Knjiga proroka Jeremije Krstića (4)
Slobodan Milošević

Sam bog ga je poslao Srbima: Slobodan Milošević, nada svih malih karijerista

Photo: Liaison via Getty Images

Juriš na nebo

Stvarno imaš osećaj za tajming

Baš sad si našao da odlepiš

Sad kad nam je najzad krenulo

Jebo te taj tvoj bog da te jebo

Našao je kad će da ti se javi

Kad malo bolje razmislim

Nimalo me ne čudi

Što si se upravo u ovom

Prelomnom istorijskom trenutku

Odmetnuo u proroke

Uvek si nalazio načina da osujetiš moje planove

Tako si bezvoljan, smušen i neambiciozan

Kad treba nešto da napraviš od svog života

E, ali kad Slavicu treba zajebati

Odjednom si pun energije i entuzijazma

Samo to više tako neće moći

Nisam ni ja ono što sam bila

Skromna pravnica u malom preduzeću

Koju svaka šuša gazi kako stigne

Napokon je došlo i mojih pet minuta

Diferencijacija je već počela

Je l' znaš uopšte šta to znači?

Odvajamo žito od kukolja

Iskorenjujemo korov

Ko nije s nama, taj je protiv nas

Potrebni su nam smeli i odlučni ljudi na funkcijama

Ljudi koji su spremni da jurišaju na nebo

Za mene ni nebeski svod više nije granica

A kukolj ima da gori na lomači

Spalićemo stari svet kao što smo spalili

Ludnicu u Guberevcu

Dolivaćemo benzin u vatru da brže gori

Iz pepela će nići nešto potpuno drugačije

Novi svet

Kojim ćemo mi gospodariti

Nova klasa upravljača

Ljudi posebnog kova

Drugovi su mi obećali

Direktorsko mesto u Keramici

I stan od sto kvadrata

Ej, sto kvadrata

Znaš koliko je to?

Uvrstili su me na listu najpouzdanijih kadrova

A zbog čega?

Zbog dva teksta koja sam objavila u štampi

Ali ne bilo kakva dva teksta

I ne protiv bilo koga

Nego protiv najvećeg neprijatelja

Našeg samoupravnog socijalizma

Sa ljudskim likom

Protiv onog đubreta

Što je redigovalo telegrame drugu Staljinu

Staljinisti ne praštaju redigovanje telegrama Staljinu: Bogdan BogdanovićTakvima ništa nije sveto

Takvi se ni sibirskog boga ne boje

Ja sam izvršila svoju patriotsku dužnost

Ne znam samo šta ti čekaš

Limun?

Ako te baš briga za sebe i mene

Misli na ovo nesrećno dete

Je l' zaslužilo da raste u ovom ćumezu?

Da ti otac nije bio pukovnik JNA

Ne bismo imali ni ovaj bedni stančić

Pogledaj se na šta ličiš

Izgledaš kao hipik koji glumi četnika

Samo sediš u tom tvom kafiću

Sa onim tvojim zgubidanima

Svirate kurcu od jutra do sutra

Nalivate se pivom i vinjakom

Slušate Baha u tri ujutro

Recituješ im neku glupu poeziju po ceo dan

Ko je još video vajde od stihova

Gledaj, bre, od čega se živi

A i te tvoje nazovi pesme

Da si zapisao makar nešto

Od tih silnih koještarija

Što ti padaju na pamet iz vedra neba

Dosad bi štampao bar deset knjiga

Pa bi se lepo učlanio u Udruženje književnika

Dobio bi stan kao svaki normalan pisac

I pošten državni posao

Uredničko mesto u nekoj velikoj izdavačkoj kući

Ili na televiziji

Ali džaba, tebi ne vredi pričati

Gospodin ne veruje u pisanu reč

Visi za šankom s lokalnim klošarima

I glumi Sokrata

Samo da znaš

Nije me mrzelo da pribeležim

Par tih tvojih bezvezarija

Ne veruješ?

Evo, sad ću da ti pročitam

Samo da donesem svesku

Evo, ovo si pre neki dan deklamovao

Onoj dvojici propalih pijandura

Što stalno piju na recku

A ja sam prisluškivala sa strane

Kad si bio mali

Imao si pune ruke peska

Svako zrno – delić sreće

Duvao je vetar

Sa neznanog brda

I razneo pesak

Na sve strane sveta

Zato nisi tužan

Što su ti ruke prazne

 

Ej, nisi tužan što su ti ruke prazne

Pa nije ni čudo što si bio i ostao golja

Ovakvu glupost samo ti možeš da smisliš

Ranije mi se dešavalo

Da se probudim noću i zapitam

Da li si ti uopšte normalan

Sad se više i ne pitam

Totalno si flipnuo

Razgovaraš s nevidljivim bićima

Koja postoje samo u tvojoj sumanutoj glavi

Ne znam više ni zašto sam se uopšte udala za tebe

Valjda sam bila mlada i luda

Pala sam na tvoj čuveni dečački šarm

Bio si drugačiji od drugih

Pametan, duhovit, načitan

Tako neodoljivo otkačen

Toliko si obećavao

Ne znam da li si primetio

Mi odavno nismo deca

To što si mimo sveta

Nekad je umelo da bude simpatično

A sad si prosto čudak, osobenjak

Luda kojoj se ozbiljan svet smeje iza leđa

Ja ovo više neću da trpim

Dosadilo mi je da te vučem kroz život

Već godinama se osećam

Kao da teglim đulad na nogama

Ovo ti je poslednja šansa

Uozbilji se, čoveče

Ošišaj tu kosurdaču, obrij bradu

Učlani se u partiju

Sedi na sastancima, idi na konferencije

Napadni koga treba napasti

Bar ti umeš s rečima

Upotrebi više taj tvoj takozvani talenat

Za nešto korisno

Udri zmiju toljagom u glavu

Udavi ga onim njegovim gospodskim belim šalom

Najebi mu se milosne majke

Prošlo je doba komunističke aristokratije

Dosta je bilo njihovog zuluma

Sad je red na nas

Došlo je vreme da mi malo zajašemo

Tekst pošalji "Politici" za rubriku "Među nama"

Ništa ne brini, tamo imam svog čoveka

Sigurno će objaviti

Obavezno pomeni kosovsku dramu

Danonoćne srpske i crnogorske seobe

Nezaštićenu nejač izloženu silovanjima

Ugašena vekovna ognjišta

Pokaži drugovima da mogu da računaju na tebe

I za mnogo odgovornije zadatke

Pa da nas bog vidi

Ako nećeš, molim lepo

Ode Slavica svojim putem, ka visinama

A ti nastavi da truliš

U svom plesnjivom budžaku

S tim tvojim bogom

I ostalim kafanskim jebivetrima

Možda za bolje i nisi

Ma, nisam luda da čekam

Da tebi dođe iz dupeta u glavu

Ili da mi nešto padne s neba

Najzad je i mene bog pogledao

Bog kojem zalazeće sunce pali nakostrešenu kosu

Što reče ona reklama: Vožd je stigao

Povešće odabrane u svetlu budućnost

Ja sam tamo već jednom nogom

A ti kako hoćeš

Ovakav vođa se rađa jednom u sto godina

Možda i ređe

Sam bog ga je poslao Srbima

To je predsednik kakav nam treba

Pravi muškarac

Videla sam ga uživo samo jednom

Na gradskoj konferenciji

I ako baš hoćeš da znaš

Kad su nam se sreli pogledi

Trnci su mi prostrujali celim telom

Umalo nisam svršila

S tobom nikad nisam bila tako uzbuđena

Vožd je stigao da povede odabrane u svetlu budućnost: Slobodan Milošević

Volela bih da se jebem s njim

A ti da gledaš

To bi me još više napalilo

 

Jebeš ovaj život, na dnu jezera rastu ljubičice

Rekao sam i zalupio vratima

Ispratio me je tresak čaše o zid

I prasak polomljenog stakla

Oceni 5