XXZ magazin preporučuje
Tar

Photo: Focus Features

Kako odvojiti umetnost od umetnika?

Film

Tár (2022)

Neki bi da umetnost odvoje od umetnika, drugima se ta ideja ne dopada. Eksperti tvrde da odluka zavisi od okolnosti. Pitanje je teško, a film Tár pokušava da nam ponudi nekakve odgovore.

Slavna dirigentkinja Lydia Tár, koju igra Cate Blanchett, ne postoji. Dakle potpuno je izmišljena, iako su mnogi pomislili da je film zasnovan na istinitoj priči. U jednom trenutku dolazi u sukob s javnošću, budući da je okrivljena za rasizam, zloupotrebu položaja, seksualno iskorišćavanje studenata, te druge strašne stvari. Još s prvim trejlerom je postalo jasno da Tár postavlja pomenuta teška pitanja i da bi mogao da oživi neke stare rasprave o tome gde je umetnik, gde je umetnost, te šta se dešava s delom kad tvorac postane ozloglašen. 

Reditelj i glumac Todd Field nam nudi veliku priču, dva i po sata nelagode, a konačan zaključak je da su kreator i delo čvrsto povezani, ali da umetnost i genijalnost ne bi trebalo da služe kao razlog za pomilovanje. Istina je da u umetnosti može da se uživa i kad se o autoru ne zna ništa, ali kontekst često donosi jasnije i intenzivnije iskustvo. Problemi nastaju kad ta pozadina nije čista.

Sigurno mjesto (2022)

Iako ovo delo Juraja Lerotića sadrži autobiografske elemente, ovo je priča o svima nama. Svakom se mogu dogoditi depresija, suicidalne misli, pa i pokušaj suicida. „Poklekao sam“, govori Damir svom bratu Brunu. Nakon zastrašujuće epizode u kojoj je mogao izgubiti život, brat i majka čine sve kako bi Damir dobio neophodnu pomoć. Najpre je u bolnici u Zagrebu, potom u Splitu, a krugovi pakla hrvatskog (i svakog drugog „našeg“) zdravstvenog sistema najpregledniji su kada se dođe do teme mentalnog zdravlja. Kao i uvek, sve zavisi od osobe, pošto je sistem već truo. Na preglede i snimanja čeka se mesecima, moraju se potezati veze, neretko je i prava dijagnoza upitna, pa sve ostaje na ljudskosti koja ne bi trebalo da ima ni cenu ni rok trajanja. I u rasulu se mogu naći ljudi spremni da saslušaju i razumeju, no kao što je nekad dovoljna jedna osoba da nam pomogne, tako je nekad dovoljno i da nas nepromišljene opaske i nemar obeshrabre. Pomišljamo da nas niko ne voli, da nikome nismo potrebni, da smo kao takvi loši i zli.

I kad govori o institucijama na koje se ne možemo osloniti, film suštinski govori o čoveku, njegovim emocijama, unutrašnjem stanju koje se nekad ne može promeniti, objektivnim okolnostima i dobrim namerama uprkos. Zato Lerotić svesno bira da u filmu ne spekuliše o potencijalnim uzrocima depresije. Kao što znamo, godinama se govorilo tek o hemijskoj neravnoteži u mozgu koja može biti balansirana lekovima, da bi se nedavno utvrdilo da to najčešće nije slučaj, te da se odgovori mogu kriti u detinjstvu, traumatičnom odrastanju, genetici i mnogim drugim faktorima čije sadejstvo takođe nije isključeno. Ne manifestuje se depresija kod svakog isto, niti ima isti ishod. Samim tim, nema ni jednako polazište. Baš kao što se i u filmu kaže – ne moraš biti branitelj ili gladno dete iz Afrike da bi ti bilo loše. Ne moraš ispuniti nijedan „objektivni“ uslov da bi ti bilo loše. Nekad je jednostavno tako. I to jeste najteže razumeti, no upravo zato i treba razumeti.

Više čitajte ovde.

The Banshees of Inisherin (2022)

Dok se na kopnu u proleće 1923. privodi kraju građanski rat, stanovnici jednog irskog ostrvceta žive naizgled spokojno, bez direktne opasnosti po život, okruženi beskrajnim pašnjacima, stenama i morem. Kamera obilato koristi mogućnosti i moć eksterijera, a unutar junaka vode se pravi mali duševni ratovi koji lako eskaliraju i u međuljudski sukob.

Najbolji prijatelji Padrik i Kalm svakog se dana susreću u pabu, provodeći vreme u besciljnim razgovorima, sve dok Kalm jednom ne odluči da prekrši dogovor. Ne želi da izađe iz kuće kada mu Padrig dolazi u posetu, neće sa njim u pab, čak bi mu najdraže bilo da više ne mora ni da ga vidi ni da ga čuje. Zašto? Eto tako. Dosadan mu je, nije previše bistar i, jednostavno, više mu se ne dopada. Padrig nije u stanju mirno da se nosi sa takvim odbacivanjem i pokušava sve kako bi Kalmu dokazao da je vredan njegovog prijateljstva. Ne odustaje čak ni kad mu Kalm postavi ultimatum s dalekosežnim posledicama.

Njihov sukob postaje glavni predmet interesovanja meštana, pa dok se svi prividno drže postrani, rado zauzimaju i menjaju strane, ali zaista i ne znaju šta bi trebalo da urade, budući da se niko ne ponaša sasvim racionalno. Onda kad pokušate da razumete argumente jednog, kontraargumenti postaju još bizarniji, ostavljajući nas začuđene i zaintrigirane istovremeno.

Više čitajte ovde.

Utama (2022)

Prema legendi s Anda, kada kondor, impozantna južnoamerička ptica dugog životnog veka, odluči da nema svrhe da nastavi da zamahuje svojim ogromnim krilima, izvršava samoubistvo bacivši se na stene. U raskošno izvedenom debitantskom filmu pod imenom Utama bolivijskog pisca i reditelja Alejandra Loayza Grisija, sličan pad u beznađe doživljava i njegov ljudski pandan. U bolivijskom delu andske visoravni, stariji kečuanski ljubavni par, koji je godinama živeo mirnim životom, suočava se sa nemogućom dilemom tokom neuobičajeno duge suše: odupreti se ili biti poražen neprijateljski nastrojenim okruženjem i nemilosrdnim protokom vremena.

Serije

1899 (prva sezona, 2022)

Serija koja je obradovala sve one koji vole putovanja kroz vreme i nemački Dark, a posebno one koji obožavaju priče koje se dešavaju na otvorenom moru. Usred magle i bure je veliki brod, prepun putnika koji iz starog beže u novi svet. Svako ima svoj razlog, svako govori svojim jezikom. Na kraju se ipak sve razume.

Raskošna slagalica se sklapa polako, delić po delić. Ideje su komplikovane, pa su odgovori na kraju prekratki, ali je iznenađenje tu. Likovi su mogli da budu dublji, dijalozi bolje promišljeni, ali jeziva atmosfera te mane donekle nadoknađuje i drži pažnju sve do kraja.

Reboot (prva sezona, 2022)

Ovo je komedija koja spaja svetove – ne u naučnofantastičnom smislu, već onom svakodnevnom, životnom. Bavi se svetom iz kojeg i dolazi – mešavinom fabrike snova i magičnom kutojom zvanom televizija. Samim tim, referencijalnost, autoreferencijalnost i metafikcionalnost su neizbežni.

Sve počinje od predloga jedne scenaristkinje da ponovo oživi sitcom s početka dvehiljaditih pod nazivom Step Right Up. Kako su se vremena promenila, promenila se i televizija. Sitcomi i „klasične“ TV komedije više nisu popularni, pa modernizacija jedne takve komedije podrazumeva promenu žanra, odnosno probijanje granica žanrova i njihovu mešavinu. Dramski elementi su očekivani, no na zanimljiv način se u upliće i reality program, a samim tim što pratimo život i rad autora i glumaca iza scene, već dobijamo neku vrstu realityja.

Preplitanje privatnog i poslovnog života se podrazumeva, a na kraju prve epizode se i otkriva na koji tačno način, te šta sve to inspiriše nastanak nove verzije već postojećeg TV proizvoda. Najzanimljiviji pak u svemu je spoj različitih generacija, od generacije Z, pa unazad do boomera, koji ne samo da su prinuđeni da rade zajedno, već moraju da pronađu zajednički jezik, prihvate i razumeju sve što im je strano, a naročito budu voljni da se uče, menjaju i prilagođavaju. Rezultat je uvek najbolji kada se sluša i sarađuje, pa je spoj suprotnih svetova na više nivoa doneo samo ono kvalitetno. Kao i svaka dobra savremena komedija, i Reboot preispituje klišee i nudi njihovo novo čitanje. Na duhovitost ne bi ni trebalo trošiti reči – čak ćete se u više navrata i naglas smejati.

The English (mini-serija, 2022)

Vestern je rastao u godinama koje su usledile, a mnogi su utočište našli ispod kaubojskih šešira. U njih se gledalo kao u obećanu slobodu, žudelo se za neistraženim svetovima koji bi osvežili učmale živote usred civilizacije. Junak koji odlazi u zalazak sunca nikome ništa nije dugovao, ceo je svet pripadao njemu. Reditelj Anthony Mann je u jednom intervjuu iz 1967. godine rekao da je „vestern legenda, a od takvih stvari se prave dobri filmovi“. Gledaoca oslobađa svih inhibicija, pravila, posebno ako je ovaj beli muškarac koji može da se identifikuje s bledolikim kaubojima. Svako je mogao da zajaše konja i krene kroz preriju, da spava pod otvorenim nebom i da sve što ima natovari na umornu životinju. 

The Englishman reditelja Huga Blicka objašnjava o čemu se tu radi: „Razlika između onoga što želiš i onoga što ti je potrebno je u tome što konj ovo drugo može da ponese“, ili tako nešto. Rečenicu izgovara Eli Whipp (sjajni Chaske Spencer), pripadnik naroda Poni. Ratovao je s američkom vojskom, budući da je neprijatelj njegovog neprijatelja njegov prijatelj. Rat se završio, na masovnim grobnicama su nikli gradovi, a njemu polako postaje jasno da je za svoje dojučerašnje saborce opet tek jedan od „divljaka“.

Više čitajte ovde.

Knjige

Joe R. Lansdale „The Bottoms“

U svetlu današnje političke i rasne napetosti u Americi, knjiga The Bottoms, objavljena još 2000. godine, danas je ponovo aktuelna. Joe R. Lansdale, dobitnik nagrade Edgar za najbolji krimi roman, svojom nas knjigom vraća na početak tridesetih godina prošlog veka u Teksas, gde se nakon ubistva jedne crne i jedne bele žene gradić Sabine River pretvorio u uzavreli rasni lonac. 

Kju Kluks Klan odgovorio je linčovanjem nevinog crnog mladića, što umalo nije izazvalo oružani sukob. Sva mržnja i netrpeljivost izbili su na površinu, što Landsdale maestralno opisuje podsećajući na radove Vilijama Foknera ili Harper Li. Sjajan pripovedač vodi nas kroz mračne lavirinte američkog juga sa idejom da se otkrije istina i zločinac privede pravdi. 

Ova moralna priča u formi trilera uzbudljiva je i potresna zbog svojih junaka koji pokušavaju da se odupru zlu i mržnji ukorenjenima u čudovišnom rasizmu. Ali, kao obično, put do istine uvek je gorak i krvav.

Đurđica Čilić „Novi kraj“

„U kuhinji bi se miješali mirisi špinata, pirea i pečene piletine koje smo netom ručali, s mirisom čarlija od opranog suđa. U špajzi se u čašama hladio puding od čokolade i vanilije. Mogu li s tobom gledati, pitala bih, možeš, rekao bi tata, ali moraš biti mirna, igra 'Hajduk', ovo je važna utakmica. Legla bih pokraj tate i on me češkao po kosi, a vedro zelenilo trave na terenu, žamor s tribina i uzbuđeni glas komentatora nisu mi nikad zasmetali da spokojno zaspim. Kad bi 'Hajduk' dao gol, tata se ne bi ni pomaknuo. A ja sam pogrešno mislila da mu je 'Hajduk' najvažniji“. (Odlomak)

Muzika

Gatlin dolazi iz Nešvila, a to znači da voli da priča priče muzikom i piše sjajne ekstove, što je odlika country žanra, voleli ga ili ne. Gatlin pak ne pripada sasvim tom pravcu. Njene pesme su sveže i moderne, a budući da je vešta autorka, oprobala se i u pisanju za druge kolege, kao i za film i televiziju.

 

Nostalgija

Some Like It Hot (1959)

Jedan od onih filmova koje su svi gledali, ili bar tako misle. U slučaju da shvatite da vam je promakao, obavezno ga potražite. Neke scene su zastarele, a druge su iznenađujuće sveže. 

Horor

The Wolfman (2010)

Neki tvrde da je ovaj film uništio priče o vukodlacima, drugi ga pak vole. Na kojoj ste vi strani?

Dokumentarni film

Bettina (2022)

Betina se bavi jednom od najuzbudljivijih i najjedinstvenijih umetničkih biografija dvadesetog veka. Rođena u Zapadnom Berlinu 1947. godine, odrasla u Istočnom Berlinu i emigrirala u 36. godini, Betina Vegner živela je život pun događaja. Kao devojčica, bila je strastvena obožavateljka Staljina, a izrasla je u tinejdžerku ispunjenu nadom koja je želela da utiče na društvo svojim pesmama. Betina ne samo da je postala inspirativna muzičarka, već i učesnica pokreta otpora, okrenuta isključivo svojim svetonazorima. Ovo je priča o herojstvu, ali i žalosti, predanosti, usponima i padovima i uzaludnosti života. Betina je film o životu umetnice čija nam priča, koja je i priča 20. veka, dolazi iz njene duše, njenih misli i njenih pesama.

Kratki film

The Vanishing Lion (2003)

Avantura u nekoliko minuta prati troje junaka i jedan spomenik. To može samo Agnès Varda.

Video igre

Epic Games vam poklanja Ratove zvezda

Epic Games Store svake nedelje nudi novu besplatnu igru, a ovog puta je to Star Wars: Squadrons. Zainteresovani će moći besplatno da je preuzmu sve do 1. decembra, kada nas očekuje neki novi naslov (možda i više njih).

Star Wars: Squadrons je izašla 2020. godine, a u pitanju je jurnjava i pucnjava po svemiru. Junaci su iz Star Wars univerzuma, a igra se u prvom licu. Multiplejer omogućava da se igra u društvu, a svaki igrač je pilot koji se bori za svoju trupu. Radnja se dešava nakon epizode Povratak džedaja, a zavađene vođe se bore za vlast nad galaksijom. Savršena priča za sve one koji jedva čekaju da se izgube u svetovima iz kultnih ratova zvezda.

Ljubitelji Star Wars franšize, ali i svi oni koji vole ratovanje u svemiru, će se sigurno obradovati, a odlične ocene obećavaju sjajno iskustvo. I Epic garantuje zabavu, pa igru Star Wars: Squadrons valjda zato i nudi besplatno – inače košta oko 40 evra.

*Kontrapreporuke

Where's Rose (2021)

Bolje da ne znate gde je Rose.

 

Oceni 5