Jezik čuva granice: Ako si down, budi neraspoložen

Poznato je da svako ko se srpskim jezikom iole profesionalno bavi mora biti spreman na odbranu od tuđica i mrske latinice. Ko nije bar jednom zavapio nad ćirilicom, tim najsavršenijim (nepravilno, ali je bar na srpskom) pismom ikad stvorenim, kao da nije živeo. Ko se nije zabrinuo nad sudbinom jezika jednog malog slobodarskog naroda koji nikada nikog nije napadao, već se samo branio, kao da nikad u Klubu književnika sedeo nije. Lament, to jest plač, takoreći je must.

Kada su davnih devedesetih čuveni Boško i Stanko sa Pinka u još čuvenijoj emisiji „City“ govorili da je nešto must, a Snežana Dakić pitala sagovornike kako brinu o svom wellnessu, svi smo se zgražavali. Pa, zar nemamo mi u ovom prelepom jeziku svoje rođene reči kojima možemo da se služimo?!

Zapitala se to najpre Mirjana Bobić Mojsilović, odmah nakon demokratskih promena, kada je u kratkom roku uspela da pokaže svoje umeće putem više TV formata. Prvo nas je sačekao serijal skečeva (igrokaza, crtica?) pod nazivom „Nije teško biti fin“, da bi se MBM ubrzo oprobala i kao autorka i voditeljka emisija „Pogodi ko dolazi na večeru“ i „Ovo vas još nisam pitala“. U ovoj drugoj ugostila je jednom prilikom Jovana Ćirilova i još nekoliko stručnjaka kojima se ne sećam imena, ali se jednoj sećam profesije – nastavnica srpskog jezika. Svi su oni u demokratskom (kako se to kaže na srpskom?) tonu raspravljali o tuđicama u jeziku i čime bismo ih mogli zameniti. Nastavnica se naročito istakla, rekavši da se taj grozni naziv SEKS BOMBA može (i mora) zameniti starom srpskom rečju DIVOTNICA. Nesrećni Ćirilov je na to rekao: „Sjajno“, iako mu ništa nije bilo sjajno, no demokratski se povukao pred većinom.

Otprilike u isto to vreme je Dobrica Erić u jednoj drugoj emisiji rekao da tu „odvratnu, metalnu reč orgazam“ treba zameniti rečju SLAČAK. Kad smo već kod divotnice.

Nastavnica srpskog jezika nastavila je sa svojim biserima, te je tako pohvalila kafić zvani KANDAHAR za izbor divotnog srpskog (?!?!) imena, kudeći pritom ostale kafiće u Strahinjića Bana koji su podlegli zlom anglosaksonskom uticaju.

Tada mi je, premda mladoj i naivnoj, postalo jasno da nema ništa gore od nastavnika koji ne zna ništa, a da će se za stare srpske reči (a ne može srpskije od kandahar) i mučenu ćirilicu grčevito držati pre svega oni nastavnici srpskog i jezički dušebrižnici koji dalje od ćirilice nisu ni stigli. Pravda za Pinkove voditelje, oni su u upotrebu vratili staru srpsku, odvratnu reč – ELEM.

Elem, povampirio se (od ovoga ne može srpskije) nedavno jedan letak, i posle gotovo 10 godina od nastanka napravio pravu pometnju na internetu. Naime, Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“ iz Kragujevca (čiji sam ponosni drug član bila godinama) na svom Facebook proflu objavila je na Međunarodni dan maternjeg jezika letak koji nije flajer, a na kojem piše JEZIK ČUVA GRANICE. I piše još mnogo toga, uglavnom nebuloznog i glupog. Bez „uglavnom“.

Menadžer (upravitelj, rukovodilac?!) društvenih mreža kragujevačke biblioteke rešio je da podigne reach, share i engagement posta, bez obaveze da ga boostuje. Kakav marketinški mag, kakve PR skills! Naravno da menadžer nije ni o čemu razmišljao i da je kontroverzni flajer podelio jer nije našao ništa bolje, a deadline se približio. Ukoliko je posredi najgori scenario, pa ga je letak stvarno oduševio, onda predlažem biblioteci da mu uplati jedan wellness&spa detox kao must.

Letak je posle nekoliko dana uklonjen (možda je osoba stvarno bila u spa centru, pa nije stigla ranije), a biblioteka nastavlja kao da ništa nije bilo. Nema veze, svakom se desi, pogreši čovek. Možda pre desetak godina objavu ne bi ni uklonili i eto nama utehe. Najlepše od svega je što Međunarodni dan maternjeg jezika nije uspostavljen kako bi se čuvale granice, već naprotiv, kako bi se uspešno premostile, budući da taj dan podrazumeva i proslavu različitosti, promovisanje jezičke kulture i raznovrsnosti, kao i višejezičnosti. Ko bi rekao da i to piše na internetu i saznaje se pomoću dva klika (tapnuća na srpskom, možda?!).

Istraživačkim google novinarstvom iz nepouzdanih izvora takođe saznajem da se legendarni flajer najpre 2012. pojavio na sajtu ISPECI PA RECI DECI (ne da su ga ispekli!), učiteljskom blogu Đurđice Stojković, za koji sama kaže da predstavlja „збир идеја,  разлику у мишљењима, производ рада, и количник (поделу) пријатељства“.  Zbog ovog količnika da se zaključiti da je gospođa Stojković autorka letka, mada ja nisam sasvim sigurna u to. Ne samo zato što nema definitivnih dokaza da jeste ili nije (takav količnik novinarima ionako ne znači ništa), već i zato što great minds think alike. A svi veliki srbistički umovi liče jedan na drugi, tako da je ovo moglo pasti na pamet bilo kome.

Letak svi vidite, nema potrebe da se tumači, sve je jasno. Međutim, tumačenje je najlepši deo posla, sa sve učitavanjima i kićenjima. Pa, počnimo najpre od dizajna. Ukratko, ne liči ni na šta. Boje su odvratne, neinventivno upotrebljene, kombinacija crveno-plavo je tako jesen/zima 2019. Pitajte Boška i Stanka. Jasno je meni da su to boje zastave, u redu je. Al' nije u modi! Vratićemo se i na fashion no-no brzo. Dalje, svaka od reči u „jezik čuva granice“ smeštena je na poseban jezik (kao organ), na osnovu čega zaključujemo da je dizajner (kako li se to kaže na srpskom) bio neviđeno ponosan na sebe što je tako nešto smislio.

Pred sobom vidimo iscrtane granice Srbije, sa sve KiM-om, koje se pak ležerno otvaraju ka Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Prosto se ne zna gde prestaje Srbija, a počinju ove dve susedne zemlje. Što bi rekla moja profesorka književnosti – ne pitajte se šta je autor hteo da kaže, on je već sve rekao. I sve nam je jasno – nema potrebe da čuvamo granice ka BiH i CG, one ionako ne postoje.

Pogledajmo sada kojim rečima čuvamo zapadnu granicu: od umesto by, izgled umesto look, ležeran, a ne casual, strana, a ne sajt. I taman kad se odbranismo od anglo-Hrvata koji vole da zachillaju i da se scooliraju umesto da ne deluju (pogledaj na Istok), kad eto ga Peder, severozapadno! Autor letka smatra da ne treba reći gej (reč iz francuskog jezika, odomaćena i transkribovana, napisana malim slovom), nego Peder (reč takođe iz francuskog jezika, upotrebljava se isključivo pogrdno, napisana velikim slovom). Zaista, ispeci pa reci! Naročito deci. Na severnoj granici je trojstvo dil-diler-džanki, kao da autor nije mogao da se seti drugih reči osim ovih iz noćnog provoda. Prirodno mu se zato i fast food u obliku brze hrane nadovezuje. Predlaže da umesto DAUN kažemo neraspoložen, dok već tamo negde na granici sa Bugarskom preporučuje raspoložen umesto HAJ (na ćirilici), odnosno NAJ na mrskoj latinici.

No, čini se da su autoru oba pisma mrska ili pak i jedno i drugo obožava, pa uspe da ih pomeša čak i na letku koji čuva granice (a lepo Amerikanci kažu – You had one job!). Kao što je i ono P ostavio veliko, nesrećni autor je u žurbi napisao HAJ umesto XAJ, pa nije ni čudo što želi da ostane anoniman. Treba izdržati ovaj blam (sram, sramotu?!) koji na internetu na svakih nekoliko godina vaskrsava i ovaploti se kad mu se najmanje nadaš.

Nije tu, međutim, kraj našeg transfera blama, odnosno susramlja (hvala Hrvatima na ovoj čistoj slovenskoj reči). Između raspoloženog i neraspoloženog prostrli su se pomodari (a ne fenseri!), ćaskanje (nikako CETOVANJE – dijakritici WHO?!), žurka (100% srpski) umesto partyja. Korisnicima interneta posebno se svidelo to što se kaže skinuti, a ne daunloudovati. Setite se toga kad se budete daunloudovali sledeći put. I pokrijte kameru na laptopu (krilnom gornjaku?!), osim ako ne želite da se daunloudujete javno. Nou džadžing.

Sećate se scooliranih Hrvata? E, pa, na srpskom se ne kaže iskulirati, već NE DELOVATI.

*Mala pauza dok ne delujete.*

Idemo dalje! Filing je osećanje (za osećaj ne piše ništa), a brend - robna marka. Marka! Ta stara srpska reč, starija čak i od kandahara. Ako ste fit, onda ste zdravi i(li) zgodni, a ako idete na fitness, onda... Brinete o svom wellnessu, šta da vam kažem. Tjun je, kažu, melodija, a ja kažem da pošten čovek ne upotrebljava ni jedno ni drugo jer nije na srpskom. A i pravilno se kaže: „Jao, kako beše ona pesma, znaš ono na-naaa-na-na-aa“, a ne: „Jao, kako beše ide onaj tjun, mislim, ona melodija“.

Gastronomski kutak ove svojevrsne jezičke mape izazvao je najviše negodovanja, budući da je umesto hamburgera preporučena pljeskavica, a svima je jasno da jedno ne isključuje drugo. I da, nadasve, ne znači isto. Umesto grila preporučuje se roštilj, samo nije naznačeno da li se i ono sparušeno povrće umesto „grilovano“ treba zvati „roštiljano“. Hemendeks (u upotrebi još samo u motelu Jezero sa dve zvezdice) treba da bude jaje sa šunkom, što takođe ne znamo šta znači, naročito zato što nije precizirano da li je jaje kuvano ili sa roštilja.

Čak i ovi što se ne daunlouduju na internetu znaju da hot lajn nije baš i nije samo direktna linija, kako anonimni autor predlaže, kao što ni svaki hepening nije događaj, niti je svaki vođa lider, kao što ni svaki lider nije vođa.

Tamo negde kod granice Kosova i Albanije neutralno stoje pasvord i juzernejm, dok se umesto reči inzenjering predlaže inženjerstvo. A da probate sa strojarstvom, dragi autore? Ako vam srpski jezik ne ide, nema ništa loše u tome da pokušate sa hrvatskim. Tu je i koren reči i nastavak slovenski, ko bi rekao! Možda tako lakše implementirate, pardon – sprovedete gramatička pravila? Šta kažete, i sa engleskim slabo stojite? Samo nemojte delovati i biti neraspoloženi. Samo ležerno.

Negde tik ispod Gore simbolično stoji srećan kraj umesto hepienda. Slučajnost? Ni slučajno. Vratimo li se načas istraživačkom google novinarstvu, videćemo da je nakon 2012. letak u žižu interesovanja dospeo ponovo 2014, kada je obznanjeno da su zaposleni JP Informatika iz Novog Sada dobili ista ova uputstva o „pravilnoj upotrebi jezika“. Nikom, naravno, nije bilo stalo do toga što je samo uputstvo nepravilno, posebno ne Trećoj Srbiji, koja je upravljala i Informatikom i čuvenim novosadskim Kulturnim centrom (gde je, šta radi Fajgelj?). Kao poseban jezički podvig ovih organizacija ističe se konkurs povodom Evropskog dana jezika, na kojem je usvojeno da se umesto reči digitalizacija koristi ubrojčavanje.

Ovako ubrojčeni, oboženi i umnoženi možemo samo da zaključimo da jezik zaista čuva granice, naročito one koje ne daju da zdrav razum i bilo kakvo logičko (čik ovo prevedite na srpski) razmišljanje izađe van nacionalističkog mentalnog tora.

Vaistinu pomodarski!