XXZ magazin preporučuje
Jojo 01 S

Photo: IMDb

Jojo Rabbit: (Ne)duhoviti poraz fašizma

Film

Jojo Rabbit (2019)

Jojo Betzler (kojeg sjajno igra dvanaestogodišnji Roman Griffin Davis) usamljeni je dečak negde u nacističkoj Nemačkoj, u poslednjoj fazi Drugog svetskog rata. Živi sa majkom Rosie (Scarlett Johansson), a nakon što je izgubio sestru i oca, pa se u želji da nečemu pripada pridružuje Hitlerovoj omladini, dok mu je Hitler izmišljeni prijatelj kojeg vidi samo on, i kojeg igra reditelj filma - Taika Waititi.

Roman Christine Leunens po kojem je film nastao -  Caging Skies – nije komedija, i u njemu nema izmaštanog Hitlera. A Taika Waititi je film pretvorio u nešto drugo – zabavu koja bi gledaoce trebalo da vređa, najviše zbog toga što u nacizmu nema ničega smešnog i simpatičnog, ali to ipak ne čini, bar za onaj deo publike koji u komičnosti vidi upravo poraz fašizma, budući da vic sve ono strašno pretvara u nešto čemu bi se trebalo smejati, te ga tako slabi i na kraju i poražava jednostavnim šutom u stomak.

Tako se ovde radi o satiri koja je glavno oružje protiv mržnje, i koja objašnjava zašto ekstremističke ideologije mogu da izgledaju normalno onima koji u njima odrastaju.

Sons of Denmark - Danmarkssønner (2019)

Još jedan film o tome na koje sve načine ekstremističke ideologije razaraju društva, samo bez satire i bilo čega što bi gledaoca moglo da nasmeje.

Distopijska drama u 50 minuta donosi priču o društvu koje bi jednog dana lako moglo da postane stvarnost, budući da strah od nepoznatog raspiruje mržnju koja je utemeljena na lažima i manipulacijama „velikih vođa“. Priča je smeštena u Kopenhagen 2025. godine, u vreme kada neonacisti preuzmu kontrolu nad nekada demokratskim društvom, pa, iako je najvećim delom šablon o tinejdžeru Zakariu (Mohammed Ismail Mohammed) koji se pridružuje muslimanskoj ekstremističkoj grupi, čime stavlja tačku na svoj život, ipak donosi i neočekivani preokret u svetu koji nam je danas blizu isto onoliko kao što je bio i u nekim drugim kriznim razdobljima.

Celle que vous croyez (2019)

„Ona u koju verujete“ ili „Who You Think I Am“ takoreći je one-woman show Juliette Binoche i to je verovatno najjači adut ovog filma. Ona u koju verujete ne odnosi se toliko na glavnu junakinju i sva njena stanja, koliko prvenstveno na priču. U koju ćemo priču poverovati, šta je realnost, a šta uobrazilja, u koju priču želimo da verujemo, a koja se nameće kao bolna istina – sve su to pitanja koja postavlja ovaj film igrajući se mogućim linijama radnje i „šta bi bilo kad bi bilo“ scenarijima. Za onoga ko voli takvu vrstu poigravanja i preispitivanja, ovaj film će predstavljati pravo malo uživanje.

Nije reč ni o kakvom remek-delu francuske kinematografije, ali je s obzirom na to šta nam se sve nudi i u kojoj kilometarskoj minutaži, ovaj film je sasvim pristojan, a nećete ga tako lako izbaciti iz glave ni nakon što se završi.

Serije

The Sinner (3. sezona, 2020)

Nakon solidne prve dve sezone serija The Sinner dobila je i treću. Posle prve epizode u kojoj je razlika u odnosu na prethodne neudobna, treća sezona dobija zalet, i gledaoca uvlači u još jednu priču o zločinu i posledicama.

Ovoga puta se ne radi o zamršenom zločinu, već o tome kako se sa posledicama nose oni koji su ubici gledali u oči. Preispituju se osnovni moralni stavovi, kroz želju junaka da postanu Ničeovim Natčovekom, a sezona počinje jednostavnom saobraćajnom nesrećom koja nakon prve epizode postaje mnogo više, pa se detektiv Harry Ambrose (Bill Pullman) još jednom hvata u koštac sa misterijom koja preti da poljulja osnovne principe na kojima leži ljudskost.

Patrick Melrose (2018)

Neopravdano nedovoljno zapažena mini serija prati junaka koji skuplja poslednje atome snage da se izbori sa teškom bolešću zavisnosti. Bogat i naizgled bezbrižan, Patrick konačno počinje da oseća posledice višedecenijskog drogiranja, na šta se bukvalno i svodi prva epizoda. Nakon što je odgledate, možete se samo zapitati zašto bi vas se to uopšte ticalo, ali verujte, tiče vas se i tiče se svih nas. Nije bitno da li smo i od čega zavisni koliko je važno pojmiti da se svaki ozbiljan problem rešava i ozbiljnom posvećenošću i prekomponovanju sopstvene ličnosti.

Knjige

Jevgenij Zamjatin „Mi“

Nesumnjivo veliko klasično delo naučne fantastike, i prvi primer negativne utopije. Napisano je početkom dvadesetih godina prošlog veka, u vreme uspona ruske avangardne, ali i danas izgleda moderno, budući da podvlači potpunu zavisnost od tehnologije u totalitarnoj državi u kojoj je svaki građanin obezvređen.

„Kroz 120 dana završiće se izgradnja Integrala. Blizu je veliki, istorijski trenutak, kada će se prvi Integral vinuti u kosmičke prostore. Pre hiljadu godina vaši herojski preci pokorili su vlašću Jedinstvene Države čitavu zemaljsku kuglu. Vama predstoji još slavniji podvig: da staklenim, električnim, ognjenim Integralom integrirate beskonačnu jednačinu vasione. Vama predstoji da blagotvornom jarmu razuma potčinite nepoznata bića koja naseljavaju druge planete – i koja su možda još u divljem stanju slobode. Ako ona ne shvate da im mi nosimo matematički besprekornu sreću , naša je obaveza da ih primoramo da budu srećni. Ali pre oružja – oprobaćemo reč.“

Julian Barnes „Nije to ništa strašno“

Crnjanski ima „Jesen, i život bez smisla“ kao čuveni početak romana „Dnevnik o Čarnojeviću“, dok Barnes „Nije to ništa strašno“ započinje rečenicom: „Ne verujem u Boga, ali mi nedostaje.“

Sasvim dovoljno za početak, kao poziv na uživanje u pitkom, ali tematski nimalo laganom štivu. Više od smisla života, Barnes raspravlja o smislu smrti, svesti o smrti, smrti uopšte, a sve iz duboko lične perspektive koja nas se, paradoksalno ili ne, tiče više nego sva moguća uopštavanja.

Pesme

The Strokes - „At the Door“ & „Bad Decisions“

The Strokes su se vratili sa čak dve nove pesme i tako najavili album koji bi trebalo da se pojavi u aprilu. Stižu da nastupaju po Evropi i istovremeno u SAD podržavaju Bernieja Sandresa, pa zaključujemo da njihovo najbolje vreme tek dolazi.

Nostalgija

Two English Girls (1971)

Truffaut i film u kojem su junaci građevine, skulpture, pejzaži koji se pred gledaocem postepeno otkrivaju. Sjajan portret ljubavnog trougla, ili četvorougla, u kojem ClaudeRoc voli dve sestre, preispitujući koliko ljubav traje i šta je uopšte. Obavezna filmska lektira.

Ghibli na Netflixu

Netflix je objavio prvu turu Ghibli filmova, pa sada izdvajamo Kiki's Delivery Serviceiz 1989. Animirana dečija priča, koja je i za odrasle, prati mladu vešticu koja o vradžbinama tek uči i započinje biznis koji je i prvi korak u život.

Video igre

Video igra The Sims dobila kuću iz filma „Parasite”

Kuća iz filma „Parasite“ stiže na The Sims 4, a zahvaljujući arhitekti koji ju je projektovao specijalno za ovu video igru, te korisnicima omogućio da je preuzmu i u nju usele svoje Sims junake.

Film korejskog reditelja BongJoon-Hoa osvojio je Oskara početkom 2020. godine, a na YouTube kanalu simkoonarchitect se nedavno pojavila verzija kuće iz ovog filma, posebno prilagođena ljubiteljima igre The Sims. Vila je potpuno prepoznatljiva, a pored eksterijera uverljivo je rekreiran i enterijer, i to do detalja, čak i kada je nameštaj u pitanju.

Igrači kuću mogu da preuzmu u The Sims 4 galeriji (EA ID za pretragu je ‘wow742’), te je nakon toga ugrade u svoje Sims naselje, a uz pomoć ‘bb.moveobjects on’ cheata.

*Kontrapreporuke

Maleficent: Mistress of Evil (2019)

Možda je moglo i bez ovoga, možda je unapred sve jasno, ali ipak sledi upozorenje: ne, nikako!

Jojo Rabbit (2019)                                                                                                             

Već mesecima se vodi polemika o tome da li je i zašto neukusno sprdati se s fašizmom, nacizmom, pa samim tim i njihovim žrtvama. Mnogi reditelju Waititiju (koji u ovom filmu i glumi, i to Hitlera) zameraju na tome što zločinca i krvoloka poput Hitlera žovijalno portretiše, svodeći ga tek na ludaka iz svačijeg sokaka.

Međutim, istorija filma i televizije jasno pokazuje da je moguće, često i neophodno, sprdati se sa svim, s tim da postoji jedan mali, ali obavezan uslov – morate biti duhoviti. Što ovaj film svakako nije. A nema ničeg goreg od dosadne komedije koja obrađuje tako osetljivo razdoblje.

TV serija „Alo, alo“ za ovaj film je nedostižno remek-delo!

 

Oceni 5