Miodrag Petrović Čkalja i Milinko Kušić: Dva partizana, jedna ulica
čkalja

Volela ga cela Jugoslavija: Miodrag Petrović Čkalja

Photo: Jugoslovenska kinoteka

Kako poraziti heroje

Nedavno je redakcija našeg portala promenila mesto boravišta: iz Savamale preselili smo se na Zvezdaru, u ulicu Miodraga Petrovića Čkalje, blizu Cvetkove pijace. Zahvaljujući odluci Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda iz 2006. godine, u vreme vlasti Demokratske stranke, čuveni glumac – umesto da dobije Trg u centru grada – dobio je “tuđu” ulicu. Naime, do novembra 2006. ova se ulica zvala Ulica Milinka Kušića, narodnog heroja, jednog od prvih boraca iz stroja Narodnooslobodilačke vojske i Pokreta oslobođenja Jugoslavije koji je, posthumno, dobio ovo odlikovanje.

Milinko Kušić, student prava i filozofije na Beogradskom univerzitetu, rođen je 1912. godine u selu Sveštici, kod Ivanjice. Bio je jedan od organizatora ustanka u užičkom kraju; borio se u istočnoj Bosni, na Romaniji, u Sandžaku, Crnoj Gori i Hercegovini, Bosanskoj krajini, u Bihaćkoj operaciji. Bio je član Glavnog štaba NOP odreda Srbije, dao je veliki doprinos stvaranju Užičke republike, a obavljao je i dužnost političkog komesara legendarne Druge proleterske brigade. Ubio se 1.maja 1943. godine u selu Majkić Japra, kod Sanskog Mosta, kao teški bolesnik oboleo od pegavog tifusa.

U Ulici Miodraga Petrovića Čkalje, tačno preko puta naše redakcije, stoji reljef sa Milinkovim likom i kratko podsećanje na njegov politički angažman, “u prvim redovima naše omladine u borbi protiv nenarodnih režima”, te karakteristika po kojoj je bio “smeo i sposoban rukovodilac”. 

U istom antifašističkom stroju sa Milinkom Kušićem bio je i vrhunski jugoslovenski glumac Miodrag Petrović Čkalja (1924 - 2003), jedna od nesumnjivo retkih neupitnih ličnosti iz kulturnog života na prostoru srušene države, partizan, pripadnik Kulturno-prosvetne ekipe 47. divizije. Nakon demobilisanja upisuje studije veterine u Beogradu i bavi se glumom u KUD „Ivo Lola Ribar“. Član Dramskog studija Radio Beograda postaje 1946,  stiče popularnost nastupima u “Veseloj večeri”. Istinsku slavu stiče tumačenjem uloge kuvara Jordana u prvoj seriji Televizije Beograd „Servisna stanica“, od 1959. Glumi u pozorištu (Humorističko, Beogradsko dramsko), serijama, u televizijskim emisijama.

Uselio se u sve domove bivše Jugoslavije, sa njim je sve bilo lakše, sve se lakše podnosilo. Najbolje uloge ostvario je, po mnogim ocenama, u serijama "Ljubav na seoski način" (1970), "Kamiondžije" (1972), "Vruć vetar" (1980) i "Kamiondžije 2" (1983), te u filmovima "Orlovi rano lete" (1966), "Bog je umro uzalud" (1969), "Paja i Jare" (1973), "Avanture Borivoja Šurdilovića" (1980) i "Kamiondžije ponovo voze" (1984).

"Umro je Miodrag Petrović Čkalja, najveći komičar kog je Slovenija ikada imala", rečenica je kojom se slovenačka Mladina oprostila od Čkalje. “Otac je volio Bosnu i Hercegovinu i ona mu je uzvraćala ljubav. Nema mesta u kojem nije bio, u vreme kada se nije znalo, niti gledalo, ko je Hrvat, a ko Musliman ili Srbin”, rekao je u intervjuu Radio Sarajevu Čedomir Petrović.

Pred najbrojnijom pubikom u karijeri (uživo) nastupio je 23. septembra 2000. uveče.  Noć pred izbore na pozornicu ispred Savezne skupštine, teško hodajući, on, Čkalja. Tada smo bili sigurni  da je Slobodan Milošević srušen. Ostalo je jedino da mu (Miloševiću) to saopštimo, što smo i učinili.  

Narodni heroj, posle svih Nemaca, četnika, ustaša, nije mogao da se nosi i sa  Komisijom za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda. Jedan od simbola Jugoslavije, u ime naroda koji ga je voleo i poštovao, posthumno je ponižen: oduzeli su ulicu narodnom heroju i dali je njemu, sve misleć’, valjda, kako je i to bolje nego kritika da “Čkalja nema ulicu”.  A Miodrag Petrović zaslužio je i mnogo više, makar posthumno poštovanje.

Kušić i Petrović - obojica učesnici Drugog svetskog rata, antifašisti, heroji. Mnogo su toga preživeli, ali ne i jedno od “ažuriranja Adresnog registra”, kako glasi zvanična birokratska formula za ubijanje istine i čovečnosti. Za obračun sa civilizacijskim vrednostima. Klasični primer bahaćenja, upravljanja preko kolena, revizionističkog banditizma usmerenog ka mrtvim komunistima - antifašistima. Jer, koja bi normalna osoba postavila ovakav izbor: narodni heroj ili - Čkalja koji je simbol i legenda.

Ostaje da učimo od mlađih antifašista: “Ustaše, četnici – zajedno ste bežali!”

Oceni 5