Kad poljubac nije samo poljubac

Ono što se dogodilo kada su Dustin Baker i Andrew Deras otišli da čuju svoj omiljeni bend, jedan je od razloga za pisanje ovog teksta. Oko jedanaest sati uveče Deras je zagrlio svog dečka i brzo ga poljubio, a to je bio preludijum za vest koja je nešto kasnije obišla čitav američki kontinent. Baker je kasnije u svom postu objasnio šta se posle toga dogodilo: "Niotkuda se pojavila ta žena (za koju se kasnije ispostavilo da je vlasnica bara) i rekla nam da odmah prestanemo. 'Radite šta hoćete u svoje vreme i u svom prostoru, ali ovde ne. Ovo nije u redu!'

Odatle je sve krenulo nizbrdo, iako je hronologija događaja nejasna. Prema napisima iz pojedinih medija Baker i Deras su s eponovo poljubili tvrdeći da je to njihovo pravo. Onda ih je već spomenuta žena, a kasnije se saznalo da se zove Pam Griffin, zamolila da napuste bar jer čine "da se ljudi osećaju neprijatno," dodajući da je to "strejt bar." Momci su platili račun i otišli. Kraj priče? Ne baš.

Slučaj gejeva koji se ljube možda izgleda kao sitna društvena anomalija ili mnogo buke ni oko čega, ali neodoljivo podseća na ono što je Oliver Wendell Holmes Sr. jednom zapisao: "Zvuk poljupca nije glasan kao zvuk zakona koji ga zabranjuje, ali njegov eho traje mnogo duže."

Iako su istopolni brakovi legalni u pedeset američkih država, u dvadesetosam nedostaje zakon koji određuje odnos javnosti prema istopolnim parovima, te je tako vlasnica bara imala svako zakonsko pravo da zahteva od para da napusti koncert.

Očigledno da razmenjivanje nežnosti između istopolnih partnera pogađa nekakav strejt nerv. Nedavno je gej paru naloženo da napusti javni bazen u Teksasu kada im je spasilac rekao da ljubljenje nije dozvoljeno, iako su se strejt parovi nesmetano ljubili svuda okolo. Tako je pre nekoliko godina zvezdi serije “L-Word,” Leishi Hailey, naređeno da napusti avion kompanije Southwest pošto je poljubila svoju devojku. Objašnjeno joj je kako je to "porodična kompanija," te tako ljubljenje nije o.k." Kompanija Southwest je kasnije objasnila kako incident nije bio zasnovan na polu, već samo na ponašanju.

Kada bi to bar bila istina. "Mislim da je sve što gej ljudi rade politizovano," kaže Shannon Gilreath, profesor prava na Wake Forest univerzitetu. "Svaki inače normalan akt nežnosti se doživljava kao provokacija, konfrontacija većine i dovođenje njihove udobnosti u pitanje."

Istraživanje objavljeno u časopisu American Sociological Review pokazuje da iako većina Amerikanaca podržava zakonske olakšice za istopolne parove, drugačije je kada se radi o razmeni nežnosti na javnom mestu. Samo 55% heteroseksualaca misli da je ljubljenje na javnom mestu u redu za gej muškarce, dok 95% njih misli da je isto to u redu za strejt parove. Čak i među gej i lezbejskim parovima postoje podeljena mišljenja o iskazivanju nežnosti na javnom mestu, bilo zbog straha od nasilja ili zbog autohomofobije. Pa, šta se to dešava kada je ova tema u pitanju?

"Postoje dupli standardi kada se radi o iskazivanju nežnosti na javnom mestu," kaže Gilreath. "Radi se o tome da heteroseksualne osobe pokazuju, te govore o svojoj seksualnosti toliko često, da čak nisu ni svesne da to rade."

Možda ni vi niste svesni, ali trljaju vam nos heteroseksualnošću svakog dana: porodičnom fotografijom na radnom stolu, držanjem za raznopolne ruke na plaži, čak raznopolnim poljupcima za stolom pored vas. I niko ih ne optužuje da "mašu svojom seksualnošću," ali postavite na onu porodičnu fotografiju dva muškarca ili dve žene: e, onda ste prešli svaku granicu. I to se naziva duplim standardom.

Neki bi mogli da kažu da je kontekst ili to gde se nalazite važno. Slažem se. Ali "Luijev bar." Ne crkva, čak ni "porodični" (šta god to značilo) restoran, već bar: mesto gde ljudi piju, slušaju muziku, muvaju se i ponovo piju. Kada već govorimo o kontekstu neko je o tom istom baru rekao: "Video sam kako nekim heteroseksualnim parovima malo fali da imaju seks na nekom od stolova." I na to kažem "fuj," a isto bih rekao da se radi o gej paru.

Možda je potrebno da se većina edukuje o tome šta razmena nežnosti predstavlja i koliko je važna. Možda. Da li je poljubac sledeća velika stvar u borbi za LGBTQ prava?

Izvor: The Washington Post

Preveo Milan Živanović