XXZ Izjave dana

Časlav Koprivica: Identitetsko uništenje

Poštovani saborci, uvaženi saosnivači, dragi prijatelji, mi danas ovdje ne pravimo jedan pokret, već, kao dio srpskog naroda, želimo da učestvujemo u njegovom stavljanju u pokret, u nacionalnom samopokretanju koje treba da ga spase od projektovane samoubilačke letargije, koja, ukoliko se ne zaustavi, može voditi njegovom uništenju. Ovaj Pokret zato nije jedan od među mogućim pokretima u našem društvu, koji se osnivaju zbog ovih ili onih posebnih, manje ili više važnih ciljeva. Ne, naš Pokret ravan je pokretanju naroda suočenog sa užasnom prijetnjom identitetskog uništenja, koje bi nastupilo ako bismo dobrovoljno odustali od Kosova i Metohije.

16.06.2020.

Luka Radonjić: SPC, svetla strana devedesetih

Crkva nema nikakve “mračne stranice iz devedesetih”, koje se pominju u tekstu. Mračne stranice možda imaju oni koji su tada bili agresivno protiv nje. Mračne stranice su sve ono što se dešavalo prije 90tih prema toj Crkvi, od rušenja Njegoševe kapelice pa unazad do ratnih godina. Crkva nije devastirala i rušila, naprotiv, obnavljala je duhovno biće Crne Gore i kulturno-istorijsko nasljeđe.

15.06.2020.

Mihailo Medenica: Crna Gora, konc-logor za Srbe

Nema “dičnijeg” istorijskog nasleđa između Montenegra i Hrvatske do patološke mržnje prema Srbima i svemu srpskome, niti ima značajnije zajedničke “investicije” do Jasenovca! Preterujem? Ni malo, vala! Šta je Montenegro do koncentracioni logor za Srbe, s tom razlikom što u njemu ne umiru od noža i malja, već izumiru od hajki, progona, bespravlja, omalovažavanja, mržnje i još stotinu jada..?

12.06.2020.

Mitropolit Amfilohije: Divlji manastir svetog Vasilija

Sveti Vasilije već 350 godina je bio i ostao živi svjedok istine Božje i iscjelitelj od laži i obmane, od lažnih znanja i lažnih učenja. Naročito je on to sada, u ovom trenutku kada vlasti ove države ruše manastir Svetog Vasilija na Briskoj gori kod Ulcinja, koji je nedavno ustanovljen, kada Sveti Vasilije gradi ljudske duše i obnavlja ih, svuda u svijetu pa i ovdje. I kada priziva na bratsku ljubav i slogu sve, bez obzira da li su oni pravoslavni ili nepravoslavni – u tom trenutku događa se ovaj zločin sadašnje vlasti, zločin nezapamćen. To nije samo zločin protiv te crkve i toga manastira. Time se skrnavi ovaj ćivot Svetoga Vasilija Ostroškoga i gradi se budućnost Crne Gore i njene zajednice na mržnji protiv Svetog Vasilija Ostroškog. Lišava se vlast Crne Gore blagoslova Svetog Vasilija Ostroškog. Počeli su sa tim zločinom kada su uhapsili našeg Vladiku Joanikija i sveštenike u Nikšiću i nastavljaju taj zločin protiv naroda, zločin protiv Crne Gore, zločin protiv Svetoga Vasilija Ostroškoga, lišavajući sebe i Crnu Goru njegovog blagoslova.

10.06.2020.

Vladimir Kecmanović: U kom filmu leži zec

Upućeni mi rekoše da se radi o tipičnom „kulturnom radniku“ iz doba Titove dembelijane, „filmskom kritičaru“ koji je producirao lulu po festivalima od Triglava do Đevđelije, zapamćenom po tome što se bez blama hvalio kako, i ne pogledavši ga, ostvarenje sedme umetnosti može kvalitetno da popljuje!? Verovatno pljujući gde, šta i koga treba, titoistički kritičar je dobio pripadajuću mu stipendiju i zapalio „preko bare“, u mondijalističku Ameriku, gde je, kažu, među malobrojnim kolegama s kojima je tamo uspeo da uspostavi kontakt, bio poznat pod imenom Teodor Rebit (Theodor Rabbit), u povratnom prevodu na srpski – Božidar Zec. Koliko je tamo vremena proveo i čime se po povratku u zemstvo bavio pre nego što je počeo da se predstavlja kao turbopatriotski pregalac iz oblasti filma, to nisam uspeo da utvrdim, a ne nameravam da nastavim sa raspitivanjem jer sam na jednu ne baš epohalno važnu biografiju već potrošio previše vremena.

09.06.2020.

Mirjana Karanović: Srljanje, krljanje i bavrljanje

Nama treba da stanemo i damo sebi vremena da razmislimo, a ne samo tako da srljamo i krljamo. A ovde to nije pitanje, mnogo je više pitanje kako ostati na vlasti, ostati na položaju. To je problem, što je to preovlađujuće. Zašto mi s tim političarima ne znamo šta da radimo, kako, da li da ih prihvatimo, da li da ih pljunete? Nikako da neko stane, da kaže: “Ljudi, hoćemo”. A to je potrebno. Ne može politikom da se bavi neko ko nije spreman da bude vođa. I zato je Vučić uspešan… Zato što je on “ja stojim na čelu kolone”. Zato vi kod opozicije nemate prave lidere.

08.06.2020.

Nebojša Medojević: Satanistička korona iz komunističke duboke države garnirana pedofilima

Komunizam nastao u Engleskoj i Njemačkoj, a primio se samo u Rusiji i pravoslavnom Istoku. Meta Romanovi! Korona nastala u Kini, a primila se najbolje u SAD!! Meta Tramp. Iza Komunizma i Korone stoje isti centri - GLOBALNI SATANISTI PEDOFILI DUBOKE DRŽAVE.

05.06.2020.

Dragomir Anđelković: Antisrpska infernacionala

Budimo svesni da oko nas postoji antisrpska internacionala i da nam na sve moguće načine, uključujući i propagandno delovanje unutar same Srbije, radi o glavi. Ako to znamo i promišljeno delujemo kako bismo zaštitili svoje nacionalne interese, neće moći fatalno da nam naudi. Ali ako nastavimo da činimo ono što sada činimo, možda se i ostvari mnogo toga o čemu sanjaju ustaše i njihova srbofobna sabraća u našem okruženju.

03.06.2020.

Darko Ristov Đogo: Kosovo IMT-539

Kultura, jezik, narodnost, pismo – sve su to naši korijeni i ishodišta da nađemo Smisao života. Ako ga ne tražimo – oni i nemaju šta da rade. Naša indiferentnost prema precima dolazi od apsolutne “neupotrebljivosti” predaka za one izbore koji određuju “ono važno” u našim životima danas. Sveti Ćirilo i Metodije vam neće reći da li da kupite Reno ili Folksvagen, da li da obučete jednu ili drugu haljinu ili sako… A to su “suštinski izbori” današnjeg čovjeka. Plićak u kome živimo rađa indiferentnost prema korijenima, korijeni se sasušuju u plićaku današnjice. A srpski jezik, ćirilično pismo, kulturu i pamćenje neće spasiti borba da ih “očuvamo” kao kamene spomenike u muzeju već istrajna borba da sadržaj čitave jedne civilizacije Ćirila i Metodija postane životno važan za ljude oko nas. Jer, ako na kraju i svedemo svoje postojanje na izbor između Mekdonaldsa i Burger Kinga, ako Kosovo i stavimo u ravan traktora, ljudi koji opstanu možda će ili možda neće imati potrebu da se zovu Srbima i da pišu ćirilicom.

02.06.2020.

Zoran Čvorović: Da li je đed čoče ili gedža?

Dualni identitet Crnogoraca najefektnije je izrazio Momir Bulatović, rekavši kako je „ponosan na svoje crnogorsko ime i srpsko prezime“. U ličnom sećanju potpisnika ovih redova crnogorski dualni identitet doživljen je još u ranom detinjstvu kao tragičan usud stranstvovanja pojedinca u narodu „večitih seoba“, prenet rečima pokojnog dede (đeda) rođenog negde na putu između Župe Nikšićke i Kosova. Završavajući pre rata Srpsku gimnaziju u Pljevljima jadao se kako nigde nije bio „naš“, jer je tokom ferija u Kosovu Polju bio „čoče“ a u Pljevljima „gedža“.

01.06.2020.