XXZ Izjave dana

Dragomir Anđelković: Volim i ja Putina, no trpim

Ne jede se sve što leti. Pravi patriotizam mora da bude pragmatičan. A rusko-srpski odnosi su već dovoljno čvrsti kada su utemeljeni na racionalnim osnovama da bismo dopuštali da ih razni mešetari i neznalice kvare podmetanjem besmislica. Naši neprijatelji želje da u Srbiji, doduše na marginama gde se ona i nalazi, bude što više rusomanije, koju onda obrađuju i medijski lansiraju kako bi bila sredstvo rusofobije i tako doprinela da kod nas bude što manje istinske rusofilije (a ona podrazumeva ljubav prema Rusiji sa srpskog stajališta) i nacionalnog pragmatizma. Imajmo to u vidu sada kada je u jeku višeslojna antiruska kampanja NATO lobista te kada se intenzivno odvijaju važni rusko-sprski susreti na vrhu koji mogu da doprinesu daljem zbližavanju naših zemalja na racionalnim osnovama. To naši zajednički neprijatelji perfidno žele da spreče!

19.01.2018.

Andrej Tkačov: Šta će penzionerima penzije?

Predlažem da, u medicinske svrhe, svako od gunđala na trenutak porazmisli na temu da je penzija nov istorijski pojam. Milioni ljudi u raznim državama i na raznim kontinentima dočekivali su starost i čekali susret sa smrću na rukama mlađeg pokolenja i bez ikakve pomoći od države. (…) Još vas molim da primite k znanju da me nije penzioni fond nagovorio da napišem ovaj tekst. Nagnala me večna razdraženost i roptanje savremenih ljudi, koji žive mnogo bolje od onoga što zaslužuju, ali nikakvu blagodarnost za to ne pokazuju, ni Bogu ni ljudima. Već samo ropću i ropću, u potpunom i nezasluženom ubeđenju da zaslužuju nešto bolje i lepše. Od te iste bolesti boluju i mladi, bolesna su nam i razdražena deca, a zaraženi su njome i zreli ljudi. Njima, koji sede na klupama ne primećujući raku ispod svojih nogu, hteo bih da dam jedan savet: makar jedan put u životu predstavite sebi da penzija uopšte ne postoji. Nema i tačka, a sve što vam je u životu potrebno dobićete iz ruku vaše dece, koju ste vaspitali i izveli na put. Vaspitavanih lično s vaše strane. Pokušajte samo da zamislite takvu situaciju! I prestanite sa žalopojkama.

18.01.2018.

Milorad Dodik: Srbska čast, to su fini momci

Nemam informacija da se radi o nekakvoj paravnoj formaciji ili ljudima iz kriminalnog miljea. Nema nijedne informacije o protivzakonitom delovanju te organizacije, a svi koji pričaju nešto negativno o njima nemaju nikakav dokaz i potpore da je reč o paravojsci. U Republici Srpskoj nema nikakvih paravojnih formacija, ta priča služi za dnevno-političke potrebe da se diskvalifikuje obeležavanje Dana Republike i da se stavi ljaga na sam taj dan.

17.01.2018.

Predrag J. Marković: Najbolje pišem o knjigama koje nisam pročitao

U našoj kulturi moramo da vratimo instituciju pažljive recenzije: red po red. Meni se dešavalo da potpišem recenzije knjiga koje sam samo prelistao. Kada sam ih kasnije čitao pažljivije čupao sam kosu od muke.

16.01.2018.

Milo Lompar: Ruke širim, Putinu se nadam

Ruski uticaj u Srbiji je mnogo manji nego što bih voleo da bude, naročito u kulturi i u oblasti onih sadržaja kojima američki i zapadni uticaj ostvaruje svoj učinak već punih pedeset i nešto godina.

15.01.2018.

Matija Bećković: Ćeraćemo se super, jebote

Rečenice više ne postoje. Ostale su samo dve reči: super i jbt.

14.01.2018.

Vladimir Putin: Nuklearni potencijal za potencijalni nuklearni rat

Severnokorejski lider Kim Džong Un je pobedio u svojoj šahovskoj partiji. On je pismen i već zreo političar. On je rešio svoj strateški zadatak: ima nuklearni potencijal, raketu opsega do 13.000 kilometara koja može da dostigne svaku tačku Zemljine kugle, u svakom slučaju – svaku tačku na teritoriji njegovog mogućeg protivnika.

12.01.2018.

Episkop Irinej Bulović: Svenarodna šumska osvešćenost

Iako smo doživeli i preživeli bezakonje i silu, koja je oružjem i propagandom nameravala da od nas stvori amorfnu masu, danas imamo veći stepen svenarodne osvešćenosti nego u gotovo čitavom 20. veku. Defetizmu nema mesta, pogotovu nema reči o nacionalnom porazu niti o nekakvom antropološkom pesimizmu, kako je govorio pokojni Nikola Milošević. Do juče mnogi Srbi nisu znali ni ko su ni šta su. Osvešćivanje je bilo bolno, uz žrtve i gubitke. Zar nam jasan stav ogromne većine naroda o Kosovu i Metohiji ne govori da nema mesta defetizmu? Pogledajte Republiku Srpsku: vredan pravoslavni narod probuđene svesti i savesti. Republiku Srpsku treba da čuvamo po svaku cenu.

11.01.2018.

Jelena Bogavac: Milošević, nevina žrtva Haga zvanog Had

U političkom smislu ostalo je otvoreno pitanje da li je bio “balkanski kasapin” ili “žrtveno jagnje”, a odgovor će, naravno, tek dati istorija. Naš umetnički zadatak je, verujem, u hrabrom i odgovornom promišljanju i traženju odgovora na pitanja o sopstvenom nacionalnom identitetu. (…) Slobodana i Miru tumačimo kao nerazdvojiv vladarski par na čelu države u odsudnom trenutku, trenutku raspada Jugoslavije i “preformulacije” sveta. Reditelj je birao žanr, a ja sam kao autor u fokus stavila dva perioda: doba “šljokica” devedesetih godina prošlog veka, a onda vreme hapšenja Miloševića i haške dokumente. Predstava pokazuje kako je, zapravo, iz prvobitnog kiča nastala antička tragedija cele nacije koju smo doživeli u Hagu, odnosno u Hadu, kako ga mi interno zovemo.

10.01.2018.

Mitropolit Amfilohije: Vračam, držim opela za žive, radim po kućama

Ako je Vučić prvi put u istoriji srpskog naroda postavio jednu takvu osobu za premijera da navodno bude ugled srpskih majki i sestara, to su vradžbine, a ne ono što govori mitropolit. (…) Nikoga ne napadamo ni ja, ni crkva, već izražavamo zabrinutost za sudbinu najvažnijeg i najsvetijeg dijela srpske države. Nikada Vučiću nijesam držao opelo. Uradio sam to ondašnjem premijeru Ivici Dačiću i ondašnjoj Skupštini Srbije. Međutim, ako Vučićevi saradnici to opelo prihvataju, onda ja tu ne mogu ništa.

09.01.2018.