Joan Flora: Kuća

Sanjao sam najpre mog deda Savu, rumenog obraza,
kako spava u nekoj novoj kući.
Spavao je mirno i vedro, ali se naglo probudio
(šta je video u svom snu ne mogu kazati, a u mom je snu
naglo pao zid, tavan više nije bio tavan,
već neka vrsta šupe koja je zinula k nebu)
i deda se naglo probudi, nastojeći da se digne na noge.

Zatim sam usnio oca. Izgledalo je da smo obojica
na vrhu nekog brega i posmatrali smo oštro preda se
u neku sivu, kamenu kuću. Neku novu
kuću, nalik na moju, sa četiri prozora,
ali iskrivljenu i sklonu padu.
Ma nije uopšte kriva, nastojao je da me u to
uveri moj otac, nema ona kako,
pa to je tvoja kuća i, ako tako i bilo bi,
znaj da je ona tada nagnuta na sve strane, odjednom.

*Iz zbirke "Doručak pod travom"

*Preveo sa rumunskog Adam Puslojić