifičnog duha srpskog naroda koji slobodu baštini kao apsolutnu vrednost. Vreme je da naša državna politika ozbiljno uzme u obzir ovaj nezanemarljivi kulturni kapital.

07.05.2018.

Zoran Nikolić: Poslanica rusofilćanima

Ljubim Rusiju bezuslovno, ljubim je jer sam Srbin, ljubim je zato što stavljam pravdu iznad koristi, a plemenitost ispred trenutnog zadovoljstva, ljubim Rusiju jer smo telo Jedne, Svete, Saborne, Apostolske Crkve, ljubim Rusiju jer verujem, ljubim Rusiju jer je ljubav za Rusiju blagodat i blagoslov, psalam i molitva, tragičnost i liturgičnost, metanoja i eshaton…Ljubim Rusiju, Srbiju ljubim, Pravoslavlje i najvećma Boga Svemilosnog, jer ako ljubavi nemam, ništa sam…

05.05.2018.