XXZ Izjave dana

Radmila Lazić: O žudnji i šlicu

Žene poseduju žudnju, a muškarci imaju želju. Žudnja je imaginarna, želja je materijalna. Njegova želja traje dok povuče šlic nadole i vrati ga nagore. Njena žudnja nema vremensko ograničenje.

26.06.2018.

Bora Đorđević: Šiptarska prestonica Bern kod Kenigsberga

Švajcarce bodri publika verna iz glavnog šiptarskog grada Berna. Behrami je starac sto posto Švajcarac. Šaćiri je imao namere trovačke kad je pokazao smrdljive kopačke. Samo da dobijemo Švajcarce, bre, posle možemo da izgubimo sve! Ne sme da nas Šipac satera u škripac. Švajcarski je golman žgolja, Srbija je mnogo bolja.

22.06.2018.

Keri Bolton: Ko skrnavi Isusa i Muhameda, zaslužuje bombu

Dakle, nakon nastupa banalne anarhističke pank grupe „Pusi rajot”, izvedenog u jednoj pravoslavnoj crkvi u stilu crne mise, odnosno kao „molitva Bogorodici” da otera Putina, i nakon hapšenja članova grupe zbog tog nedozvoljenog skandaloznog nastupa, moglo se pretpostaviti da će se Fridom haus i američki Stejt dipartment naći među onima koji su podržali njihov protest. Oni su ronili suze i zbog eksplozije koja je uzdrmala pariski Šarli ebdo, banalni neojakobinski satirični časopis, koji je slavu stekao izopačenim skrnavljenjem i Isusa i Muhameda, pokazujući naklonost ka slikama „Svevidećeg oka”, simbola Velike lože Francuske. „Pusi rajot” i „Šarli ebdo” oličavaju karakter kulture u ovoj epohi, predstavljaju ono najbolje što liberalna demokratija nudi u umetnosti i književnosti i zahteva da se ceo svet njome zarazi i bude zahvalan zbog toga – inače će početi da lete bombe...

21.06.2018.

Bora Đorđević: Ratko Mladić u šesnaestercu

Moj junak je dribler Tadić skoro kao Ratko Mladić. Kad bi Mitar bio hitar… Vidi Prije kako bije. Kolarov je junak dana, slobodnjak mu jača strana. Kostarika prva priznala Kosovo, pa im Kolarov mamicu opsovô.

19.06.2018.

Miloslav Samardžić: Oficiri treba da odaju počast samo Čiči i četničkim koljačima

Vojni sindikat Srbije podržao je oficire koji su bili na Ravnoj Gori. Predsednik Vojnog sindikata, Novica Antić, izjavio je da je to bio organizovani događaj, i da je organizacija poverena lično načelniku Generalštaba generalu Ljubiši Dikoviću. Antić je podsetio i na Zakon o izjednačavanju prava boraca “dva pokreta tokom Drugog svetskog rata“, kao i na presudu o poništenju suđenja Draži Mihailoviću. Usledili su “rat saopštenjima“ i javna rasprava. Komunisti svih frakcija, vladini i nevladini, osuđivali su oficire, ali ipak preovladao je stav koji je izneo Novica Antić: Da u izlasku oficira na Ravnu Goru nije bilo ničeg protivzakonitog. Naprotiv, protivzakonito je to što vojska ne odaje počast partizanima i četnicima po sistemu pola-pola. Dakle – polovina počasti partizanima koji su se borili protiv Srbije, i polovina četnicima koji su se borili za Srbiju. Na žalost, ovo rešenje, koje proizilazi iz zakona, u bližoj budućnosti neće moći da se sprovede. Ali, nema sumnje da će Vojska Srbije jednog dana odavati počast samo četnicima.

18.06.2018.

Bora Đorđević: Driblam i rimujem

Srbija nije pazila pa je unakazila ekipu iz Brazila! Nemci u Rusiji neka se sete kako su prošli četrespete! Serđo Ramos — ličnost stručna kad se lomi koska ključna!

15.06.2018.

Dane Čanković: Protivreligiozni centri moći emituju đavolje talase po vaseljeni

Izvor snage protvreligioznog centra moći je u đavolu, satani, duhovima zlobe, koji emituju svoje talase po čitavoj vaseljeni. Oni koji su primili te talase umom i srcem počinju emitovati njihov program. Bog je tu da sve preokrene na dobro. Centralni subjekt u tom odnosu dobra i zla jeste čovjek. Protivreligiozni centar moći nije isključivo vezan za jednu državu, jedan narod ili neku teritoriju, mada u određenim epohama dominantno je prisutan u nekoj državi, narodu, teritoriji. A i tada ne postoji jednoznačna snaga u prostoru, a da nije pod svojevrsnim udarom druge snage. Ta borba dobra i zla nije u koliziji. Sigurno da ima najdublji smisao, to je život. Možda će posljednji pokajnik, kada završi posao, biti đavo.

14.06.2018.

Vladimir Lazarević: Kako smo zaustavili kopnenu NATO invaziju

NATO je 9. aprila 1999. godine pokušao i kopnenu invaziju na Kosovo i Metohiju, ali je zaustavljen i ističe da je operacija osmišljena u Pentagonu. Akcija „Strela“ imala je dva kraka, od kojih jedan ka Đakovici, a drugi ka Prizrenu, čime je odbacio navode pojedinih medija i analitičara u Srbiji da je izmislio da je NATO pokušao kopnenu invaziju na Kosovo i Metohiju. Kamo sreće da sam izmislio kopnenu invaziju NATO snaga na Kosovu i Metohiji 1999. godine jer onda ne bi bilo stradalih. (…) Napad „Strela jedan“ započeo je na Vaskrs – 9. aprila 1999. godine na prostoru Đakovice u dužini od 60 kilometara i da je trajao do kraja rata. Kada ni posle mesec dana nisu uspeli da prođu, onda su promenili pravac napada i sredinom maja pokrenuli još žešću akciju `Strelu dva`, preko Paštrika ka Prizrenu. Ona je trajala do 10. juna.

13.06.2018.

Jovan Plamenac: Gastarbajteri, janjičari i porobljivači duša

Za dio srpske djece koja bolji život traže u ekonomski razvijenijim zemljama može se reći da su ekonomska emigracija. Njima tuđina postaje domovina: tamo rade, zasnivaju porodice, tamo im se djeca školuju i vaspitavaju…, riječju, postaju dio tog društva, već u drugoj, posebno trećoj generaciji potpuno se utapajući u njega. Drugi dio te djece vraća se u otadžbinu. Ali, ona im je sada poligon djelovanja za koje su školovanjem i vaspitavanjem pripremljeni, njiva na koju će sijati sjeme koje su donijeli. Tako se oni vraćaju kao janjičari ovog vremena; ne više sa mačem osvajača, nego sa njegovim vrjednosnim sistemom. Ta „nova vojska“ sada nije vojni osvajač, nego nešto mnogo gore, daleko pogubnije – kulturni, medijski, obrazovni, pa i duhovni osvajač. Porobljivač duša. Tako je nastala svojevrsna janjičarska spirala: oni, upivši liberalni, materijalistički duh Zapada, donose ga tu gdje su rođeni i stasali. I tako, generacije koje stasavaju, svaka naredna sve više, janjičarsko vaspitanje dobijaju u svojoj otadžbini… Na taj način smo dobili duhovne janjičare koji su protivnici ne toliko svojim roditeljima, koji su i sami poprimili ovovremenog janjičarskog duha, nego ranijim precima.

12.06.2018.

Otac Arsenije Arsenijević: Lečim homoseksualizam, naplaćujem samo ruke

Na kraju treba reći da je homoseksualizam, kao i svaka druga strast, izlečiv. Ljudi koji su upali u ovu vrstu sagrešenja treba da se iskreno pokaju, moleći od Boga silu da izađu iz ovog strašnog gliba. Nije dovoljno da budu samo „apstinenti“, već da se izbave od svog ostrašćenog poriva. Gospod, koji je slepe i hrome isceljivao i mrtve vaskrsavao, pomoći će i njima u njihovom putu ka spasenju. Na nama je da tim ljudima pomognemo, nudeći im duhovnu zaštitu. Pokajanje, ispovest kroz korenitu odluku da će se potruditi da unište u sebi homoseksualne sklonosti, i Svete tajne Crkve, pomoći će im da postanu nova tvar. Naša pomoć se sastoji u tome da razumemo preteško stanje u kome se nalaze, da ih ne osuđujemo, već da ih, koliko je to nama moguće, izvlačimo iz grotla u koji su upali. Sa druge strane, najveća šteta koju možemo učiniti ovim ljudima predstavlja prihvatanje njihove „različitosti“ kao nečeg normalnog i društveno prihvatljivog.

11.06.2018.