Kad pjevača proburazi Amorova strijela

Sve je išlo po planu: 102. broj „Džuboksa“ pojavio se u prodaji 21. novembra 1980. U rubriku „Singlovi“ stiglo je šest domaćih SFRJ umetnika (Ismeta Krvavac, Miša Marković, grupa Zvjezdana prašina, Fadil Toskić, sastav Osmijeh, Moni Kovačić), te jedna predstavnica iz inostranstva – Pat Benatar. Koja je spasila ovaj mučan tjedan!

***

Na slovo L: Lepotica nedelje; PAT BENATAR - Heartbreaker/ So Sincere (RTV Ljubljana)

Erotska bomba čiji se detonator aktivira u prvom taktu ovog uzavrelog rock'n'rolla, može bez po muke da vas raznese u delirijumski paramparčad: njen popaljivi glas, besprekorna muzička pozadina u kojoj caruju raspoloženi bubnjar i otkačeni gitarista, pesma nabijena čulnošću i brutalnim ugrizima ljubavi, sve to, uverava me još jednom da su Pat i njena grupa pravi dragulj koji ljubomorno čuvam za svoje trenutke egzaltacije. „Heartbreaker“ je sjajan song, Pat Benatar je prelepa, njene usne govore jezikom omame i nemate izbora sem da se jovo-nanovo zaljubite i kupite ovaj singl.

Slušajte ga barem desetak puta dnevno u raznim kombinacijama: sa ljubavnicom/ljubavnikom, sa cimerkom, sa bratom od strica ili sa komšinicom koju trenutno muvate. Pat Benatar će vam postati zajednička strast, a posle... snađite se!

Na slovo S: Seksualna ogovaranja; ISMETA KRVAVAC - Ja nemam mira/ Tvoje pismo (Diskoton)

U glasu Ismete Krvavac - priznajem i ne kajem se - uvek sam pronalazio tračak potmule grmljavine pomešane sa romantičnom senzualnošću; naročiito kad čujem da joj „vetar miluje grudi" i da je ona „lira na kojoj njegova ruka svira“, što, istini za volju, mašti može da posluži kao vrtoglavi stimulans. Na novom singlu, Ismeta me nije izneverila, bar u početku, sve do dosadnog disco refrena koji otupljuje oštricu zavođenja i budi iz sna. Taj minut je sasvim solidan uvod, ali sve nije tako idilično: umesto da se drži švalerski štimung, atmosfera se prebacuje na šlageraške impulse i sve, iznenada, pada u vodu.

Ismeta se trudi, ali je pesma vuče u bezdan bez dna. Na površini ostaju disco mehurići i ploči je kraj. Posle svega, dugo nisam imao mira, ali to nikoga nije interesovalo: preporučili su mi toplu kupku, lagani odmor i zabranili mi da se uzbuđujem i čitam TV Reviju. Poslušao sam ih i postao treći čovek.

Na slovo R: Ranjeni ljubavnik Fadil Toskić - Pogodila me Amorova strijela/ Nikada te ostaviti neću (Jugoton)

Volšebni A. Korać se na brzaka zaljubio i hitno našao zamorče za svoj medicinsko-muzički eksperiment: sem što je nesrećnog Fadila proburazila Amorova strela tačno kroz levu pretkomoru, istog pevača „pogodio je grom iz vedrog neba“, a za finale tu je čista i efektna smrt u „njenom zagrljaju“.

Dakle, tri malera za tri minuta, tri šekspirovske tragedije u jednom činu, dovoljno da se prekrstite i uzdahnete „daleko bilo“! Da je Korać imao vremena, siguran sam da bi on Fadilu ugradio gromobran, a ovu jecalicu podvrgao detaljnoj laboratorijskoj analizi. Ovako, šantavi disco još jednom uspeva da izmakne ruci zakona, do sledećeg ubistva koje - verujemo - neće proći nekažnjeno.

Na slovo Š: Šano dušo; ZVJEZDANA PRAŠINA - Neum grad / Ljubav svuda oko nas (Diskoton)

Kako sam se zeznuo! Mislio sam da mi šušti ploča, kad ono - šušti more, talasići samo piče o stenje! Učini mi se onda da mi preskače singl, kad ono - preskače nežna gitara tonove, kuka li kuka! Dobro. rekoh sebi, ovo mora da su pingvini kad ovako kriče, kad ono - sinji galebovi skupljeni čoporativno u Neum gradu!

Onda sam digao ruke i prepustio se sudbini: jedan zalutali turista mi je nešto pevao, neki ljudi su ga pratili, čula se jeka talasa mora, pingvina, galebova, Neum grad je figurirao kao oaza čistote i lepote, kojoti su zavijali na pučini, dok mi je dubokoumni refren „ooooooouuuu“ rezao vijuge i pretvarao ih u makarone.

Kako je ova prašinčina iz Neum grada stigla na ploču ostaje večna misterija. I gde je Neumica, pitanje je sad. Zašto je u nervnom rastrojstvu pobegla pred najezdom Huna i Zvjezdane prašine? Odgovor sam našao onog časa kad sam singl stavio pod brusilicu koja je zadovoljno brektala i mlela. Plastika se pretvorila u Neum-prašinu koju sam svojeručno razasuo daleko od naseljenih mesta. Sada sedim i čekam galebove. Njima posvećujem poslednji metak.

Na slovo Č: Čovek u plamenu; MIŠA MARKOVIĆ - Kad te vidim, ja poludim/ Volim te od A do Š (RTB)

Mora da je to zbog klime: dok Fadila pogađa strela i udara grom, Miša Marković ima nešto morbidnije probleme - on „gori, gori“, njemu „zastaje dah“, on se „gubi“, doživljava „nervni slom“, zatim, iz čista mira, kad je vidi on „poludi“, pa onda ponovo „gori“, potom mu zastaje srce i gle čuda, Miša je živ i zdrav, vid'o sam čoveka na televiziji pre neki dan! Kakav medicinski fenomen! Kakva lična hrabrost! Koliko snage u trudu da se dođe do srca voljene osobe! Bez azbestnog odela, čovek u plamenu sagoreva i peva li peva. Njemu niko ne može ništa. On je neuništiv, on je Feniks, kojii se rađa iz rođenog pepela tek stvorenog singla. On je Miša Marković.

Na slovo H: Hotelska paučina; OSMIJEH -  Ti budi sretna/Tražiš previše (Jugoton)

Njih četvorica su stali, osmjehnuli se, digli po jednu nogu na sanduk, začešljali se, očistili cipele i onako, reda radi, snimili singl koji, ovih dana, ubedljivo vodi na svim top listama u zemljoradničkim zadrugama, seoskim igrankama i podrumima. Oni su sebe nazvali Osmijeh i pokušali da me zavedu: nisam se dao, ubeđivao sam ih da sam nevin, da mi je ovo prvi put, da se bojim. Oni su tada uzeli gitare i otpevali mi „Ti budi sretna", dok nisam pao u trans.

Strašno me je bolelo i mami nisam smeo ništa da priznam. Posle sam krišom slušao tu divnu pesmu i uvek bio srećan. Danas mi je baš lepo. Bolničari su fini prema meni, samo mi je košulja malo široka i nezgodno je što se vezuje sa leđima.

Na slovo S: Sliku tvoju ljubim; MONI KOVAČIĆ - Mister Univerzum/ Kriva sam (Diskoton)

Ko to tvrdi da pevačice moraju da znaju da pevaju? Ne moraju, nije neophodno. Eto, meni baš ništa ne smeta Moni koja ćuti, Moni koja me gleda, Moni koja zavodi, Moni koja roni, Moni koja šapuće, Moni koja se sunča.

Smeta mi samo što nisam mister Univerzum jer bih tako dublje mogao da udem u suštinu stvari. Pošto na B strani Moni pokajnički priznaje „Kriva sam“, ja je oslobađam grehova i celivam poljupcima. Ko to tamo peva?

* Objavljeno u rubrici „Singlovi“ u Džuboksu broj 102, od 21. novembra 1980.

(NASTAVIĆE SE)