Retro: Ženski klubovi u Engleskoj
Agayo 02 S

Photo: oxforddictionaries.com

Jednopolna žurka

(Specijalno za "XZ" iz Londona)

Dok se u Srbiji cupka po ulicama i trgovima, u Londonu već tradicionalno propada svaki pokušaj da se građanstvu nametne bilo kakav mainstream. Ljudi se šetaju gde i kad hoće. Konsenzus je postignut po pitanju Britpopa, posebno kad je reč o uticaju braće Gallagher na uvećanje državnog budžeta a evroskepticizam i podrška partiji torijevaca od strane razuzdanih Spice Girls smatra se dobrim marketinškim potezom, iako im to baš ne služi na čast. Gužve su noću podjednake i u pabovima mladih alternativaca Kamdena (deo Londona) kao i u japi-kafeima na Trafalgar skveru, dok se u prevrelim klubovima Brikstona gužvaju tamnoputi momci i devojke a nađe se tu, bogami, i poneki belac. Ipak, među najšarenije i najbučnije šetače i najistrajnije borce za prava na različitost spadaju pripadnici, prijatelji i simpatizeri britanskog gej pokreta. A kako se na ovakve tendencije dekadentnog zapada gleda s brdovitog Balkana najbolje govori natpis uz snimak velike letošnje gej parade u Londonu na BK TV ("Biće skoro propast sveta..."). Zato sam u cilju podrške noćnom pluralizmu Londona rešila da posetim jedan striktno gej klub. Prilika se ukazala sredinom decembra. Prijateljica Paulina me je pozvala da jednog petka izađemo u "Vaxhall Tavernu", uz malu napomenu - to veče je samo za žene. Odlično. Bez obzira na to što sam osoba naklonjena suprotnom polu, veselila me je ideja o skupu stotinjak žena na jednom mestu a da to nisu majke iz Valjeva koje demonstriraju zbog dečijeg dodatka ili onaj već skoro zaboravljeni Pokret žena za Yu s Bubom M. na čelu. Za razliku od poznatih gej klubova "The Fridge" i "Heaven", koje su prave mašinerije zabave, a i para (ulaz 8-10 funti), "Vaxhall Taverna" je mnogo manji i jeftiniji klub (ulaz: dve funte) s domaćinskom atmosferom daleko od ekscentričnog glamura. Pored lezbijki petkom, ovo je subotom omiljeno mesto travestita i drag queensa, a nedeljom se tradicionalno organizuju čajanke na kojima je moguće da se dogodi i performans nekog mlađeg, još neafirmisanog umetnika, bliskog gej populaciji. Ipak, mada su pravila stroga (već rekoh, petkom women only) primećena su i dva muškarca: jedan konobar i drag queen koji je nastupio/nastupila oko ponoći, ako se to uopšte računa. Kao i sva druga mesta u to doba godine u Londonu "Taverna" je te večeri bila u predbožićnom raspoloženju - svetlucava dekoracija, božićne pesmice (srećom, samo na početku), gošće sa Deda-Mraz-kapama, pogačice i rolnice sa viršlama na stolovima, dok je na ulazu, uz ružičasti pečat, svako dobio i po jedno čokoladno jaje. I naravno, svi su ekstremno friendly. Na sredini podijuma stajala je gej štampa (za dž) puna pravnih, zdravstvenih i seksualnih saveta, kontakt oglasa i prigodnih životnih gej storija. Na video-beamu su se vrteli meki women-on-women kadrovi. Ništa hard. Pored neupadljivo elegantnih veteranki muvale su se tu i neke dugonoge, dugokose zanosne riboze, mada uglavnom u parovima. Zanimljivo je da nijedna ženska osoba nije bila u suknji. Verovatno slučajnost. Moju pažnju uglavnom je privlačio jedan butch par koji je sve vreme bio na ivici tuče i seksa. Vrlo dirljivo.

Butch su inače predstavnice tvrdog lezbijskog krila, kratko ošišane, muškobanjastog izgleda a la skinete (ženski skinsi) i robusnijeg ponašanja tako da su često sklone da svoju snagu pokažu i po kojom barskom tučom. Zanimljivo je da se u poslednje vreme u Britaniji sve češće pominju i žrtve nastradale u okršajima sa ženskim huliganskim grupama, mada one nisu obavezno pripadnice gej populacije (za sve ljubitelje ženskog nasilja preporučujem kultnog reditelja Russ Meyera, a posebno njegov film Faster Pussycat! Kill! Kill!). Pomenuti klub se polako punio dok je tamnoputa DJ zagrevala atmosferu handbag--hausom sa po kojim disco hitom i čitav klub je sve više podsećao na neki veliki porodični party, ali ovog puta samo sa ženskom momčadi. A i po koji zavodnički pogled mogao se pokupiti...

Ipak, i pored svog truda - đuskanja i zalivanja pogačica džin-tonikom - uskoro mi je postalo jasno da ukoliko niste u dyke-fazonu, ovo mesto i nije baš za neki ludi provod. Dyke je inače naziv za lezbijke uopšte, politički korektan ako ga one međusobno koriste, ali pogrdan ako ga koristi onaj ko to nije. Vrlo slično kao sa izrazom "nigger". No, cela priča o lezbijskim klubovima je veoma jednostavna - hoće žene da se opuste, da se druže, da se slobodno grle, ljube i drže za ruke, da piju uglavnom pivo, tu i tamo da duvaju i odvajaju druge ribe a da ih zbog toga niko ne guši i maltretira. Jasna stvar i to je sasvim O.K. pogotovo kad se ima u vidu da je lezbijski pokret u Srbiji još uvek totalni underground, da ne kažem taboo, iako već dugo postoji. Ali ako je do klupske miroljubive koegzistencije, glasam za one gej klubove u kojima je i straight ljudima, i to oba pola, pristup dozvoljen. Mnogo je dinamičnije!

*Tekst je objavljen u februaru/martu 1997. godine u XZ magazinu broj 4

Oceni 5