Fantasy: Olja Bećković sanjala beskrajne medijske DS slobode
Bracca18

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Kad su cvetali Tadićevi i Đilasovi utisci

Dok sam ja radila, bilo je slobode: Olja Bećković u DS transuSuočena sa nedostatkom dokaza kojima bi poduprla nedokazivu tezu da je vreme Tadićeve vladavine u Srbiji zapravo bilo vreme neviđenih medijskih sloboda, cinična Bećkovićeva naslednica požalila se svojim čitaocima kako nije sačuvala arhivu svojih emisija kojom bi dokazala svoje navodno antirežimsko delovanje iz tog perioda.

Pa ipak, pozivajući se na nekoliko svojih emisija koje je danas moguće pronaći na jutjubu, ustvrdila je kako je i to dovoljno da „vidite koliko je priča o medijskom mraku odudara od istine“. U tim emisijama su, prema navodima autorke, u više navrata gostovali Aleksandar Vučić, Vesna Pešić, Jorgovanka Tabaković, Tomislav Nikolić, Jovo Bakić, Srbijanka Turajlić uz uvek prisutne sagovornike sa druge strane političkih barikada - Dragana Šutanovca, Nadu Kolundžiju, Borka Stefanovića, Nenada Čanka, Veselina Simonovića, Marka Blagojevića, Olivera Dulića, Dragana Bujoševića i Jelene Trivan. Ne ulazeći u suštinu sadržaja svih tih emisija čiji je jedini cilj bio da se predstavnici tadašnje antitadićevske opozicije predstave kao svojevrsna politička strašila i bez obzira na to što su se karte u međuvremenu toliko izmešale da više nije jasno ko je s kim i protiv koga, Bećkovićka je iskoristila priliku da ta montirana i podmuklo usmeravana sučeljavanja neistomišljenika prikaže kao dokaz postojanja medijskih sloboda u tim mračnim vremenima.

U sumanutom pokušaju da nas podseti na postojanje nečega što u realnosti nije postojalo, Bećković je otišla toliko daleko da je u formi pitanja, uz neizbežnu sugestiju željenog odgovora, ustvrdila da su ona i njena emisija odigrale ključni značaj u promeni vlasti 2012. godine: „Pogledajte ove emisije i odgovorite. Da li ste sigurni da Tadić ne bi do danas bio na vlasti da se na vreme setio da zabrani „Utisak nedelje?“

Iako bi se, s obzirom na napisano, za Bećkovićkinu kolumnu „Levom rukom“ pre moglo reći da je pisana levom nogom, ključni utisak koji je nekadašnja voditeljka „Utiska nedelje“ ostavila svojim poslednjim oglašavanjem u „Blicu“ jeste gebelsovsko poigravanje činjenicama zarad dokazivanja teze da Srbija danas čami u medijskom mraku za razliku od vremena medijske svetlosti u vreme kada je vladala simfonija režima Borisa Tadića i njemu lojalnih medija. Kada je kao dokaze odsustva medijskog mraka navodila to što su se čak i politički neistomišljenici mogli pojavljivati u emisijama u „zlatna“ DS vremena, Bećković je zaboravila da kaže šta se, na primer, u njenim emisijama moglo čuti o skidanju „Retrovizora“ Ljube Živkova sa telvizije B92 - iste one na kojoj je u čarima slobode obitavao njen „Utisak nedelje“? Šta se u Oljinim „propitivačkim“ emisijama moglo čuti najpre o redovnim ometanjima, a kasnije i ukidanju radio emisije „Peščanik“, takođe emitovane na radio programu medijske kuće B92?

Protiv DS uroka: Beli luk i malo sećanje na platane Ili, pak, šta su Bećkovićka i njeni gosti imali da kažu o totalitarnom Zakonu o informisanju koji je izglasan u okviru koalicionog dogovora Borisa Tadića i Mlađana Dinkića? Onima sa nešto istančanijim sećanjem neće promaći ni svedržavna kampanja protiv Sretena Ugričića, upravnika Narodne biblioteke, čemu je svoj puni doprinos dala i sama Olja Bećković.

Zaboravila je nesuđena glumica da podseti i na to kako je u vreme „demokratske“ vladavine DS, sudskim odlukama zabranjivana čak i distribucija knjiga što se dogodilo sa izdanjem JUKOM-a „Slučaj službenika Aleksandra Tijanića“.

Kao ilustraciju medijskih sloboda u vreme vladavine Tadića i Đilasa, Bećkovićka je mogla da se priseti i izveštavanja njenog sadašnjeg poslodavca, tabloida „Blic“ o seči platana u Bulevaru Kralja Aleksandra ili pak čuvene naslovnice sa udarnim naslovom „Sinovi šefa SNS vukli golog čoveka kroz selo“! Možda bi svog novog poslodavca, a nekada rado viđenog gosta u „Utisku nedelje“,  Veselina Simonovića mogla da upita o novčanim donacijama koje je dobijao iz državnog i gradskog budžeta pod upravom Dragana Đilasa za pisanje hvalospeva o uspesima gradskih vlasti i „svetlom“ ćutanju o enormnom rastu javnog duga, basnoslovnoj ceni i mahinacijama koje su pratile izgradnju mosta na Adi, ali i ignorisanje nasilnih deportacija Roma iz beogradskih naselja i njihovo smeštanje u žicom ograđena kontejnerska naselja ili, pak, protivustavno proterivanje u druge gradove u unutrašnjosti Srbije?

Zajebano je pisati, lepše je pričati i ne misliti: Iskustvo Oljice Bećković, tv voditeljiceMogla bi Simonovića da priupita i o tome koliko je novca iz državnog budžeta dobio u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ od Olivera Dulića, ali i koliko je novca dobio od sadašnje gradske vlasti Beograda na čijem je čelu Siniša Mali? Kako Olja Bećković danas, u vreme „medijskog mraka“, uopšte može da piše kolumnu u listu koji je finansiran od strane „diktatorske vlasti koja ukida emisije i sprovodi široko rasprostranjenju praksu cenzure u medijima“? Kako to da je od 2008. do 2012. godine nekoliko gostovanja opozicionih političara predstavljalo „neoborivi dokaz“ odsustva medijskog mraka, a danas postojanje čitavog bloka opozicionih medija sa pratećom infrastrukturom, gostima, temama, kampanjama i finansijama, koje neretko potiču iz državnih fondova, nisu dovoljan dokaz da u Srbiji ne vladaju medijski mrak i cenzura?

Možda je, kada se već usudila da govori o medijskim slobodama u vreme vladavine DS, Olja Bećković bila najpozvanija da kaže kako je iz kabineta Borisa Tadića određivano ko će biti gosti njenih emisija i kako je spiskove sa predloženim imenima morala da šalje Tadićevim saradnicima da bi joj ovi potom nazad vraćali listu odabranih i odobrenih imena.

Posle najnovijeg razvlačenja zdravog razuma po ćumuru ličnih interesa Olje Bećkovič, postavlja se i jedno logično pitanje: da li je egzistencija „Utiska nedelje“ postalo merna jedinica postojanja medijskih sloboda u nekoj zemlji? Da li je ostatak čovečanstva, koji je ostao uskraćen da, duže od jedne decenije, svake nedeljne večeri bude izložen toksičnim porukama još otrovnije voditeljke, uopšte ikada iskusio medijske slobode u njihovom pravom značenju?

Ukoliko, uostalom, zaista žele da se podsete kako je zaista izgledalo stanje medijskih sloboda u vreme Borisa Tadića, čitaoci gebelsovskih pamfleta Olje Bećković pre bi trebalo da pročitaju Izveštaj o kontroli medija koji je objavio Savet za borbu protiv korupcije na čijem čelu se tada nalazila legendarna borkinja protiv korpucije Verica Barać. Taj izveštaj je danas jedno od retkih kredibilnih i autentičnih svedočanstava o stanju medijskih sloboda u Srbiji u periodu do sredine 2012. godine.

I to neuporedivo utemeljenije i argumentovanije od površnih kolumni i jeftinih pamfleta zarđalih šrafova nekadašnje Tadićeve i Đilasove plaćeničke medijske mašinerije.

Oceni 5