Još malo o Fridi Kalo

Pročitah onomad opširan esej

o Fridi Kalo iz ugla njenih autoportreta

i feminizma. Okej, ima tu nečeg

istinitog: feminizam danas ne valja,

treba biti revolucionaran, treba

voditi ljubav sa Trockim ali sloboda

umetnika nije put koji dovede do autoportreta

sa Staljinovim likom. Doduše Fridin Staljin

nije ispao dobro i više liči na Ničea nego Staljina

umetniku je zato oprošteno - negde drugde

koštala bi glavu omaška u portretu diktatora... Mene interesuje

da li je umetnost bila Fridi nešto sekundarno i da li je bila

zaista revolucionar(ka)? Njena kuća u Kojaokanu

u blizini je kuće-bunkara Lava Trockog.

Gledajući ne tako davno u njeno ogledalo (ogledalce?)

zapisao sam haiku: “U ogledalu Fride Kalo

vidim jedino sebe.”

Frida je bila umetnica, bila je umetnica,

(u senci velikog Diega Rivere, ako je to važno)

bila je dakle umetnica - njeni opsesivni

autoprtreti jesu umetnikov hipertrofisani ego,

to “đubrište iz kojeg raste umetnost” (parafraziram

neku svoju mladalačku pesmu).

Trocki je tvrdio da je Rivera umetnik-revolucionar

jer se svojim muralima obraća masama, jer je

epski i historičan. Frida sve to nije bila, ona je

malograđanka iz haciende opsednuta sobom, koja kad je

(hipotetični) ljubavnik izneveri-pogine pobegne u zagrljaj

njegovom ubici, ubici njegove dece, i hiljada drugih.

Zanimljivo: skok od Trockog ka Staljinu nikog

ne uznemirava. Je li to dokaz da je Frida komunista?

Niko ne osuđuje umetnicu-ljubavnicu

za taj ideološki “salto mortale” jer i liberalizam

i feminizam su na njenoj strani i sve je to tako humano!

Nisam mogao da odgonetnem da li je priča o vezi

između Fride Kalo i Trockog samo dobro smišljena

staljinistička propaganda koja Trockog želi da predstavi

kao požudnog jevrejskog Satira nesposobnog da se

savlada (kako bi takav vodio državu?) i čak u prisustvu

žene predaje se satanskom bludu? Miriše na tamjan...

Fotografija iz Tampika na kojoj Frida ugurava svoje

grudi između Trockog i Natalije Sedove verovatno je

zagolicala erotsku maštu KGB službenika osuđenih

na kancelarijsku onaniju... Odgovora nema. Ni studenti zapošljeni

u muzuje Trockog odgovor ne znaju.  Znamo da je na

slici iz Tampika januara 1937 klica izdaje već prisutna svuda

 oko Trockog. Šahtman, zatim Frida a onda i Natalija poći će putem

od Trockog omražene “malograđanske tendencije”.

Na slici iz Tompika kolebljivci okružuju revolucionara.

Frida, dakle, nije revolucionar(ka) ni u muškom

ni u ženskom gramatičkom obliku. Frida je slikarka,

meni jako draga. Njene slike otkrivaju teskobu. Njene slike

pokazuju da moć umetnosti izrasta iz slabosti.