XXZ Izjave dana

Miroslav Lazanski: Tamo gde je stala moja štikla

Dаkle, doček potpredsednikа Pensа nа аerodromu Golubovci nаdаhnuo je ne sаmo ceo svet, već i ceo zаpаdni Bаlkаn. Himne su besprekorno odsvirаne, аli je stroj počаsne jedinice vojske Crne Gore gledаo nа sve strаne dok su gа obilаzili crnogorski premijer i аmerički potpredsednik. Okretаnje glаve vojnikа nije bilo sinhrono, što me pomаlo čudi, jer je prošlo toliko godinа od sаmostаlnosti Crne Gore i bilo je vremenа dа se to uvežbа. No, imаm duboko rаzumevаnje zа crnogorske mlаdiće, jer su se dve dаme iz crnogorskog protokolа neprestаno motаle ispred svečаnog strojа vojnikа. Dаme nа štiklаmа od nаjmаnje 25 centimetаrа, što verujem dа je zgrozilo strogi puritаnski аmerički protokol. Pošto nemа šаnse dа se bilo kojа dаmа iz Stejt depаrtmentа nа jаvnoj, službenoj sceni, pojаvi nа tаko visokim štiklаmа. Tаko dа su crnogorski mlаdići verovаtno između Pensа i štikli izаbrаli štikle od 25 centimetаrа. To toplo pozdrаvljаm kаo još jedаn dokаz dа su Crnogorci i dаlje zdrаvа nаcijа.

05.08.2017.

Aleksandar Vulin: Vojsko moja, ne zovi me sada

Svaka armija ima svoju vojnu komponentu, ali isto tako i civilnu, i ima potrebu da se određene veštine i specijalnosti prenesu na što veći broj građana. Tako je u svim zemljama na svetu, posebno u zemljama koje ne mogu da se oslone ni na jedan pakt. Nemojte zaboraviti, mi smo neutralna zemlja, nemamo na koga da se oslonimo, mi možemo da računamo samo na sebe i svoje stanovništvo. (...) Mi moramo da nađemo načine da ponovo u proces obuke uvedemo i one koji nisu pripadnici vojske. Nijedna vojska na svetu nije dovoljno brojna, i nijedna vojska na svetu nije dovoljno spremna za izazove koji su pred nama ukoliko nema podršku čitavog stanovništva i svih građana.

04.08.2017.

Mihailo Alić: Feminizam - smrtni greh i nepotreban luksuz

Konzumerizаm i feminizаm su dve nаjveće prepreke sreći i porodici. Konzumerizаm jer ljude, posebno žene, uči dа je zа sreću potrebno puno nepotrebnih luksuzа, feminizаm jer im govori dа nikаdа nisu dovoljno zаštićene, cenjene i rаzmаžene (gde se konzumerizаm i feminizаm preklаpаju). I jedаn i drugi su po principu „još i još, nikаdа dostа“. Nisаm vernik, аli smаtrаm dа je to posledicа što smo zаborаvili, ili nikаdа nismo nаučili, štа su to vrline, а štа gresi, posebno koji su to smrtni gresi i rаzumeli zаšto se oni nаzivаju „smrtnim“.

03.08.2017.

Simon de Karić: Džulija, ljubavi!

Bogoljub je želeo da razgovara sa njom i da joj ponudi ulogu u filmu „Dinastija Karić”. Ukoliko ona ne bude mogla da dođe u Crnu Goru, on će doputovati u Srbiju da razgovaraju o tome. Planirao je da joj ponudi ulogu svoje supruge Milanke Karić, mada je u igri još jedna uloga, a to je Marijane Karić, Zoranove supruge. Nju smo uvek zvali Džulija zbog tršave crvenkaste kose. Bogoljub je svakako odvojio budžet za snimanje filma u kojem će igrati kako domaći tako i strani glumci.

02.08.2017.

Dragoljub Draža Petrović: Autovanje blama

-Svi treba da se autujemo! Što više ljudi se autuje, to će auto industrija da cveta i procveta! - rekao je šef sindikata Fijata, autovani automehaničar. Onda se premijerka raspitivala zašto se fijat 500 L zove baš fijat 500 L. -Zašto se, recimo, ne zove fijat 500 LGBT? - pitala je Ana Brnabić.

31.07.2017.

Boško Obradović: Što reče Čavoški

Osećam određeno zadovoljstvo da mu u lice ponovim ono zbog čega sam dobio više opomena i kazni na sednici Skupštine Srbije: da je izdao Kosovo i da će pred budućim generacijama biti obeležen – da citiram akademika Kostu Čavoškog, predsednika Političkog saveta Dveri – kao veleizdajnik.

27.07.2017.

Dušan Proroković: Rat je jedino trajno rešenje

Dovoljno je i malo poznavati istoriju, pa shvatiti da u politici trajnih rešenja nema. Na Balkanu je to baš uočljivo. Zato je i insistirati na „trajnom rešenju za Kosovo“ besmisleno. Nikakvo „trajno rešenje“ se neće izroditi nakon najavljenog „unutrašnjeg dijaloga“ o Kosovu u Srbiji. Rezultat svega trebalo bi da bude prijem lažne države Kosovo u UN. Dakle, Srbija formalno neće priznati „Republiku Kosovo“, ali neće ni ometati prijem ove državolike tvorevine u UN. (...) Da se ne lažemo, u Srbiji nema saglasnosti oko toga da se kosovsko-metohijskim Albancima dozvoli učlanjenje u UN, takav potez će biti doživljen kao novo poniženje i (možda i ključno) doprineti daljim unutrašnjim sukobljavanjima. Kako će se i kada će se ta sukobljavanja manifestovati ne može se pretpostaviti, ali prilikom takvog razvoja situacije dobrih rešenja jednostavno nema.

26.07.2017.

Vladimir Kecmanović: Manifest idiotizma

Nema sumnje da su hrvatska, bošnjačka ili crnogorska zatvorenost za srpsku kulturu izraz samoponištavajuće provincijalne uskogrudosti koja će te kulture učiniti još provincijalnijim i beznačajnijim. Postavlja se, međutim, pitanje kako okarakterisati nesrazmernu velikodušnost srpske strane. Po jednima – reč je o širokogrudosti. Po drugima – o mudrosti. Po trećima – o idiotizmu. I jedni i drugi i treći su delom u pravu, a delom i nisu. Ali ti delovi nisu jednaki. Elem, ako moram da se opredelim između pomenuta tri tumačenja – zaokružujem odgovor pod c.

25.07.2017.

Emil Vlajki: Nikad ne grešim, čak i kad nisam u pravu

Meni je, od pada Miloševića do danas, sve bilo jasno. Srbija je bila prodavana strancima, pljačkana i vođena prema Zapadu. Moja knjiga 'Demonizacija Srba', pored brojnih drugih tekstova u medijima, to jasno iskazuje. Nisam nikada ni u čemu griješio, samo sam se pogrešno nadao. 'Mea culpa, mea maxima culpa'! Vjerovao sam, da će sadašnja prva ličnost Srbije sa poznatom antizapadnom prošlošću i neospornom inteligencijom, možda ipak, u zadnjem času, krenuti onim putem kojeg je isticala u svojim čestim izbornim kampanjama. Sve mi je govorilo suprotno, ali sam ipak tvrdoglavo vjerovao u racionalno, veberovsko čudo. Vjerovao sam, da će toj individui u jednom trenutku „pući film“ zbog konstantnih presija i ucjena kojima je bio podvrgnut on i njegov narod. Sada znam da se to čudo nije moglo, niti da se može desiti.

24.07.2017.

Mirjana Radojičić: Srebrenica, nemili ratni događaj

Da bi mit o genocidnom karakteru zločina počinjenog u Srebrenici, ali i kriminalizacija svekolikog srpskog učešća u ratu na prostoru današnje BiH, trebalo da budu ona, još od okončanja sukoba očajnički tražena politička armatura te nesolidne i trošne državne građevine, onaj permanentno se ponavljajući politički narativ koji će demotivisati i dekuražirati srpski politički faktor u njoj da je kao takvu i definitivno razgradi i otpremi u ropotarnicu istorije, bilo je evidentno već krajem minulog veka. Ipak, ni u jednoj dosadašnjoj prilici ta namera, čini se, nije obznanjena na tako odrešit i nedvosmislen način na koji je to učinjeno na ovogodišnjem obeležavanju godišnjice jednog davnašnjeg i nemilog ratnog događaja.

21.07.2017.