Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Kako sam izbegla brak
Iz dnevnika Blanke Makanjove, učenice VI-a
državne realne gimnazije u K.
Već duže vremena mi je dosađivao Ervin Kotiza svojim providnim manevrima. Iako živi na drugom kraju grada svakog jutra me je sačekivao ispred naše kuće i, opazivši me, počinjao bi da korača, praveći se da slučajno tuda prolazi. Ali, svaki put bi se samo javio i brzo potrčao u suprotnom smeru od onoga u kome se nalazi naša gimnazija, tako da je na čosove redovno kasnio crvenih ušiju.
Odavno bih mu već rekla da gleda svoja posla da ne moram imati obzira prema položaju svojih dragih roditelja. Njegov je otac naime proizvođač bilijarskih stolova na veliko, naime proizvoda za koje firma moga oca isporučuje potrebnu čoju. Bila je to odavna želja mojih i njegovih roditelja da se naše dve firme spoje u cilju zajedničkog rada pomoću bračne veze između mene i Ervina. Kao dobra kći nameravala sam da udovoljim želji svojih roditelja iako Ervina ne mogu da podnesem. U tome me je, međutim, sprečavala Ervinova natprirodna plahost.
Ervin je tako svakog jutra jurcao sve dok posle šest meseci nije skupio hrabrost i izmamio me rečima: »Blanka, ne biste li krenuli sa mnom u šetnju?« u svoju vikendicu, gde me je flašom plzenjskog piva napio tako, da sam izgubila kontrolu nad samom sobom. Ali — on je samo ćutao, da bi me na kraju upitao želim li da odigram sa njim partiju šaha. Uz sve to, kako se ispostavilo, on uopšte ne ume da igra šah, jer sam ga matirala u četvrtom potezu. Bez obzira na sve to, sutradan mi je poslao ljubavno pismo koje je sadržavalo i ovako drske stihove:
Kako su burno drhtale
Tvoje mlečno bele grudi
Kada sam dlanom svojim tragao
Po ognju belom tela tvojega...
Iako je Ervin Kotiza bio pravi pravcati antitalenat za sve, on se upuštao u praktično sve. Pošto je na primer hteo da bude ministrant, potpalio je velečasnom gospodinu Melounu ornat tako, da je samo prisebnost crkvenjaka koji je svestenika digao i posadio u krstionicu, sprečila nesreću. U lovu pak, u kome je učestvovao iako je bio razrok, izujedao ga je zec tako, da je gotovo punih nedelju dana proveo kod kuće, gde su ga negovali.
Sve je to moglo na vreme da ga opomene, ali — nije. Kada su gradski amateri najavili da pripremaju detektivski komad »Sudbonosni pucanj«, na afišama je bio najavljen Ervin Kotiza u ulozi ubice Bartoša. Toliko je bio odvratan da je poslao ulaznice za ložu u proscenijumu, a kritičara lokalnih novina, g. Krpata je unapred podmitio sa pet boca šampanjca.
Dan pred predstavu došao je da nas poseti. Mama je odmah naterala oca da ode u vinaru. Petra je poslala u susednu varoš H. kod strica Borivoja sa porukom da je u K. lepo vreme a sama je sa mojim mlađim bratom Jozefom otišla kod zubara odakle su se upravo, pre jedno najviše pola sata bili vratili. Tek što smo tako ostali sami, Ervin Kotiza je počeo da mi priča o svojoj zbirki etiketa sa sireva i govorio je o tome tako opširno, da je u pola devet uveče, kada se mama sa zaspalim Jozefom vratila od zubara, stigao tek do gorgonzole.
Sutradan smo iz lože posmatrali predstavu. Na Ervinu su se od samog početka zapažali znaci treme. Glumeći oholog ubicu, govorio je tako tiho, da se nije ni čuo. Na svu sreću je ali zbog toga sufler povisio glas tako da smo ipak mogli da pratimo o čemu je u komadu bilo reči.
Na početku poslednjeg čina ubica Bartoš treba da ubije trgovačkog savetnika Sirovog. Kada je Ervin digao pištolj, tresla mu se ruka i uz sve to je još najmanje desetak puta pritisnuo okidač, ali se pucanj nije razlegao. Gospodin Rudolf Pimer, koji je glumio trgovačkog savetnika Sirovog, hvatao se na svako okidanje oroza za srce i počinjao da pada, ali bi se opet uspravio čekajući smrtni pucanj. Ljudi su počeli da se smeju.
Tada se Ervin, da bi razrešio situaciju bacio na g. Pirnera i odglumivši gušenje, usmrtio ga. Tu kao da je trema sa njega nestala i sjajno je dalje glumio tako da mi je ubrzo palo na pamet da moram idući put, kada me bude izmamio u vikendicu, dobro da pazim, jer sledećeg dana možda ne bi više pisao pesme.
Na kraju je izgovorio tako divan monolog da sam već počela da se mirim sa svojom sudbinom njegove verenice, ali me je posle toga od svega toga izbavila neočekivana sreća. Došlo je do katarze drame u kojoj prividno mrtav trgovački savetnik Sirovi treba iznenada da se pojavi i to nakon što ubica Bartoš izgovori sledeće reči kćerki Sirovog: »Neka vaš otac, Karolino, ustane iz groba ako ne govorim istinu!«
Ove je reči Ervin izgovorio i nastupila je tada pauza u kojoj je Sirovi trebalo da se pojavi. Ervina je opet počela da trese trema i on je ponovio glasom koji je drhtao: »Ako ne govorim istinu, neka vaš otac uđe na ova vrata ovde!« — i pokazao je na njih. Ponovo ništa. Vlasta Cihakova, koja je glumila kćerku Sirovog da bi spasla situaciju, takođe je uzviknula: »Dragi tata, pojavi se ako gospodin Bartoš ne govori istinu!« I ponovo ništa. Ervin je mucajući rekao usrdno: »Uđite već jednom, molim vas, jer ne govorim istinu!« Tada je u tišinu koja je već postala grobna, ušao na vrata u dekoru g. doktor Kraus, koji uopšte nije trebalo da učestvuje u komadu i obratio se prisutnima: »Poštovana publiko, molim vas da nam oprostite sitnu tehničku grešku zbog koje ne možemo komad da izvedemo do kraja. Gospodin veletrgovac g. Pirner je u ulozi trgovačkog savetnika Sirovog bio van svakog očekivanja usmrćen«.
U meni se smesta rodila nada i uskoro se potvrdilo ono čemu uopšte nisam ni usuđivala da se nadam. Ervin Kotiza je u napadu treme, gušeći g. Rudolfa Pirnera suviše realistički, istoga usmrtio i kasnije je usled griže savesti koja je nastala kao posledica ove nezgode, izvršio samoubistvo.
Tako sam, eto, izbegla groznu sudbinu da postanem supruga tog nespretnjakovića.
*Iz knjige “Iz života češkog društva”, preveo Milan Čolić
