Kad predsednik sveta završi u Požarevcu

Da sam nekim polnim slučajem Mira Marković opisao bih noć u Kragujevcu, tokom koncerta mojih favourite Editors, kao revolucionarni piknik pod zvezdama čiji je light-show budio adrenalin u svakoj radničkoj duši ostavljenoj da se suoči sa sočnom pjesmom u napuštenoj fabrici nekadašnje Zastave. Hallelujah!

Negde u tri ujutru, još omamljen koncertnim antibiotikom za mozak, stigoh na prijateljsko ognjište za spavanje. Potpuno odsutan, ali mahinalno prisutan, posegnem za TV daljincem. Odjednom, pre nego što se slika pojavila, čujem glas iz bliske prošlosti: unjkavo raspolućen, iritantan, ogreban nekim zlokobnim akcentom na neparnom slogu, ali prepoznatljiv, kao da budi zaspale ušne ćelije povikom 'Evo me opet'.

Ukaza se slika i zapahnu me ekran: Vuk Jeremić, nekadašnji Predsednik Sveta, ministar inozemnih poslova koji je planetu Earth obišao ne bi li sprečio nezavisnost Kosova. Otkrijem da јe ovo kanal koji se kliče ćirilicom: „Наша телевизија“. Gledam Vuka kako stoji u bijeloj košulji ispred nekih panoa i priča o svojoj, vlastitoj, rođenoj Narodnoj stranci. Upamtih već prvu rečenicu: „Zalažemo se za zajednički nastup svih koji žele promenu ove pogubne vlasti. Pružamo ruku svima - i sa leve i sa desne strane“. I Boris Tadić, i Boškić Obradović, i Saša Janković, i Vojislav Šešelj, i levo i desno, i gore i dole, a on, Vuk Jeremić, u sredini. Nekoliko puta u partijskoj hipnozi ponavlja da je Narodna stranka „stožer“, valjda stub oko kojeg će se svi okupiti i krenuti gde – na koncert grupe The Kills, u bolju budućnost, u Prizren na Vidovdan?  

Zablenuo sam se u Jeremića kao da ga prvi put vidim; isti onaj tupi osmeh, iste ruke koje mlate po vazduhu, ista dramaturgija govora – red zakletvi („Najvažniji uslov za ulazak u budući savez je da nema saradnje sa režimom u bilo kom obliku. Tu ne sme biti kalkulacija i kompromisa“), red osebujnog humora („Aleksandar Vučić je uplašen jer je pred njim žaba kosovske izdaje koju je nekom spolja obećao da će progutati prilikom dolaska na vlast“), red Vidovite Zorke („Račun sada dolazi na naplatu. Režim će u narednim mesecima pokušati da predstavi potpis koji će omogućiti Prištini stolicu u UN kao jedini način da se izbegnu rat, krvoproliće i nesreća“).

Već je četiri ujutru, a ja već zaboravio na Editors; shvatim da Vuk Jeremić nije u Kragujevcu, niti je u Njujorku, nego je ovo snimak iz dragog mu Požarevca gde je Narodna stranka osnovala – Gradski odbor. Članovi GO gledaju u Vuka Jeremića kao da je Michael Jordan Jackson; ima li veće sreće za Požarevac nego da ga poseti nekadašnja UN veličina koja se čak kandidovala za predsednika Srbije, jeste izgubila ali mora mu je neko, znamo tko, ukrao bar dva miliona glasova, najmanje.

Po završetku sednice Vuk & Narodno stado izađoše na požarevačku ulicu; vidi se – presrećni su što se u Miloševićevom gradu rađa Pokret, nije to slučajno, rekla bi Mira Marković, zvezde znaju da čitaju politički Loto. Jedva gledam, ali kapci se još drže, dok se drže da upamtim šta o „stolici za Prištinu u UN“ kaže stari Unovac, Jeremić Vuk: „Potpisivanje takvog sporazuma Vučića bi učinilo narkomanskim zavisnikom od zapadne podrške, koju bi posle takvog čina morao da prima unedogled, a plaćao bi je daljom predajom srpskih nacionalnih interesa – počevši od razvlašćivanja Republike Srpske u okviru BiH“.

Stigosmo do Republike Šumske dok si rekao – Editors. A, onda: „Narodna stranka će predvoditi otpor takvoj politici i opozicioni blok koji će stati na put pogubnoj naprednjačkoj vlasti. Nećemo dozvoliti da on svoje lične račune i dogovore sa bilo kim iz inostranstva plaća vitalnim srpskim nacionalnim interesima, a naročito ne Kosovom i Metohijom“.

Besramno zaspim pred Jeremićem na trosedu, ogrnut samo Kosovom i Metohijom; kao da čujem pesmu „Hallelujah“, valjda komentar za Predsednika sveta s kojim sam blagu noć proveo u dragom Kragujevcu, zagledan u noć Mirjane Marković koja bi rekla: „U istorijskom smislu, sve se kreće ka XXI veku“. Vaistinu, u pravu je!

PS. Kao deo političke kampanje Vuk Jeremić na svom Instagramu ovih dana plasira fotografiju svoje dvomesečne kćerke koja, mudrica mala, tobož piše potpise za fotografije na kojima je u društvu mame, tate i njegovih još neuhapšenih prijatelja...