XXZ magazin preporučuje
Spencer

Photo: NEON

Između realnosti i halucinacije

Film

Spencer (2021)

Na kraju četvrte sezone serije The Crown Diana je još uvek živa, u jednostavnoj crnoj haljini. Božić je, vreme za porodičnu fotografiju. Ona stoji po strani i čeka neizbežno, ono što su milioni već iskusili nakon njene smrti, a što neke nove gledaoce očekuje u petoj sezoni. Film Spencer nas vraća u te dane, opet je Božić, praznična atmosfera na dvoru koji nema grejanje.

Kristen Stewart je makar za trenutak uspela da Princezu vrati natrag u život, pa čitav film zapravo počiva na njenom talentu. Ostali junaci više liče na epizodne uloge, što je sasvim sigurno dobro isplanirano, budući da je Diani i mesto u centru. Gledalac zbog toga ne može da odvoji oči od nje, jer Stewart junakinju pomiče između realnosti i halucinacije, gorčine i retkih trenutaka sreće skoro potpuno savršeno.

Za razliku od drugih, fino ispoliranih, ekranizacija Dianinog života, reditelj Pablo Larraín nam nudi ljudsko biće, ranjivo kao i sve drugo što je živo. U tome je, između ostalog, lepota ovog filma.

Saint-Narcisse (2021)

Kanadski reditelj Bruce La Bruce još jednom je oživeo lepog Narcisa. Ovog puta se rodio kao Dominic (Felix-Antoine Duval), junak filma Saint-Narcisse. Od početka nam je jasno da se radi o mladiću koji je večito gladan fotografija sopstvenog lica – uprkos tome što je radnja smeštena u sedamdesete godine prošlog veka, Dominic živi selfie kulturu, a uz pomoć analognog aparata. Zaslepljen blicom, jedva da vidi ono što ga okružuje, pa ne odvaja pogled od sebe čak ni kada mašta o seksu sa strancima.

Reditelj nam u prvoj sceni ipak ne prikazuje Dominicovo lice, budući da je u fokusu prostor između njegovih nogu. Istina, kamera s izbočine brzo kreće ka gore – od crnog, kožnog kaiša s krupnom metalnom kopčom, preko kožne jakne, stiže do lica koje nam dolazi kao iznenađenje. Dominic ipak ne gleda u sebe, već u nas. Ili nam se bar čini da iz očiju izbija prekor upućen nama, kao da radimo nešto zabranjeno, što je opet deo mnogih fantazija.

Više čitajte ovde.

Serije

La casa de papel – Money Heist (drugi deo pete sezone, 2021)

Poslednjih pet epizoda ove serije-fenomena opravdalo je apsolutno svaki minut gledanja, nerviranja i iščekivanja; opravdalo je i to što smo ovu sezonu dobili u dve porcije. Čak se i to ispostavilo kao smisleno, iako nikad ne sluti na dobro i redovno je posledica problema u produkciji ili potrebe da se serija završi, na kakav god način. Ništa od toga nije slučaj ovde, odnosno, ako jeste, to kao publika nismo ni osetili.

Prvih pet epizoda poslednje sezone emitovanih u septembru fokusira se na akciju i rat između pljačkaša, te vojske, policije i službe bezbednosti kao predstavnika države. Bilo je ljudskih žrtava na obe strane, oko jedne smo se posebno potresli, što je slutilo na tragično finale. Ipak, La casa de papel je osmišljena tako da u svakom trenutku može da krene u novom pravcu, pa se mogao očekivati svakakav kraj. A za kraj smo dobili – spektakl.

Više čitajte ovde.

Love Life (druga sezona, 2021)

Retko se dešava da je druga sezona bolja od prve, obično je prati prokletstvo koje važi i za drugi album muzičara. Još je ređe da neko opravda očekivanja, a kamoli da ih nadmaši, no to se desilo upravo sa ovom serijom. Premisa je ostala ista, ali je egzekucija mnogo bolja, što je dovelo i do interesantnije priče.

U prvoj sezoni pratili smo lik Anne Kendrick, Darby, koja tumara kroz dvadesete i rane tridesete u potrazi za srećom i pravom ljubavlju. Činilo se to kao nešto već viđeno i prežvakano, pa je samim tim bolje što je u drugoj sezoni kao protagonista izabran crni muškarac.

U glavoj ulozi je sjajni William Jackson Harper (poznat i kao Chidi iz The Good Place). Njegov Marcus Watkins nije nikakav mačo tip, osetljiv je, pomalo nesiguran i nesnađen, ishitren kada to niko ne očekuje. Njegov razvoj tokom godina zanimljivo je pratiti zato što takvih likova nema mnogo, pa je dobro na TV-u videti odmak od toksičnog maskuliniteta i svega što bi strejt muškarac morao ili trebalo da bude. Marcus radi kao urednik u izdavačkoj kući, prolazi kroz krah braka, značajne i besmislene veze, s prijateljima razgovara o ljubavi i osećanjima baš kao što smo navikli da to čine ženski likovi.

Love Life nipošto nije revolucionarna, ali je osvežavajuća i važna, naročito kada se, kao u drugoj sezoni, suptilno obračunava sa stereotipima i predrasudama.

Arcane (prva sezona, 2021)

Pored odlične priče, fantastična animacija je ono što Arcane čini jednom od najboljih serija ove godine. Junaci su slojeviti, uverljivi čak i kad motivacija posegne za opštim mestima. Svet je stabilan, čvrst, svaka zgrada ima smisla.

U pitanju je prequal za popularnu igru League of Legends, budući da istražuje poreklo junaka. Ipak, serija može da se gleda i bez ikakvog znanja o igri, a zahvaljujući tome što su autori dobro pazili na svaki detalj. Tenzija između bogatih i siromašnih polako raste, a negativni junaci su razvijeni podjednako dobro kao i pozitivni. U Arcane se dobro i zlo ne razlikuju po pažnji koja im je posvećena, već po delima koja imaju prošlost, sadašnjost, te budućnost koja će sigurno stići u obliku druge sezone.

Knjige

Sali Runi „Bajni svete, gde si ti“

Predmet interesovanja popularne savremene irske spisateljice Sali Runi ovoga puta su ljudi njene generacije – u kasnim dvadesetim ili tridesetim godinama. Njeni likovi, iako po svemu različiti, nisu zagledani samo u sebe i sopstveni pupak, iako se tako isprva čini. Oni promišljaju svet i budućnost, analiziraju sve što se da analizirati, žele da razumeju okolnosti u kojima se nalaze, no smisao im često izmiče. Jasno je više nego ikad – odrastanje je bolno, sazrevanjem nisu dosegli nikakvu veliku istinu, samim protokom vremena smisao im se nije ukazao, niti će. To ih čini anksioznim, depresivnim, besnim, izgubljenim. No, to ih tera i da se preispituju i domaštavaju sopstvenu realnost, stvaraju nove ili se bore za neku bolju. Ništa im nije zagarantovano, plodove svog truda dugoročno ne vide, ali ono što ih motiviše da nastave da žive je život sam, u svoj svojoj neizvesnosti, besmislenosti, lepoti i užasu.

Alis i Ajlin su najbolje drugarice u potpuno različitim životnim okolnostima, pa s tim u vezi i iskustvima i razmišljanima. Svoje neuobličene misli i hipoteze o svetu šalju jedna drugoj putem mejla, dok su u njihovim svakodnevnim životima van mreže stvari upravo takve – svakodnevne i obične. U pokušaju da pronađu vezu i smisao između onoga o čemu pišu i onoga što žive pridružuju im se Feliks i Sajmon, svaki na svoj način oštećen i dragocen.

Žan-Pol Sartr „Mučnina“

„Oborio sam oči kako ne bi izgledalo da ih odveć uporno posmatram. Posle nekoliko trenutaka, začuh škripanje i videh kako se pojavljuju: ivica suknje i dve visoke cipele uprljane osušenim blatom. Za njima krenuše muškarčeve, lakovane i šiljaste. Pođoše ka meni, zaustaviše se i načiniše poluokret: on je oblačio svoj kaput. U tom trenutku, jedna šaka na kraju ukočene ruke poče da silazi niz suknju; malo je oklevala, grebla suknju“.

Pesme

Riton feat. Jarvis Cocker – Let's Stick Around

DJ Riton udružio se sa Jarvison Cockerom u pesmi Let's Stick Around, a spot su snimili u Glazgovu tokom nedavno održane konferencije o klimatskim promenama COP26.

Natalie Imbruglia – Invisible Things & Don't Dream It's Over

Divno je videti muzičku zvezdu za koju se mislilo da je one hit wonder kako i dalje stvara, peva i uživo zvuči bolje neko ikad, bilo da izvodi svoje ili tuđe pesme!

 

Nostalgija

In Search of Famine – Akaler Sandhane (1981)

Filmska ekipa stiže u jedno indijsko selo, s ciljem da snimi film o gladi koja je 1943. godine ubila milione ljudi. Tenzija raste dok meštani shvataju da glumci žive duplim životom, što u kompleksnim situacijama može da postane problem.

Dokumentarni film

Hearts and Minds (1974)

Toliko je filmova snimljeno o ratu u Vijetnamu, da je malo onih koji nisu pogledali bar jedan. Dok je u igranim taj period često romantizovan, dokumentarci su oni koji donose teške slike i još težu istinu. Ovaj je možda najteži.

Video igre

Cloud Gardens: Opuštajuća igra o kraju sveta

Cloud Gardens je jedna od onih igara koje su istovremeno i teške i lake, najpre zbog toga što je kraj sveta komplikovan proces.

Ideja je jednostavna – igrač ide okolo i razmnožava biljke, te oko njih gradi objekte. Seme može da klija iz pivske boce, starog radijatora ili pokvarenog automobila. Sve to, kako tvrde oni koji su igru testirali, opušta igrača. U pitanju je mirna priča, jer ovo nije kraj sveta s čudovištima. I sve funkcioniše, budući da iza svakog objekta stoji ideja koja može da se zamisli.

Sećanja su utisnuta u ruševine, pa priču priča okruženje, a ne neki glavni junak. Animacija oduzima dah, te upotpunjuje ideju da život može da raste i iz propasti. Ta propast ipak nije skroz post-apokaliptična, ali se oslanja na estetiku kraja sveta koji poznajemo. Pored toga je i umirujuća, jer biljke koje rastu iz semenki ulivaju nadu. Strah od sudnjeg dana zbog toga popušta kako igra odmiče.

*Kontrapreporuke

The Deep House (2021)

Duboko u jezeru je kuća koja izgleda kao bilo koja druga, iako je decenijama pod vodom. U redu, duhovi su krivi za sve. A ko je kriv za lošu priču?

 

Oceni 5