XXZ magazin preporučuje
Malcolm & Marie

Photo: DOMINIC MILLER/NETFLIX

Jedna noć i svađanje

Film

Malcolm & Marie (2021)

Od kreatora sjajne serije Euphoria nedavno smo dobili novi film – Malcolm & Marie. Za projekat je angažovao i Zendayu, koja je između ostalih bitno doprinela pomenutoj seriji, te Johna Davida Washingtona, koji se nedavno pojavio filmu Tenet.

Priča počinje jednostavno – par se vraća kući nakon proslave, otvaraju se ulazna vrata i čujemo najobičniji razgovor na svetu. Ubrzo saznajemo da je on reditelj u usponu, a ona glumica koja je zapostavila svoju karijeru. Pre nego što toga postane svestan, gledalac biva uvučen u svađu, od koje ne može da pobegne, budući da ga vuče kao i bilo koja sila koja posmatrača zgrabi i ne pušta sve dok ga ne iscedi do kraja. Onima koji su na voajerizam navikli to možda i ne smeta, ali u gledaocu koji kroz tuđe prozore ne gleda s uživanjem stvara izvesnu dozu neprijatnosti. Svađa traje samo jednu noć, a jasno nam je da je počela mnogo pre toga. Kao i glavni junaci, i film je na mahove sjajan, čak brilijantan, da bi u sledećem trenutku izazvao bes zbog predrasuda koje se u svađi ređaju rafalnom paljbom. Posmatrač u nekom trenutku počne da učestvuje u raspravi, ćutke, dok evocira uspomene iz sopstvenih romantičnih odnosa, a to je za neke iscrpljujuće, dok je za neke druge pak katarza.

Bilo bi mnogo da se od filma koji je napisan na brzinu i snimljen za samo dve nedelje tokom pandemije očekuje da bude savršen, i Malcolm & Marie to svakako nije. Ipak, nudi nešto što u nekoliko pasusa ne bi moglo da se opiše, a zbog čega je vredan utrošenog vremena.

Été 85 –  Summer of 85 (2020)

François Ozon nas je nakon tri godine obradovao novim filmom, za koji kaže da je ono što je želeo da gleda kad je bio tinejdžer. Nastao je na temeljima romana Aidana Chambersa – Dance on My Grave iz 1982. godine, za koji se od tada pa sve do danas lobira da bude zabranjen. Problem je, kao i uvek, u tome što je Chambers bez suzdržavanja pisao o tinejdžerskoj kvir ljubavi sa mračnim preokretom.

Film, kao i roman, slavi navalu prve ljubavi, i LGBTIQ+ omladini pruže ono što joj je svih ovih godina nedostajalo – priču u kojoj mogu da se prepoznaju, uprkos tome što je u pitanju triler sa smrtnim ishodom. Postoji nebrojeno mnogo sličnih filmova, čak mračnijih, koji nisu izazivali osudu, a samo zbog toga što su zaljubljeni bili različitog pola. To što homoseksualnost u romanu nije opisana kao bolest ili problem, je osamdesetih godina bilo, ako ne revolucionarno, onda bar veoma važno.

Ozon je pomenuti roman prvi put pročitao kada mu je bilo sedamnaest godina, pa se verovatno još tada javila klica zamisli da ga jednog dana ekranizuje. Skoro četiri decenije kasnije je u tome i uspeo, a film je namenjen nešto mlađoj publici, zbog čega starijim gledaocima ponekad može da izgleda preterano ili naivno, kao što život u mladosti često i jeste.

Nana (2011)

Rediteljka Valérie Massadian snimila je priču o devojčici u udaljenom francuskom selu, četvorogodišnjoj Nani koja živi s majkom.

Nana je samostalna onako kako to moraju da budu deca koja su zapostavljena. Kad se jednog dana vrati iz vrtiće (opet sama, i to kroz šumu), zatekne praznu kuću. Majka je nestala, i tu počinje prva prava noć njenog malog detinjstva.

Serije

Strike (četiri sezone, 2017 – 2021)

Serija je snimljena prema romanima o detektivu Cormoranu Strikeu, koje je J.K. Rowling objavila pod pseudonimom Robert Galbraith. U januaru ove godine na HBO-u se pojavila i četvrta sezona koja prati radnju romana Lethal White. Kako je nakon njega ovaj literarni serijal dobio još jedan nastavak, gotovo je izvesno da ćemo gledati i petu sezonu serije.

Cormoran Strike je privatni detektiv izuzetno bogate i zanimljive prošlosti, od koje su mu ostala uglavnom sećanja. O njegovoj porodici, ratu u kojem je izgubio nogu, ili incidentu zahvaljujući kojem više nije mogao da radi u policiji, saznajemo nešto više tek iz kratkih flešbekova raspoređenih tokom čitave četiri sezone. Tako postupno upoznajemo i njegovu saradnicu Robin Ellacott, koja od sekretarice postaje njegova ravnopravna partnerka u poslu. Naravno, hemija između njih je takva da se sve vreme pitamo i da li će da se uzmu, ali istovremeno je jasno da ni to neće ići tako jednostavno.

U svakoj sezoni naši detektivi bave se posebnim zločinom, oko kojeg se plete bezbroj naizgled nepovezanih priča. Svaka od njih pak dobiće svoj epilog i imaće jasnu poveznicu s glavnim tokom radnje. Prilično šablonski, kao i većina detektivskih priča, no svaka misterija ponaosob dovoljno je inovativna i zanimljiva da drži pažnju, a uz to i garantuje silne obrte, tako da uzbuđenja ne manjka. Uz magnetizam glavnih glumaca i predivne kadrove Londona (koji nema često čast da bude snimljen na ovako privlačan način), Strike je obavezna TV poslastica.

Por H o por B – One Way or Another (2020)

Kad zalutate u bespućima streaming platformi, ne oklevajte, kliknite i dajte šansu tom malom opskurnom programu za koji niko nije čuo, možda vam se posreći. Mi smo tako došli do španske komedije Por H o por B, kod nas prevedene kao Milom ili silom, (na engleskom One Way or Another), rađene za HBO Europe. Fraza „por H o por B“ na španskom znači da će se nešto svakako desiti na ovaj ili onaj način, a H i B su inicijali naših dveju glavih junakinja - Hache i Belen.

Njih dve se nakon nekoliko godina nekomunikacije ponovo sreću i nastavljaju svoje prijateljstvo, postajući nerazdvojne baš kao što su to bile u detinjstvu. Hache (Aće) živi u Malasanji, hipsterskom kvartu Madrida (kao naša Savamala, samo mnogo lepše), a Belen se upravo vratila iz Valensije u Madrid i ne pada joj na pamet da se vrati u Parlu, predgrađe iz kojeg obe potiču. Tako H i B kreću na svojevrsnu avanturu po Malasanji, radeći raznorazne poslove i „tezge“, usput se upoznajući sa različitim primercima hipstera koji na njih gledaju kao na niža bića. Ipak, i ti hipsteri imaju dušu, komplekse i kompleksnu prošlost, pa će i oni, kao i naše „šminkerke“ (ili što bi proročica Kleopatra rekla – kičerajke) Hache i Belen uspeti da vide i razumeju ono što je iza fasade.

Zahvaljujući ovoj otkačenoj komediji dobijamo deset terapeutskih doza smeha i smirenja, uz neponovljivu ekskurziju po Madridu koja nas vraća direktno u staru nenormalnost.

Servant (druga sezona, 2021)

Nakon više od godinu dana počela je druga sezona serije Servant, sa kojom je Apple privukao pažnju publike. Netflix je krajem 2019. godine dobio ozbiljnu konkurenciju, a nakon što su pokrenuta čak dva nova streaming servisa, među njima i Apple TV+ koji je odgovoran za ovu seriju.

Klaustrofobični triler sa ozbiljnim elementima horora glavne junake ne pušta iz kuće, a i kada im dopusti da odu svojim poslom, gledalac ostaje između četiri zida. Likovi su sve samo ne jasni, budući da se radi o mladim roditeljima koji su zaposlili još mlađu dadilju, te o novorođenčetu koje se transformiše na potpuno neočekivani način. Stvari vrlo brzo postaju jezive, ali ne i neizdržive, budući da se junaci u njima dobro snalaze, pa nas podsećaju da je život ionako haos, i da malo horora ne pravi veliku razliku.

Druga sezona, bar prvih pet epizoda od deset koliko ih ukupno ima, donela je neka pojašnjenja, ali i nove misterije. Zanimljivo je da u novim epizodama liči na komediju koja pokušava da bude triler, a kombinacija je zanimljiva i vrlo dobro radi.

Crime Scene: The Vanishing at the Cecil Hotel (dokumentarna serija, 2021)

Još jedna dokumentarna serija o zločinima i zločincima. Ovoga puta glavna zvezda je „ukleti“ hotel, koji nazivaju i „glavnim ulazom u pakao“, ali i internet korisnici kojima je hobi da rešavaju zločine, što često vodi u najluđe teorije zavere.

Kritika je zamerila što se serija prvo fokusira na najluđe teorije, da bi tek na kraju objasnila o čemu se zaista radi, ali pažljivom gledaocu koji ovakve programe voli sve je jasno od samog početka. Serija tako ispunjava sva očekivanja u okviru žanra, a, ruku na srce, ovakvi sadržaji postoje već decenijama i od njih se nikada nije očekivalo da postanu remek-dela ili da objasne psihologiju onih koji su sposobni za zlo.

Knjige

Markus Zusak „Kradljivica knjiga“

Kradljivica knjiga jedan je od onih bestselera koji u potpunosti zaslužuju taj status. Za sveznajućeg pripovedača odabran je najbolji mogući kandidat – Smrt. Ona nas odvodi u nacističku Nemačku, u period između 1939. i 1943, tek ovlaš se osvrćući na događaje koji su prethodili ili usledili.

Dok su ljudi fascinirani smrću, Smrt je uspela da fascinira samo jedna devojčica – Lizel Meminger, dete komunista, siroče koje usvajaju siromašni, ali uzorni Nemci. Ulica Himel u Molhingu kod Minhena postaće čitav njen svet, podrum kuće u kojoj živi obeležiće početak njenog obrazovanja, oduševljenja knjigama i čitanjem, razumevanja prijateljstva. Ljubav i toplina koji u toj kući i u toj ulici tinjaju uprkos katastrofi i mržnji unaokolo obeležiće njen život. Tragedija koja se priprema dolazi postepeno, pripremajući nas na emocionalni udar za koji zapravo nikad nismo sasvim spremni.

Ovaj roman uspešno spaja lakoću pripovedanja i teskobu ispripovedanog, ostavljajući nas s gorkom opaskom Smrti: „Ljudi mi ne daju spokoja.“

Vislava Šimborska „Neobavezna lektira“

„Ne sećam se svih utisaka tokom mog prvog čitanja Montenja. U svakom slučaju, čuđenja nije bilo. Da takvo delo postoji i da još uvek progovara živim glasom, prihvatala sam kao prirodnu činjenicu. Kakva glupost. Danas me postojanje svake dobre stvari čudi. Kako su Ogledi upravo dobra stvar (čak jedna od najboljih, koje je ljudski duh postigao) u njima me sve čudi, posebno blagonaklon splet okolnosti koji je omogućio da budu napisani.

Na primer, malo je nedostajalo pa da dete muškog pola, po imenu Mišel, umre ubrzo posle porođaja. U ono vreme smrtnost novorođenčadi bila je tako obična pojava da čak nisu istraživani brojni uzroci te pojave. Bog dao, Bog uzeo - a to što je mali pokojnik nosio u sebi klicu natprosečnih sposobnosti ostalo bi zauvek neotkrivena tajna. Dečak je preživeo; mada, svakog sata, nedelje, godine mogle su ga snaći različite smrtne bolesti, čije bi mi nabrajanje oduzelo nekoliko kucanih stranica. A nesrećni slučajevi? Mali Montenj mogao je pasti s drveta, s konja, sa stepeništa, da se opari vrelom vodom, zadavi košću ili udavi prilikom kupanja u reci. Uostalom, sve to moglo se dogoditi i odraslom. Odraslog su vrebale i dodatne zamke, npr. dvoboj, nekakva slučajna tuča u krčmi, nekakvo noćenje u hanu, koji je neko iz nepažnje zapalio. Međutim, osnovni razlog zbog koga su Ogledi mogli da ne nastanu, bio je religiozni rat, u Francuskoj posebno surov. Tu nije bilo mesta za neutralan stav, niti je bilo mišje rupe u kojoj si se mogao sakriti tokom bure. Oluja je trajala suviše dugo i u nekoliko navrata zahvatala je celu zemlju“.

Pesma

Balthazar – On a Roll

Balthazar je belgijski indie pop sastav koji postoji već više od 15 godina, a najnovijom pesmom On a Roll najavljuje svoj album Sand, koji bi trebalo da se pojavi ove godine.

Nostalgija

Scream of Stone (1991)

Već nekoliko nedelja podsećamo na Wernera Herzoga (kao da je podsećanje uopšte potrebno), pa smo stigli i do drame Scream of Stone. U pitanju je još jedan film o strasti i opstanku, a ovoga puta glavni junaci su alpinisti, te takmičarski duh koji je često nemilosrdan.

Man Bites Dog (1992)

Upozorenje: Nije za osetljive.

Kultni film, urnebesna kritika društva koje je žedno krvi, najpre licemernih posmatrača koji javno propovedaju moral, dok se tajno odaju posmatranju najstrašnijih ljudskih padova. U mockumentary maniru ovaj film prati serijskog ubicu, koji je zapravo sama duša modernog društva, ali i predstavnik svih ubica koji su odavno dospeli među pop ikone.

Kratki film

End Of Summer (2014)

Ovaj film je čista poezija, put u udaljeni deo sveta. Daleki pejzaži ne utiču na čovečanstvo, te se godišnja doba tamo smenjuju u tišini. Antarktik je ipak pozornica na kojoj se odvija život, posebno leti. Snimljen je u periodu od dvadeset dana, a gledaocu koji se zadubi može da se učini kako pingvini imaju sopstveni jezik kojim prepričavaju male životne drame.

Dokumentarni film

Echoes From a Somber Empire (1990)

Još jednom Herzog, ovoga puta kao majstor dokumentarnog filma.

Ovde se bavi trinaestogodišnjom vladavinom Jean Bedel Bokassa, koji se proglasio vladarom Centralnoafričke Republike, te na njenom čelu ostao od 1966. do 1979. godine. Na kraju je osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Novinar Michael Goldsmith, koji je i sam bio žrtva ovog režima, intervjuiše svedoke, među njima i Bokassinu suprugu, nekoliko od njegovo pedesetoro dece, te obilazi bivše uporište režima.

Fake Famous (2021)

Fenomenom popularnosti radi popularnosti, influenserima i influenser marketingom bavio se u novom HBO dokumentarcu Fake Famous novinar Nick Bilton. Želeo je da napravi socijalni eksperiment koji bi podrazumevao to da od sasvim anonimnih ljudi napravi Instagram zvezde. Najpre je organizovana prava pravcata audicija, da bi se od hiljada prijavljenih na kraju izdvojilo troje. Dominique Druckman, Chris Bailey i Wylie Heiner izabrani su za buduće influensere. Kako se sve dešava u Los Anđelesu, gradu koji je centar industrije zabave, jasno je da su jake i ambicije i apetiti. Svako od njih troje pokušava da uspe i da se izdvoji, a popularnost na Instagramu u tome samo može da im pomogne.

Zato Bilton želi da poradi najpre na njihovom tzv. lifestyleu. Angažuje stiliste i profesionalne fotografe, fingira skupe večere i putovanja, i to prilično uspešno. Dok se fotografišu u tipičnoj LA kući s dvorištem i bazenom, stvaraju iluziju da su u skupim hotelima, na svim kontinentima i sve četiri strane sveta... Instagram popularnost počinje da raste, polako, ali ne i značajno. Svaki „lajk“ se uzbuđeno očekuje, broje se komentari i reakcije, ali to nije to. Bilton zato odlučuje da im kupi lažne pratioce, odnosno botove, kako bi postali relevantniji. Što više pratilaca (makar bili i botovi), to veća popularnost i više poslovnih prilika i novca. A nakon što ih malo poguraju botovi, množiće se i pravi pratioci, ljudi od krvi i mesa spremni za ispiranje mozga i kupovinu svega što preporuče. Samo ih ne pitajte za prvih deset hiljada pratilaca. Neke možda i za prvi milion. Posle je sve lakše. Više pročitajte ovde.

Horor

Sator (2020)

Reditelj Jordan Graham koristi mrak i zvuk, a kako bi stvorio jezivo okruženje. Gledalac je uznemiren zbog toga što su glavni junaci izolovani, a i kad nisu izgledaju usamljeno, što ih čini lakim metama. Užas koji ih okružuje je diskretan, te se manifestuje kroz noćne snimke, škripanje vrata, besane noći i usamljene figure koje posmatraju iz dubine šume.

Solidna priča o ukletoj brvnari usred guste šume je i više od toga – između ostalog pripoveda i o demenciji, te o tome šta je stvarno, a šta izmišljeno u svetu kojim više ne vladaju činjenice koje je nemoguće proveriti.

Video igre

Earth Analog: Simulacija inspirisana filmom “Interstellar”

Earth Analog od vas pravi usamljenog putnika kroz svemir, kosmonauta koji se zaputio ka zvezdi Proxima Centauri ne bi li pronašao novu naseljivu planetu koja bi prihvatila čovečanstvo i pružila mu novi dom. Članovi prethodne ekspedicije su nestali pod misteriozni okolnostima, što stvara sumračnu atmosferu u simulaciji koja ima samo jednog igrača.

Ova simulacija je još zanimljivija ako se ima u vidu da se eksperti za Proxima Centauri interesuju i u pravom svetu – još je 2017. moglo da se čuje da NASA planira misije koje gledaju daleko u budućnost, a nakon što je objavljeno da je tim u okviru Jet Propulsion laboratorije počeo da planira misiju koja bi trebalo da pošalje letelicu u sistem Alpha Centauri 2069. godine. Letelica koja na put kreće za nešto manje od pedeset godina će biti zadužena za pronalaženje tragova života na i oko planete Proxima b, a Zemljani će sve to moći da posmatraju iz svojih, sa ove tačke gledišta, futurističkih fotelja. Eksperti ističu da je za planiranje ove misije potrebno toliko vremena jer tehnologija koja bi mogla da omogući ovo putovanje još uvek ne postoji. Tako će stručnjaci morati da sačekaju nove pogonske tehnologije, budući da je Alpha Centauri udaljena skoro 4,4 svetlosne godine, pa bi letelici koja putuje desetim delom brzine svetlosti bilo potrebno 44 godine da stigne na odredište. Tako se, sa znanjima koje trenutno imamo, ne očekuje da letelica stigne do sistema pre 2113. godine, a informacijama će za dolazak do Zemlje biti potrebne još 4,4 svetlosne godine.

Nova simulacija može da posluži dok čovek zaista ne stigne do udaljene galaksije, a za inspiraciju je poslužio i film „Interstellar“ iz 2014. godine. Roy van Ophuizen koji je kreirao igru kaže da je od momenta kada je pogledao film poželeo da napravi igru koja bi ponudila slično uzbuđenje. Razvijanje simulacije potrajalo je tri godine, a u tom procesu su nastali novi svetovi. Neke planete su crtane rukom, dok su druge nastajale uz pomoć programa, a krajnji rezultat stvara osećaj da se igrač zaista izgubio u nekoj dalekoj svemirskoj pustoši.

Earth Analog već može da se kupi za 20 dolara, a oni koji su je testirali tvrde da se isplati, posebno onima koji vole naučnu fantastiku.

*Kontrapreporuke

Little Fish (2021)

Potencijalno zanimljiva priča vrlo brzo se pretvorila u seriju scena koje vrište „Već viđeno!“.

Wrong Turn (2021)

Glavno pitanje u vezi sa ovim filmom je: „Pobogu, zašto?“

The English Game (mini serija, 2020)

Prazno, površno, možda pogodno za okorele zaljubljenike u istoriju britanskog fudbala. A možda i ne.

The Book Thief (2013)

Uprkos holivudskoj produkciji i vrhunskim glumcima, sva magija romana Kradljivica knjiga nestala je u ovoj filmskoj adaptaciji. Dobili smo bajkovitu sliku nemačke varoši uronjenu u katastrofu, umesto autentičnog kolopleta emocija, zvuka i boja. Uz to, ni Smrt ne zvuči previše uverljivo, što je nedopustivo, imamo li u vidu da je samo ona jedino izvesna. Ovo ne važi sve, ali u ovom slučaju je jedina moguća preporuka – pročitajte knjigu, film zaobiđite.

 

Oceni 5