Šta ću sad?
Jelka 04 S

Photo: Pexels

Kako preživeti praznike

Ako u pretraživač ukucate pitanje „Kako preživeti praznike?“ u samom vrhu stranice pojaviće se niz odgovora koji su poređani ovako:

dišite (kao da druga mogućnost postoji);

jedite zdravo i vežbajte;

spremite se za nepozvane goste;

kupite svima poklone;

smejte se i tako dalje;

Svake godine uoči praznika dobijamo ovakve savete, pa život kao da funkcioniše po principu „jedi, moli, voli“. Ukoliko pak pomenuto pitanje dopunite: „Kako preživeti praznike kao LGBTIQ+ osoba?“ spisak vedrih stvari zamenjuju raznorazni vodiči za preživljavanje. I ova su uputstva ipak vedra, jer tekstove koji se pojavljuju na portalima uglavnom pišu oni koji uživaju određene privilegije.

Internet nam dakle neće pružiti ništa osim saveta kako da preživimo višak sarmi i ruske salate. Čak ni oni koji su praznike preturili preko glave toliko puta svake godine zaborave kako su u tome uspeli – LGBTIQ+ osobe neretko trpe razne traumatske događaje, pa život prolazi na autopilotu. Spas je često u disocijaciji, što dugoročno može da ima ozbiljne posledice.

Kako preživeti praznike ako su vas izbacili iz kuće? Uprkos trendu da stvari gledamo s vedrije strane, ovo je pitanje koje traži najhitniji odgovor. U Beogradu ne postoji sigurna kuća za LGBTIQ+ osobe, a čini se da to nije prioritet nijedne od borbi za slobodu koje se vode na različitim frontovima. Iako se kvir osobe svuda (pa i u Srbiji) suočavaju s većim rizikom od beskućništva u našoj zemlji ne postoji sklonište, pomoć, odgovor na pitanje koje mladim kvir ljudima često pada na pamet: Šta ću sad?

Pomenuti problemi su teški tokom cele godine, ali se tokom praznika pojačavaju. Romantizovali smo porodicu i zajedništvo, pa se pravimo ludi i žmurimo na jedno ili oba oka kad god nam to odgovara – istina je da mnoge porodice drugačije ne trpe. Ta je netrpeljivost ponekad blaža, pa se završava na ignorisanju LGBTIQ+ rođaka (što je takođe ozbiljno, ali smo skloni tome da problem vidimo tek kad je uključeno fizičko nasilje), a ponekad i nije – mlade kvir osobe neretko završavaju na ulici, ali to retko koga zanima.

Na stranici udruženja Da se zna se nedavno pojavio još jedan vodič za borbu s homofobičnim i transfobičnim rođacima koji vole da govore stvari poput „Zašto nam ovo radiš?!“ i „Tebe je Beograd upropastio“. Umesto saveta tu je podsećanje: niste sami i neće zauvek biti tako. Mladima se savetuje da pronađu bar jednu podržavajuću osobu (kao da je to lako), da postave granice (ko je to bar jednom pokušao zna koliko je teško), a na kraju stoji možda najvažniji savet: imaš pravo da se ne pojaviš tamo gde te vređaju. Imaš pravo da praznike slaviš onako kako je najbolje za tebe.

Odavno slušamo bodrenja u maniru „biće bolje“, „pronađi izabranu porodicu“ i tako dalje. I takve su utehe tačne, ali pod jednim uslovom: da se razreše već proživljene traume. U žudnji za kolektivom i obećanim porodicama koje se kidaju od smeha kad god se pojavimo, zaboravili smo da potražimo sebe. A jedino je ovo sigurno: bude bolje kad se potraži pomoć (terapija je dobro rešenje, ali nemaju svi novca za tu privilegiju: knjige i drugi sadržaji mogu takođe da pomognu, recimo Dete u tebi mora da pronađe zavičaj). Ta pomoć ne dolazi uvek spolja – kad rešimo stambena i prehrambena pitanja bar na sekund možemo da se pozabavimo sobom i podsetimo se da smo tu i da smo najvažnija osoba na svetu, jer uprkos svemu što je prošlo sebe nikada nismo napustili.

Kako preživeti praznike? Ne znam. Možda je vreme da se napravi prvi korak ka životu, ma koliko mali bio, jer preživljavanje nije život.

Oceni 5