Kad loše stvari radiš lošim ljudima

Serije

Ridley Road (mini serija, 2021)

Reč je novoj BBC-jevoj seriji snimljenoj prema istoimenom romanu Jo Bloom, pisanom prema istinitim događajima. O usponu neonacizma u Britaniji 15-ak godina nakon Drugog svetskog rata danas se malo zna, no bilo bi bitno drugačije da taj pokret '60-ih nije i ugušen. U borbi protiv nacista učestvovali su mladi buntovni Jevreji koji su na raznorazne načine pokušavali da se infiltriraju u neprijateljske redove i tako prikupljaju informacije i uništavaju ih iznutra.

Korz priču o Vivien Epstein (kodno ime: Jane) pratimo kako je izgledalo prikupljanje dokaza protiv nacista, što je konačno dovelo i do reakcije državnih organa i institucija, budući da se, kao što nam je i poznato, svaka pretnja shvati ozbiljno tek sa zakašnjenjem.

Vivien je mlada frizerka koja se iz Mančestera seli u London, bežeći od ugovorenog braka i prateći momka kog zapravo voli, ali koji, kako i sam kaže, „radi loše stvari lošim ljudima“. Naime, on se već ubacio u među neonaciste kao špijun, ali nije očekivao da se u čitavu akciju uključi i njegova devojka. Vivien pak ne želi da stoji po strani i njen obaveštajni rad će se, u stvari, ispostaviti kao ključan.

„Antifašista ne govori nego radi“, zaključiće ona, a Ridley Road će nam tokom četiri epizode servirati još nekoliko nedvosmislenih istina i jasno se ideološki pozicionirati, bez ikakvog pokušaja relativizacije, kompromisa i sličnih „čujmo i drugu stranu“ baljezgarija. S obzirom na to da su ljudska glupost, bezobrazluk i ekstremizam uvek prisutni i svesrdno korišćeni za potrebe ekstremnih desničara, nekad je gledaocima potrebno i „nacrtati“ poruku. Ridley Road to radi sa ukusom i stavom, zadovoljavajući pritom sve dramske i televizijske kriterijume.

Loki (prva sezona, 2021)

Od superheroja su možda jedino bolji „pokvareni“ superjunaci. Ima nečeg katarzičnog u sitnim izlivima dobrote kod onih koje tumačimo kao negativne likove.

Tom Hiddleston je dragulj Marvel univerzuma, pa je valjda zbog toga konačno dobio veći prostor za svoj šarm. Loki je upravo to, ali i više – više od ovog sveta, više od svih svetova. Putovanja kroz vreme su sumanuta, a svaka dimenzija ima svoju varijantu junaka – Loki je tako negde Loki, dok je negde drugde aligator s krunom.

Druga sezona je najavljena uoči finala prve, pa imamo čemu da se radujemo.

Ted Lasso (dve sezone, 2020 - )

Nešto što je počelo kao mali komični projekat s opasnošću da se pretvori u katastrofu poput Emily in Paris, postalo je najvažnija serija otkad je korone i lockdowna. Najvažnija upravo u smislu pružanja utehe, prijatnih emocija, pozitivnih vibracija i svega što bi njuejdžeri rado prigrlili. Međutim, Ted Lasso nije ni Emily in Paris, a ni površno jalovo mantranje. Ne tvrdimo da nismo želeli da tako bude, jer bi u tom slučaju u *kontrapreporukama završila svima trenutno omiljena serija, a mi bismo se valjali u šljokicama sopstvene pameti i superiornosti. Ipak! Ted Lasso uspeo je i naša srca da otopi, da nam se uvuče u kožu baš kao i Englezima koji ga dočekuju u polupropalom fudbalskom klubu u Londonu. I to ne zahvaljujući manipulaciji i strogosti, već lepom rečju, prihvatanjem i kolačima. Nečuveno!

Postojala je mogućnost da se ode put nacionalno-kulturoloških predrasuda, ali uspešno je izbegnuta tako što je apsolutno svaki trop (a u serijama poput ove može ih biti napretek) izvrnut, sagledan iz drugog ugla, što je rezultiralo autentičnim TV proizvodom čiji je put od sitcoma do drame sasvim smislen. Istini za volju, Ted Lasso ne bi bio moguć bez Parks and Recreation, The Good Place ili Brooklyn Nine-Nine, ali ide dalje i donosi nešto bitno drugačije. Najpre, seli se u Evropu, uključuje britanske glumce i britanski humor, ne boji se poigravanja žanrovima i rado eksperimentiše na svim poljima.

S tim u vezi, prva epizoda (pa ni druga, treća) nisu garant kvaliteta i nisu one koje će nas zauvek ščepati i ostaviti pred ekranom tokom narednih 20 epizoda. Ted Lasso igra na duže staze, pa u tom slučaju dovoljna preporuka moraju biti tuđi hvalospevi i Emmy nagrade, sve dok nas serija ne uzme pod svoje. „Fudbal je život“, rekao bi jedan od likova, što najpre poimamo bukvalno, ali ubrzo potom shvatamo da Ted Lasso donosi zapravo životne lekcije, a da je temu fudbala i fudbalskog kluba mogla zameniti bilo koja druga. Zato će ova serija prijati i onima koji ne vole, ne prate i ne znaju ništa o fudbalu (Pa, ne zna ni sam Ted!), ali bi voleli da čuju i vide nešto o saradnji, kolegijalnosti, ljubavi, oprostu, samopouzdanju, mentalnom zdravlju, veri i otvorenosti... Treća sezona je zagarantovana i jedva čekamo da vidimo kuda će nas odvesti!

The Fall (tri sezone, 2013–2016)

Netflix nas je još jednom podsetio na ovu sjajnu seriju, koja nije dosadna ni na drugo gledanje.

Istina, jurnjava za serijskim ubicama je skoro uvek uzbudljiva, ali je The Fall više od toga. Manijak s ubilačkim nagonom nije čudovište, bar ne na prvi pogled. Tu se opet vraćamo na onu varljivu lepotu – često se ne vidi dalje od kože.

Jamie Dornan sav užas jednog opasnog bića otkriva suptilno, kroz detalje koji stvaraju jezu bolje nego neke krupne stvari. Gillian Anderson je s druge strane maestralna, pa nije ni čudo što se upravo s ovom serijom vratila u fokus.

Film

Die Fraudes Piloten – Copilot (2021)

Svaka priča je počela mnogo pre nego što smo za nju čuli – nesreći je prethodila sreća, i obrnuto. Život traje od prvog trenutka.

Junakinja Asli ni ne sanja kakve će posledice imati susret s lepimSaeedom. Ljubav na prvi pogled je obično komplikovana, budući da se voli ono što se ne poznaje. Lepota ume da zaslepi, jer se u nju učitava sve – dobrota, pravednost, dobre namere i na kraju garancija za večnu sreću. Partneri ipak žive i van nas, a to je dobro ukoliko i mi živim izvan njih. Sve može da se promeni za pet minuta, za pet godina i više puta.

Ljubav koja srlja u nesreću često toga nije svesna, čak i kad je umešana u velike događaje – na primer napad na Svetsku trgovinski centar 11. septembra 2001.

Hjartasteinn – Heartstone (2016)

Kad im zapreti opasnost, neke životinje se skamene. Zamrznu sićušna tela i leže tako sve dok predator ne zamakne za neki ćošak. Kad im zapreti odbacivanje, neki ljudi se takođe smrznu – uglavnom iznutra.

Posledice života međ heteronormativnom većinom su raznovrsne, pa se kreću od traume do posttraumatskog stresnog poremećaja. Dobar deo odrastanja se provede na autopilotu, što je korisno u kriznim situacijama. Kada se te situacije protegnu na celo detinjstvo i mladost, pojedinac/ka ostaje bez uspomena.

Istina je da uspomena možda ne bi ni bilo, bar ne onih uobičajenih – mladim LGBTIQ+ osobama je i danas mnogo toga zabranjeno – prva ljubav je i prvi susret sa surovom realnošću, pa teško da izvan fantazija o utopiji ima prostora da se romantična osećanja bezbedno istraže.

Hjartasteinn (Heartstone) je debitantski film islandskog reditelja GuðmunduraArnaraGuðmundssona iz 2016. godine, a bavi se upravo odrastanjem u homofobičnom okruženju. Istina, ta homofobija nije uvek u prvom planu – više je po strani, kao skica za ono što se dešava građanima koji se razlikuju po seksualnom identitetu. Ta netrpeljivost je kao i u običnom životu prvo šala, homofobičan vic koji ne prija muškarcima. U strejt svetu drugar je drugar, a nežnosti su zatrpane duboko u grube igre.

Los hongos (2014)

Ras radi na građevini, a usput krade boju koja mu služi da oživi svoju pravu strast – crtanje uličnih grafita. Kolumbija nije naklonjena uličnoj umetnosti, pa se umetnici gone i kažnjavaju. Film je sniman kao dokumentarac, pa zbog toga izgleda kao uverljiva priča o odrastanju. Tome doprinosi i odlična gluma, koja nam približava svet koji još uvek nismo upoznali.

Sirove scene se nižu jedna za drugom, kao u snu. Zajedno s junacima lutamo po gradu kao da smo i sami prisutni, pa upoznajemo zabačene ulice, ćorsokake i zidove koji čekaju da budu oslikani.

Knjige

Boris Dežulović „Jebo sad hiljadu dinara“

Da je jedan od junaka pravovremeno izgovorio naslovnu rečenicu, svega ovoga ne bi bilo... Ni u njegovom životu, a možda ni u životima svih nas. Ipak, njegova krivica nepostojeća je u odnosu na širu sliku – svi smo samo figure na šahovskoj tabli, a pomeraju nas moćnici, sile, ali i lični interesi i glupost. Jebo sad hiljadu dinara je roman o ratu i njegovom besmislu, i to onom „našem“ ratu, gde se ne zna tačno šta je čije, ko se protiv koga i čega i bori, zašto i zarad kog cilja... Kada se trenutno, ratno stanje suprotstavi onom pređašnjem, mirnodopskom i kada se priče junaka u retrospektivi raspetljaju, pa ponovo umrse, besmisao postaje sve izraženiji. Ovaj Dežulovićev roman potresan je, snažan i u isto vreme urnebesno duhovit.

Aglaja Veteranji „Zašto se dete kuva u palenti“

„Zamišljam nebo.

Toliko je veliko da smesta zaspim kako bih se smirila.

Prilikom buđenja znam da je bog nešto manji od neba.

U protivnom, stalno bismo, dok se molimo, od straha tonuli u san.

Da li bog govori strane jezike?

Da li razume strance?

Ili anđeli sede u malim staklenim kabinama i prevode?

I DA LI NA NEBU STVARNO POSTOJI CIRKUS?

Majka kaže, da“.

Pesme

Gracie Abrams je 22-godišnja američka kantautorka. Muzikom je profesionalno počela da se bavi pre nešto više od dve godine, a njen novi singl Rockland rezultat je saradnje sa Aaronom Dessnerom iz benda The National. Pesma Mess It Up objavljena je nešto ranije, a ona nas je najpre i privukla muzici Gracie Abrams.

Podcast

Hidden Brain

Autori ovog podcasta na neobičan način spajaju pričanje priče i naučne činjenice, pa tako u svakoj epizodi prvo imamo priliku da čujemo priču koja se potom objašnjava i tumači, a sve u cilju boljeg razumevanja ljudskog ponašanja, podsvesti i psiholoških zamki u koje upadamo i neretko ih sami sebi i postavljamo.

Slušajte ovde.

Nostalgija

Pirosmani (1969)

Ako je verovati filmu Pirosmani, biografija gruzijskog slikara Nikoloza Pirosmanishvilija (1862–1918)  je čista poezija. Stihovi su istina tužni, jer se od prodavanja slika po kafanama na kraju umire od gladi. Obavezna filmska lektira!

Dokumentarni film

Casa Roshell (2017)

Muzičke predstave ruše granice između onoga što većina prihvata, te onoga na šta se mršti. Roshell i Lili vode mali klub u Meksiko Sitiju – prostor je mali, ali su prostranstva ogromna.

Horor film

Lamb (2021)

Lamb uspešno hvata onu nežnu liniju između lepog i užasnog, što je u horor filmu velika stvar.

Na prvi pogled oduzima dah – zbog sjajnih glumaca i islandskih pejzaža, ali kako se priča odvija počinje da deluje besmisleno, čak smešno. Kad gledalac shvati da je tako zbog toga što ne veruje u moderne bajke, polako prestaje da se smeje i počinje da uživa u dobrom folk hororu za publiku koja nema predrasude.

Video igre

Humankind: Sudbina civilizacije u video igrama

Popularna igra Civilization okupira pažnju igrača već trideset godina, a u međuvremenu je stvorila žanr u kojem sve do danas apsolutno vlada. Posle šestog nastavka je ipak došlo do zasićenja, pa se stvorio prostor za nove igre koje će preuzeti titulu.

Glavni favorit je bila igra Humankind, na kojoj su developeri iz studija Amplitude radili godinama. Trebalo je da se pojavi u aprilu, ali je događaj odložen za avgust, budući da je bilo potrebno još vremena, najviše zbog toga što su u priču uključeni diplomatski odnosi između različitih zajednica. To je ujedno i jedna od najvećih razlika u odnosu na Civilization, koja u diplomatiju nije mnogo ulagala. Diplomatski procesi su komplikovana za implementaciju u igru, budući da podrazumevaju apstraktne elemente iz ljudskog ponašanja, poput „poverenja“ i „pregovora“. Ukoliko bi se primenili uobičajeni mehanizmi za implementaciju delova igre, ovi momenti bi ličili na parodiju, što developeri nikako nisu želeli.

Igra je, kako se tvrdi, istorijski autentična, što je zahtevalo više napora – kako alata, tako i akcija kao što su „podmiti“, „predloži“, „zapreti“ ili „zahtevaj“. Izašla je 17. avgusta, a oni koji su je testirali tvrde da donosi zanimljive novine – igrač na primer može da igra sa više plemenskih frakcija, te da tokom igre menja civilizacije.

Pored novina tu su naravno i mane, a kao najveća se izdvaja završetak igre. Naime, kao i kod Civilisation, igrač na kraju ide ka apsolutnoj pobedi, što donekle ubija entuzijazam kod onih koji vole hrabre igre. Tako je Civilisation i dalje na vrhu, a nije se ni moglo očekivati da Amplitude već prvom igrom porazi višedecenijskog favorita.

*Kontrapreporuke

Eyewitness (prva sezona, 2016)

Sreća pa se od druge sezone odustalo na vreme.