XXZ Izjave dana

Darko Ristov Đogo: Srpska i Srbija, to je jedna familija

Srpska svakako teži Srbiji, ali ona trenutno ne može opstati osim kao ekstenzija Srbije. Neophodno je vratiti Srpsku u srpski obrazovni, finansijski, bezbjedonosni, društveni sistem. Iako i Srbija ima svoje poteškoće i ogromne probleme, Srpskoj je integracija sa Srbijom u svemu u čemu je to trenutno moguće – imperativ opstanka. Razlog postojanja Srpske jeste da bude Srbija sa ove strane Drine. Razlog postojanja BiH i ovakve Crne Gore je da budu anti-Srbije. Sudbina srpskog naroda je zato vezana za sudbinu Srbije. Ili depolitizacija, asimilacija i migracija sa jedne strane – one anti-srpske. Ili integracija u srpski okvir u kome smo postojali do prognanja dinara, udžbenika, simbola. Za sada: simbolička, obrazovna, finansijska, bezbjedonosna. Sve ostalo su samozamajavanja za koja trenutno nemamo luksuza da ih platimo.

28.07.2021.

Nikola Jović: Kako je lepo biti rob

Ovo što se dešava u Crnoj Gori je, naravno, samo deo „šire priče“. LGBT+ ideologija je tek jedno od čeda američkih 1960-ih godina, koje su obeležile antiratni pokret, seksualna revolucija, novi talas afroameričkog oslobođenja (Martin Luter King, Malkolm Eks, Crni panteri…) i uopšteno ono što se zbirnim imenom podrazumeva pod „Novom levicom“ u Americi. U sklopu tog novog „oslobođenja“ zapadnog čoveka od tradicionalnih normi, hijerarhija i poretka, došla je i eksplozija seksualnih sloboda, kojoj je od onda fokus normativizovanje i ozakonjavanje tih „novina“. Počelo je s homoseksualcima, koji su bili (i ostali) svojevrsni trojanski konj za prodor ovih ideja u glavni tok svake države i društva, neko ko je predvodnik kolone u kojoj marširaju osobe raznih seksualnih preferencija i rodnih/polnih identiteta. Ujedinjuje ih prvenstveno želja za izmenom tradicionalnih poredaka spram njihovih afiniteta i ne libe se da se u toj „pravednoj“ borbi za zakonsko (i svako drugo) „izjednačavanje“ služe svim sredstvima. I nisu usamljeni u toj borbi, naprotiv.

27.07.2021.

Milovan Danojlić: Prvi šumac Evrope

Najneobičnije mesto pamćenja, u višegradskom vilajetu, nije uneto u geografske karte, niti je poznato zvaničnoj putnoj signalizaciji. Do njega se stiže putem koji, od manastira Dobrun, vodi prema Priboju. Posle kratke vožnje, najavljuje ga velika, bogato oslikana tabla na kojoj piše Draževina. Tako je narod nazvao neprohodan gorski predeo u kome je, u jednoj udoljici, marta 1946, uhvaćen proslavljeni šumac Draža Mihailović. Prvi gerilac Evrope pao je u ruke pobednika (još jednog) građanskog rata; pobednici nisu mogli podneti pomisao da se i neko drugi, sem njih, borio protiv okupatora.

23.07.2021.

Dragan Koprivica: Nama se spava, nama se ne sanja

Da se ne lažemo i ne čudimo: roman Milana Kneževića, “Obala Nesanice”, je istinski, začudno dobra knjiga. Čitaće je mnogi: jednima će razgoniti nesanicu, a drugima će je stvarati.

22.07.2021.

Radomir Lukić: Masovna grobnica na Mesecu

Republika Srpska je autentičan pokret i projekat Srba iz bivše Bosne i Hercegovine. To je projekt koji nije uvezen iz Srbije, iz Rusije ili s Meseca.

21.07.2021.

Rajko Petrović: Crna Gora, privremena država

Srbi su naivno zaboravili zbog čega je Crna Gora stvorena; stvorena je kao privremena etapa, kao faza do konačnog ujedinjenja Srba, što se i desilo 1918. godine. Nakon toga, nestala je svrha njenog postojanja kao države i svako oživljavanje te ideje bilo je isključivo na štetu Srba. Ako su se za taj projekat zalagale Austrougarska, fašistička Italija, NDH, Brozovi komunisti, a kasnije i zemlje koje su srpski narod više puta bombardovale 1990-ih, može li on biti dobar!? (...) Ako država Crna Gora i dalje priznaje tzv. Kosovo i učestvuje u okupaciji 17% teritorije Srbije, ako donosi rezoluciju o tzv. genocidu u Srebrenici gde perfidno želi da Srbiji i Srbima stavi žig genocida za sva vremena, ako proteruje ambasadora Srbije, ako njen premijer dolazi u Beograd kasno u noć, nenajavljeno, da određuje kako će glasati institucije SPC, ne mogu, a da ne zaključim – danas je dužnost braniti Srbiju od Crne Gore.

20.07.2021.

Časlav Koprivica: Narod, nosač metafizičkog bombardera

Samo postajanje duhovnog bivajućeg, kakav je narod, nije samo svrha, već fizičko postojanje naroda služi kao nosač nečeg nevidljivog, potencijalno uvek previrujućeg, što u nekom smislu daje i metafizičko opravdanje gole fizičke egzistencije naroda koji se pojavljuje kao nosilac jednog određenog individualizovanog kolektivnog duha.

19.07.2021.

Aleksandar Jovanović: Topovska kanonijada

U Deklaraciji se, istovremeno, ukazuje na neophodnost dugotrajnog i sistematskog rada svih srbista na očuvanju celine i vrednosti srpske književnosti, posebno u obrazovanju. To je izuzetno važno u vremenu kada je srpska kultura napadnuta iz više pravaca, i spolja i iznutra, od svođenja srpske književnosti na srbijansku, do nasilja političke i rodne korektnosti nad književnim delima, kojima se na taj način oduzima ne samo umetnička lepota, nego i moć da se suoče sa zlom u svetu i da ga prevladaju. Neophodno je da načela Deklaracije o srpskom književnom kanonu dosledno budu u osnovi delovanja svih naših srbista. Jer, Deklaracija nema nikoga osim nas i našeg naučnog, nastavnog i etičkog autoriteta. Nije to malo, naprotiv samo ako budemo dosledni i istrajni!

16.07.2021.

Bećir Vuković: Dan ustanka protiv pameti

Živimo li stvarne predstave totalnog apsurda, potonjeg crvenog talasa. Mitropolit Amfilohije svaku besedu završavao je – opomenom – na strašnu bolest – brozomoru – koja je u – crveno – zavila Crnu Goru. (…) Da li se 13. juli proslavljao na Lovćenu, pitanje koje ima smisla. Zato, u apsurdnim scenama proslave dana državnosti nema Njegoša, ali ima Broza. Broza – groboubice. Da li se i danas nastavlja sa proslavom 13. jula. Osim, što će na TVCG po stoti put prikazati neki Bulajićev film.

15.07.2021.

Muharem Bazdulj: Odbrana Srbije reketom

Jedan naš pesnik je za Balkance rekao da su „severni južnjaci, južni severnjaci, zapadnjaci istoka i istočnjaci zapada". Sve je to i Novak Đoković, samo je i više od toga. On je vratio ponos jednoj oklevetanoj kulturi i jednom upropaštenom jeziku. Zamislite srpsku istoriju od 2006. godine, potpuno istu kakva je i bila, samo da nema Novaka. Ima ozbiljnih ljudi koji tvrde da je Nemačku kao zemlju i kao društvo spasila svetska fudbalska titula iz 1954. Bez ikakve druge paralele, ono što su za Nemačku uradili Turek, Posipal, Librih, Kolmejer, Ekel, Maj, Ran, Morlok, Otmar Valter, Fric Valter i Hans Šafer, na čelu sa Sepom Herbergerom, za Srbiju je sam samcit, sa svoje dve ruke i deset prstiju, uradio Novak Đoković. Bog ga poživeo.

14.07.2021.