Srce na krstu razuzdanih udova
Done16

Photo: thequeerfrontier

Izmisliću za tebe ružu

Sve reči sveta koje bih ti dao u isti mah

Sve šume Amerike i sve noćne žetve neba

I sve što sija i ono što oko ne može da vidi

Sav oganj zemlje sa jednom čašom suza

Plodno seme prepotopskih vrsta

I ruku malog deteta

Ali i kada bih ti mogao dati sav kaleidoskop bolova

Srce na krstu razuzdanih udova

Ogromnu prostirku mučenih ljudi

Živih odranih u toku pogubljenja

Izrovana groblja nepoznatih ljubavi

Sve što prelazi preko podzemnih voda i Kumove Slame

Veliku zvezdu uživanja u nekom najbednijem maloumniku

Kad bih slikao za tebe taj nejasni pejzaž

U kome bih slikao za tebe taj nejasni pejzaž

U kome se parovi fotografišu na vašarima

I za tebe plaču opevani vetrovi koji moje žice kidaju

Đavolja služba večnog Obožavanja

Prokletstvo moga tela s mojim duhom

Koje vređa budućnost i proklinje prošlost

Stvara od svih jecaja automatsku muziku

Koju ćeš zaboraviti u ormanu

Kada ne bude bilo više slavuja po drveću zbog silnog im bacanja pred tvoje noge

Kada ne bude bilo više dovoljno metafora u jednoj ludoj glavi

Da se od njih može načiniti pritiskivač za hartiju

Kada ti budeš bila toliko umorna da već umireš od mog čudovišnog obožavanja tebe

Da više neću imati ni glasa ni stomaka ni lice ni mesta na rukama i nogama za klince da ih zakuješ

Kada ljudski glasovi budu u mojim prstima polomili njihovu čašu

I moj jezik i moje mastilo budu usahli kao neka eksperimentalna stanica za međuplanetarne rakete

A mora za sobom budu ostavila samo zaslepljujuću belinu soli

I to tako dobro da samo Sunce bude žedno i svetlost zaigrala po dnu vodeničnog jaza

A i ugašeni škriljac i tamni nebeski svod i sva bića za svagda budu iscrpljeni od preobražavanja

Izmisliću za tebe ružu

Oceni 5