CIA objavila stare ruske, političke viceve
Ciaci2

O alkoholizmu se smelo govoriti: Karikatura iz satiričnog lista "Krokodil"

Photo: screenshot

Kad je Regan zajebavao Gorbačova

Da se smejemo: CIA Pdf konačno na slobodiOvo je samo jedan od viceva iz Rusije koje je CIA iz samo njima poznatih razloga čuvala sve do kraja 2016, kad je dosije deklasifikovan i objavljen javnosti; sakupljanje političkih pošalica o Sovjetskom Savezu bila je ne samo obaveza američke ambasade u Moskvi, već i štivo koje obožavao Ronald Regan (Ronald Reagan), američki predsednik, koji je često u svojim govorima, budući da je bio glumac – koristio viceve za dramske monologe i politički obračun s Rusima.

Povodom ovih CIA fajlova (sve viceve možete pročitati skrolujući naniže), oglasio se The Moscow Times tekstom našeg starog prijatelja Alexeya Kovaleva pod naslovom „Nothing in the Shops, but Jokes Aplenty: CIA Declassifies Archive of Soviet Folk Humor“.

Nekoliko meseci pre Olimpijade 1980. u Moskvi, sovjetske vlasti – čekajući goste iz inostranstva – uputile su instrukcije svim prodavnicama u glavnom gradu SSSR, da se „nikad ne sme reći 'ne' mušterijama“. U jednoj robnoj kući, čovek se obraća prodavačici: „Hteo bih par rukavica“. „Naravno – kaže ona. – Koja vam veličina treba?“. „Devet“. „Oh, žao mi je, nemamo taj broj. Koju boju želite, možda nešto nađem“. „Smeđu“. „Uf, žao mi je, nestalo nam je smeđe. Možda biste voleli da uparite boju rukavica s bojom vašeg kaputa. Ako donesete kaput, sigurno ćemo nešto naći“. Čovek u redu, iza našeg junaka koji traži rukavicem, šapuće: „Ne verujte im ništa, ja sam doneo toalet šolju i pokazao im dupe, ali mi još nisu našli odgovarajući toalet papir“.

Ovakve su šale sovjetski građani pričali među sobom u svojim kuhinjama i zadimljenim sobama. Bilo ih je na hiljade, svi na istu temu: represija, nestašice, sovjetske okupacije pod imenom „bratska pomoć“, kritika lidera poput Lenjina (koji nije umeo da govori), ili Brežnjev (za kojeg se znalo da je senilan) ili impotentni Gorbačov, uz klasične, mahom rasističke viceve o nacionalnim manjinama – zaključuje Konalev.

Kako su vicevi cirkulisali među proleterijatom, tako su se za ovaj fenomen počeli interesovati politički analitičari, ali i CIA koja je predsedniku Ronaldu Reagenu dostavljala sveže sadržaje. Većina sovjetskih pošalica imala je istovetne verzije u Poljskoj, Čehoslovačkoj i Mađarskoj. Sledeći vic prepričavao se u čitavom Istočnom bloku: Čovek ulazi u prodavnicu i pita: „Nemate meso?“. „Pogrešili ste“, kaže prodavačica i dodaje: „Mi nemamo ribu, a prodavnica do nas nema meso“.  

Mikhail Melnichenko, ruski istoričar i stručnjak za folklor, kaže za „The Moscoww Times“ da mnoge poznate šale – nisu ruske. Mnoge potiču iz daleke istorije, recimo iz Persije gde su istim rečima opanjkavali lokalnog tiranina. Vicevi o nestašicama, slični ruskim, čuli su se pre nekoliko godina u Venecueli.

Ali, ima viceva koji su tipično ruski i aktuelno-politički. U Vreme Gorbačova pojavila se pitalica: „Kakva je razlika između Gorbačova i Dubčeka?“, a odgovor je bio „Nikakva, samo to Gorbačov ne zna“. Za neupućene, Dubček je bio čehoslovački lider tokom ruske intervencije 1968, docnije smenjen i uhapšen.  

Gorbačov se obraća Reganu: Jesi li čuo neki novi vic o meni?Ben Lewis, autor knjige “Hammer & Tickle” u kojoj je objašnjavao sovjetske viceve, ima tezu da su političke pošalice bile način da ljudi iz sebe izbace negativnu energiju, ali da vicevi nisu bili odlučujući za propast komunizma.  Istoričar Mikhail Melnichenko kaže za „The Moscow Times“ da „nisu svi oni koji su širili vicevi bili antisovjetski aktivisti; za mnoge ljude šale su bile oblik zabave, istina politizovane zabave, ali ne kanal za političko nezadovoljstvo“.

Mnogo su zanimljiviji crnohumorni vicevi koji imaju istorijski kontekst. Melnichenku je ovaj omiljeni - Tri zatvorenika sreću se u logoru. Prvi kaže: „Na robiji sam od 1929. Zato što sam Karla Radeka nazvao kontrarevolucionarom“. Drugi se ispoveda: „Ja sam u logoru od 1937, jer nisam priznao da je Karl Radek kontrarevolucionar“. Treći na to odgovara: „Drago mi je što smo se upoznali, ja sam Karl Radek“.   

Ironično je, primećuje Melnichenko, da današnji istoričari proučavaju šta je CIA čuvala, a da nemaju pristupa ruskim arhivama u kojima se nalazi na hiljade šala, viceva i aforizama. Istina, odnos Putinove vlasti prema šalama nešto je omekšao poslednjih godina, mada je činjenica da i u Staljinovo vreme nije bilo konkretne zakonske kazna za – pričanje viceva, o čemu svedoči sledeći vic: „Sudija izlazi iz sudnice, valjajući se od smeha. 'Šta ti je?', pita ga kolega. 'Upravo sam čuo genijalni vic', kaže sudija. 'Kaži mi', moli ga kolega. 'Ne mogu', kroz smeh će sudija, 'upravo sam jednog jadnika osudio deset godina što je vic pričao'...“

Danas u Rusiji nema ovako teških kazni za ovu vrstu „antidržavne delatnosti“. Ali, za ekstremističke postove via Twitter/Facebook, tokom 2015. godine u Rusiji je osuđeno 175 ljudi. Novi vic bi glasio: „Moj deda je robijao što je pričao viceve, ja idem u zatvor jer šerujem tuđe poruke“.  

NEKI OD VICEVA KOJE JE CIA DECENIJAMA ČUVALA

U pismenom zadatku učenik piše: „Moja mačka je upravo omacila sedam mačića. Svi su komunisti“. Iduće nedelje isti učenik piše: „Moja mačka je upravo omacila sedam mačića. Svi su kapitalisti“. Zbunjeni učitelj podseća učenika da je prošli put napisao da su mačići „komunisti“. Učenik odgovara: „Ali, sad su otvorili oči“.

U Arhagelsku je izbio veliki požar u lokalnoj KGB zgradi. Čovek telefonom zove KGB gde mu kažu: „Ne možemo ništa da radimo, KGB je izgoreo“. Posle pet minuta ponovo zove i dobija odgovor da je zgrada uništena i da KGB ne postoji. Kad je zvao treći put, telefonista mu je prepoznao glas i pitao ga – zašto opet zove kad mu je rečeno da je zgrada KGB izgorela do temelja. „Znam, samo volim ponovo da čujem“.

Satira na ruski način: Smesno, ali oprezno

Voz u kojem se nalaze Lenjin, Staljin, Hruščov, Brežnjev, Gorbačov – zaustavio se, jer više nije bilo koloseka. Svako od lidera ima svoje rešenje. Lenjin okuplja radničku klasu i naređuje im da postave tračnice. Staljin je streljao mašinovođu i njegove pomoćnike. Hruščov je rehabilitovao mrtvog mašinovođu i njegove pomoćnike, i naredio da se tračnice iza voza skinu i postave ispred voza. Brežnjev je u kupeu spustio zavesu, počeo da se njiše napred-nazad, kao da se voz kreće. A Gorbačov je ispred voza organizovao protestni miting na kojem su prisutni vikali „Nema šina, nema šina, nema šina!“.

Čovek je u automobilu sa suprugom i bebom. Zaustavlja ga milicija i traži od njega alkoholni test. Milicioner gleda alkometar i kaže „Druže, vi ste pijani“. Čovek mu odgovara da je aparat neispravan i predlaže mu da ga proveri njegovu ženu; milicioner, gledajući u aparat, vrti glavom i kaže ženi: „I vi ste pijani“. U očajanju, čovek moli milicionera da alkometar isproba na bebi; kad je registrovao da je i dete pod uticajem alkohola, milicioner nevoljno priznaje: „Verovatno je alkometar pokvaren, izvinite“. Kad se uniformisano lice udaljilo, čovek s ponosom kaže supruzi: „Jesam li ti rekao da malo votke detetu ne može da škodi?“. 

Oceni 5