Susreti i sećanja: Iz Lukovićevih rock arhiva (1)

Kako me je intervjuisao Bob Geldof

Retrr 08 S
Od kraja sedamdesetih do sredine osamdesetih, moja glavna novinarska preokupacija bila je muzika, bez obzira na poreklo: domaća ili inozemna, svejedno. Posttitovski period nije bio naročito inspirativan što se politike tiče; živelo se lošije nego u vreme Maršala, ali se i dalje masovno išlo na godišnje odmore na Jadran, putovalo se bez problema u inostranstvo, crveni pasoš je otvarao sva vrata, bez viza i dodatnih provera. Tadašnja SFRJ se pomalo klimala, ali niko normalan nije verovao u katastrofalan ishod, naprotiv. Muzika svih boja i žanrova bila je opijum za najšire narodne mase – od Lepe Brene i njenih stadionskih koncerata do grandioznih turneja Zdravka Čolića i Bijelog dugmeta. Trajalo je to sve do fatalne 1987. kad se „dogodio narod“ na čelu sa Slobodanom Miloševićem; muzike više nije bilo, ostali su samo Odjeci i reagovanja. Negde između, Jugoslavija je postala Meka za mnoge svetske bendove; još 1976. u Zagrebu su The Rolling Stones održali spektakularni koncert, da bi se u godinama koje dolaze domaćoj publici predstavili Talking Heads, Gang Of Four, Human League, Dire Straits, Iron Maiden – spisak je neiscrpan. Kako sam u to vreme često putovao u London, dogodilo se da sam imao priliku da vidim i svašta pitam mnoge svetske rock zvezde. Nešto od tih uspomena ostalo je u ličnim foto arhivama koje ćemo otvarati u nekoliko nastavaka. Da se još jednom setimo bolje prošlosti!

Natrag na tekst

Komentari

Awesome

Koja vremena, i koji Ljudi.
dino.G 17.07.2021, 12:13:21


Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar