XXZ Izjave dana

Emir Kusturica: Lenjin na Veneri, Staljin na Marsu

Kulturna saradnja Srbije i Rusije je zapravo kao da se govori jedno te isto, zato što su izvori tih kulutra lako uočljivi, ne samo po sličnosti jezika nego i po bliskosti onoga što je ispisano u našim istorijama, po sklonostima, kulturi i nauci. Rusija je bila na pragu da krene u svemir pred Oktobarsku revoluciju, pa je ta revolucija omela ne samo taj projekat, nego i mnoge druge, a što se Srbije tiče ona je dokazala da je taj naučni duh najbolje otelotvoren u Nikoli Tesli, i ne samo u njegovom delu već i u mnogim drugim.

31.05.2017.

Branko Pavlović: I Dobrica ume da pogreši

Nacionalna država punog kapaciteta je nužan, ali ne i dovoljan uslov za slobodu jednog naroda. Oslobođenje je od nekoga ili nečega, ali suština je u slobodi koja je za građane Srbije. Drugim rečima, naravno da i koncept nacionalne države ima svojih unutrašnjih problema i da je veoma važno, uporedo sa borbom protiv kolonizatora, voditi računa i o slobodi za građane Srbije. Koliko god nam se činilo da je borba protiv kolonizatora teška, ona je mnogo lakša od ostvarenja kvalitetnog života nakon oslobođenja. Ćosić to nije razumeo do kraja života pa mu se uvek priviđalo da su „Srbi dobitnici u ratu, a gubitnici u miru“.

30.05.2017.

Željko Cvijanović: Naoružanje, Srbima radovanje

Može li Srbija da izbegne rđave scenarije? Možda ako u svrhu odvraćanja završi obnovu i naoružavanje vojske iako je i sada, prema američkim procenama, na Zapadnom Balkanu „jedina sila koja je u stanju da vodi rat“ (D. Server). Istovremeno, neophodno je da do jeseni izdrži u miru, čekajući rasplet nemačkih izbora, na kojima će, po svoj prilici, pobediti Angela Merkel, između glavnog kandidata Imperije Šulca i Alternative za Nemačku, čije delove konzervativnog programa je inkorporirala u svoj. I da sačeka susret Trampa i Putina, posle koga će postati mnogo jasnije gde je u katastrofalnom nastupu Jia na Balkanu prestajala američka „duboke država“ i gde je počinjao – ako je uopšte počinjao – Tramp.

29.05.2017.

Vladimir Dimitrijević: Druže Staljine, pomaže Bog!

Posle Drugog svetskog rata ponovo oživljuje ideja Balkan balkanskim narodima, u vidu podsticaja zvanične Moskve da dođe do formiranja jugoslovensko-bugarske unije. Planovi za realizaciju ove ideje doživljavaju svoj vrhunac 1947. godine, da bi 1948. godine ona predstavljala jedan od razloga za razmimoilaženje i sukob između Broza i Staljina. U 2017. godini obeležavamo sedamdeset godina od posleratnog neuspeha da se kroz formu jugoslovensko-bugarske unije realizuje stara ideja Balkan balkanskim narodima. I ovde su Britanci imali ulogu podmetača klipova u točkove. Vrlo brzo su Tita prebacili na svoju stranu, tako da je postignut dogovor da, u slučaju rata NATO-a i Varšavskog ugovora, Jugoslavija bude na strani NATO-a.

28.05.2017.

Tomislav Nikolić: Čekajući oreol

Priprata crkve nije još oslikana, ali će tu biti ktitorska ikona i na njoj će biti i moj lik. I to je potpuno kanonski, to nema veze sa komentarima i kritikama. Oni koji to komentarišu negativno i kritikuju, ne znaju pravila. Onda bi trebalo da kritikuju i kralja Milutina i sve Nemanjiće, one koji su bilo šta, bilo kada izgradili, što su stavljali svoj ktitorski lik. Kada ne bi bilo ktitorske ikone onda bismo odstupili od kanona. Ikona će sigurno biti postavljena, pa će moći da slikaju ono što žele da napadaju, a onda da ne pomisle slučajno da sam se ja uplašio bilo čega, uostalom za to je primer i kripta.

27.05.2017.

Marko Milačić: Neću u NATO, hoću u Gulag

Ako se za nekoliko dana ispred sedišta NATO i zavijori crnogorska zastava, kako najavljuje generalni sekretar Jans Stoltenberg, to će biti nelegitiman i nelegalan čin. Članstvo Crne Gore u NATO će biti kratkoročno, trajaće koliko i vlast. Članstvo u NATO će Crnu Goru uvesti u zonu permanentne opasnosti, kako od strane nedemokratskih diktata i direktiva NATO, tako i od neprijatelja Alijanse kojih je mnogo, širom sveta. Reč je o unilateralnom širenju NATO na teritoriju jedne zemlje, modernizovanoj okupaciji u koordinaciji sa malom kriminogenom klikom crnogorskih zvaničnika, pa ovde nije reč o ulasku Crne Gore u NATO, već NATO-a u Crnu Goru.

26.05.2017.

Marina Čauzova: Važno je zvati se Putingrad

Ako promenimo ime u Putingrad, po našem predsedniku i apsolutnom lideru, ne samo u Rusiji, već u celom svetu, Barnaul će napredovati, a razvoj će biti sveobuhvatan. To bi uticalo na razvoj komunalnih usluga, a i ljudi bi bili dobre volje, a gradski budžet puniji. Dokaz da promena imena ima pozitivan efekat na život grada, može se videti na primerima Sankt Peterburga i Jekaterinburga.

25.05.2017.

Vinko Pandurević: Mir je stanje neposredne ratne opasnosti

Srbi nisu dobili državu za zelenim stolom, na osnovu molbi, apela i mirovnih poruka, nego im je država priznata za zelenim stolom, kao rezultat ratnih napora i uspeha. Nije cela istina u izreci, „Srbi dobijaju u ratu a gube u miru, za zelenim stolom“. Onaj ko je u istinu moćan na bojnom polju i ko ostvari pobedu u ratu on diktira i mirovna rešenja za zelenim stolom. U aktuelnim okolnostima Srbija za zeleni sto nema šta da donese. Nije svrsishodno pozivati na rat, kao opciju rešavanja nacionalnih interesa i ostvarivanje nacionalnih ciljeva, ali jeste opcija, kao krajnje sredstvo odbrane državnog suvereniteta i teritorijalne celovitosti. Ukoliko nam moćne sile i pretendenti na naše teritorije poveruju, i ako ih ubedimo isključivo u našu pacifističku politiku, da nam vojska služi samo za parade, ako znaju da nemamo ozbiljnog saveznika i prijatelja, da smo kolebljivi u pogledu vojnog savezništva i vojne neutralnosti, kada vide da se vojno naoružavamo pred kamerama i na konferencijama za štampu, kada javno govorimo o novim borbenim sistemima, koji možda nikada neće stići u naše ruke ili će stići kada to bude kasno, onda će bez ustručavanja nastaviti komadanje naših teritorija.

24.05.2017.

Vladimir Dimitrijević: Srbofobija, temeljna vrednost svetskog poretka

Ljudske zajednice uobličavaju se oko žrtve. (..) Ali, postoje i drugačiji primeri – primeri čitavih civilizacija koje se okupljaju oko mržnje i ubilaštva, da bi mogle da opstanu u svetu ovakvom kakav je. O tome treba da pričamo kad pročitamo novu knjigu srbskog esejiste i pripovedača, Miladina Ćosovića „Moć i beščašće ili Beščašće moćnih/ Zašto su nas demonizovali“. (...) Zapanjio se kad je video da SAD, kao sila pobednica Hladnog rata, u ratu posle raspada SFRJ, staje na stranu nacističkih saveznica iz Drugog svetskog rata, poput Tuđmanove Hrvatske. Verovao je, naravno, da će Nemačka biti na hrvatskoj strani. Ali Amerika? A onda je krenula lavina mržnje prema Srbima i srbofobija je postala jedna od temeljnih vrednosti globalističkog svetskog poretka. Ta mržnja se vaplotila u dva bombardovanja Srba osiromašenim uranom: 1995. u Republici Srbskoj i 1999. u Srbiji.

23.05.2017.

Siniša Kovačević: Samo prazna osećanja

Početi intervju sa rodoljubljem koje neko poseduje u najmanju ruku, zvuči čudno. Rodoljublje ili patriotizam je osećanje koje je podrazumevajuće, pri čemu odnos prema otadžbini spada u one prelepe iracionalne ljubavi, poput emocije prema roditeljima, detetu ili partneru. Ako biste nekom strancu pokušali da objasnite da ga izuzetno cenite jer je patriota, naišli biste ili na potpuno nerazumevanje ili podsmeh. Pa svi Francuzi vole Francusku, patriotizam jednako pripada svakom Amerikancu, Rusi će se uvek zaklinjati u Rusiju…

22.05.2017.