XXZ Izjave dana

Dragan Mraović: Za par milenijuma eto nas u Prizrenu

Inače, stvar je prilično jednostavna. O pitanju Kosmeta ne mora ni biti referenduma, ako se poštuje Ustav Srbije. A umesto razgraničenja Srbije sa Srbijom treba voditi politiku „dogodine u Prizrenu!“, baš kao Jevreji, pa makar trajala i vekovima. Naši političari uvek i jedino treba da imaju na umu da se moraju poštovati žrtve naših predaka, koje su oni podneli da bi sačuvali kolevku srpske državnosti i civilizacije, a bez kojih ni nas, ni Srbije ne bi više bilo. Kada i vlast i opozicija Srbije budu bili takvi, onda oni neće stvarati kosmetsku konfuziju kod građana Srbije. Za njih aksiom naše politike u budućnosti mora biti parola: Srbija na prvom mestu!

11.03.2019.

Srpska pravoslavna omladina: Osmi mart, jevrejska podmetačina

Osvešćenje je došlo devedesetih godina kada je jedan deo našeg naroda gledao na 8. mart kao na komunistički praznik. Nažalost veći deo populacije ipak obeležava primitivno i glupo ovaj praznik koji nam je nametnut sa strane. Klara Ajzner poznatija kao Cetkin, Jevrejka (zar ste sumnjali) komunistkinja iz Nemačke uvalila nam je još jedno njihovo „kukavičje jaje“, „praznik“ 8. mart, kasnije od strane komunista prozvan „međunarodnim danom žena“. Na taj dan (1909.) desile su se nekakve demonstracije žena Amerike. (...) Istina je jednostavna, Klara Cetkin i njene jevrejske „drugarice“ jednostavno su za praznik feministkinja Evrope i Amerike uzele datum iz jevrejske istorije. Radi se o PURIMU (pur = kocka) koji je pokretni jevrejski praznik i ne pada svake godine u isti dan, ali se pada otprilike oko 8 marta. Purim je jevrejski prolećni praznik kojim se proslavlja persijsko-midska kraljica Jestira, jevrejka, koja je omogućila jevrejima pokolj nad hiljadama većinskih nejevreja, uklanjanjem carskog savetnika Amana, razotkrivača jevrejske zavere.

08.03.2019.

Časlav Koprivica: Kosovo, duhovni genotip srpske ploti

Tradicija Kosovskog boja je ono što stoji u jezgru duhovnog genotipa srpskog naroda i što u njemu ostaje bili mi verujući ili ne, saglašavali se sa Lazarevom kletvom (i onim da je lepše i poginuti neto biti živ na strani nepravde) ili čak i ako ne držimo mnogo do toga. Ako smo Srbi, čak i gledano samo formalno a ne mnogo pretenciozno, onda je Kosovo u nama. Ako ne u dušama, onda u ploti. Ako bismo pokušali da se odreknemo Kosova – a razgrančenje Srbije od same sebe je upravo to – onda to ne bi bio samo međunarodno-pravni akt samoporicanja Srbije, već i duhovno samoporicanje.

07.03.2019.

Milijana Baletić: Nacistički izliv Albanaca na svetu srpsku zemlju

Albanci trgujući tuđim, do čega su došli izlivanjem na srpsku zemlju sa pretenzijom da se dalje, po istom principu, šire i otimaju (Preševo, Bujanovac,…), pokazuju da su izgubili meru dobrosusedskih odnosa i odnos prema normama Međunarodnog javnog prava, kao i opasnu hegemonističku crtu agresije i zločina protiv mira, što je najteže krivično delo po Međunarodnom krivičnom pravu koje je nacistička Nemačka na svojim leđima iskusila, a zbog čega su u istoriji stradali mnogi narodi našeg kontinenta i šire! Pristati na ovakav stav Albanaca prema Srbima, problematično je isto onoliko koliko je bilo problematično pristati na stav nacističke Nemačke i to do te mere da se mora smatrati saučesništvom!

06.03.2019.

Nenad Kecmanović: Truli Zapad

Kako se zove zemlja u kojoj žive zapadni Srbi? Dodik je naziv „Zapadna Srbija” umesto RS lansirao kao odgovor na bošnjačku pretnju apelacijom pred Ustavnim sudom BiH da Srpska promeni ime. (…) Političko vođstvo u Srpskoj mora da vodi računa o spoljnim i unutrašnjim pretnjama i rizicima. No, pošto iz Sarajeva negiraju čak i dan rođenja i ime Republike, zapisane u njenom rodnom listu, onda se valja boriti ne samo za vraćanje otetih izvornih dejtonskih nadležnosti „manjeg entiteta”, nego i glasno razmišljati o alternativama. „Zapadna Srbija”, kako god je shvatili, jedna od njih bar kao upozorenje zlovoljnim komšijama. „Zapadna Srbija” da Srpska ne bi postala „Severoistočna Bosanska”.

05.03.2019.

Miša Đurković: Rat za tradicionalnu porodicu do istrebljenja

Rat za tradicionalnu porodicu traje i vodi se na više frontova i u čitavom nizu pitanja i ne bez uspeha. Uspešno je sprečeno donošenje porodične knjige u građanskom zakoniku, kao i uvođenje surogat materinstva.

04.03.2019.

Slobodan Vladušić: Kultura iz zamrzivača

Zamrzavanje Kosovskog problema kao prvi i osnovni gest u zaustavljanju procesa preobražaja Države u teritoriju, mora se dakle izvesti simultano u obe sfere: u sferi politike, ali i u sferi strateške kulture. Politička odluka zamrzavanja sukoba (ili borbe za zamrzavanje sukoba) mora biti propraćena stvaranjem takve strateške kulture u narodu, koja bi tu političku odluku mogla da podrži i ohrabri. Evo koja rešenja stoje na raspolaganju a) stranci na vlasti b) opozicionoj stranci i c) grupama građana koje žele da se suprotstave tlačenju Kompanije i teritorijalnoj dezintegraciji Države. A) Stranka na vlasti: ukoliko bi bilo koja stranka na vlasti iskreno želela da zamrzne Kosovski problem (a samim tim krene putem preobražaja teritorije u Državu) ona bi morala da svoju odluku potpomogne i akcijama koje stvaraju stratešku kulturu u narodu koja bi tu odluku mogla ne samo podrži već i aktivno brani.

28.02.2019.

Alek Vukadinović: Srbija bez duše kao čovek bez Kosova

Dečani su najdivnija i najbolnija tačka moje životne istorije. Za mene se sunce rađa iz dečanskog neba. Tamo sam provodio najlepša leta, tamo doživljavao najradosnije časove. A pitate me za Kosovo. Srbija bez Kosova je kao čovek bez duše.

26.02.2019.

Matija Malešević: Biković, Putinovo tajno oružje

Odluka o lansiranju Miloša Bikovića u rusku filmsku industriju ima za cilj bližu umetničku saradnju i dublje prožimanje kultura Srbije i Rusije. Drugim rečima, ona je bila motivisana strateško-političkim razlozima, a najveći krivac je Nikita Mihalkov, veliki prijatelj Srbije i glavni ideolog kulturne politike Kremlja. Plodove kulturnog uticaja i razmene najbolje vidimo na samom Bikoviću. On svoju karijeru gradi na ulogama u filmovima koji u narodu bude ispravne vrednosti i zdravorazumski patriotizam, za razliku od njegovih kolega (Šerbedžije i Đurička) koji se ne stide da budu deo zapadne anti-srpske propagande zarad sitnih privilegija. Biković, za razliku od svojih liberalno orijentisanih kolega, ne meša se u politiku i ne promoviše apstraktne zapadne vrednosti i slobode. Podsetiću vas da ove godine, na godišnjicu početka bombardovanja u Srbiji treba da počne sa prikazivanjem ruski film o Kosovu sa Bikovićem u glavnoj ulozi. U godini u kojoj navodno treba da se odlučuje o sudbini Kosova ovaj film može da odigra presudnu ulogu u podizanju svesti naroda, posebno kod mlađe populacije. Zašto bi Putin svojim izjavama o Kosovu kompromitovao sebe i izazivao gnev Zapada kada će za samo nekoliko nedelja građani Srbije imati priliku da se iz prve ruke upoznaju sa ruskom pozicijom o dešavanjima na Kosovu. Političke poruke Moskve imaju mnogo veći efekat ukoliko se prenose kroz kulturni sadržaj kao što je film, nego li političkim izjavama.

25.02.2019.

Miša Đurković: Kad nema Ćosića, dobar je i senat

Srbija, za razliku od mnogih drugih zemalja, nema alternativne sisteme moći i uticaja kakvi su, recimo, Savet za spoljne poslove u SAD, privredna komora u Nemačkoj, ili Rimokatolička crkva u Hrvatskoj. Nekada je takvu moć imao Ćosićev krug, koji je često posredovao između stranaka i drugih političkih aktera. Ništa slično više ne postoji u Srbiji, pa je utoliko potrebnija institucionalna kontrola moći i zakonodavnog procesa koju bi doneo ozbiljan senat.

21.02.2019.