Samoupravna radnička kontrola, naša specifičnost
Radnici SFRJ

Photo: Twitter

Kako smo se kontrolisali

Ideološki i sindikalno rečeno, samoupravna radnička kontrola (SRK) bila je davnih sedamdesetih godina prošlog veka organ samoupravljanja u fabrikama, ali i drugim vidovima organizovanja radnih ljudi radi ostvarivanja dohotka, zamišljen da sačuva stečenu dobit i osnovna sredstva od - da, malo neobično zvuči - radnika. Zapravo od onih koji procene da im pripada više nego što svakog prvog dobijaju u plavoj koverti. Još jednostavnije, od lopova koji druge potkradaju, ili, u zavisnosti od pohlepe, položaja ili funkcije, uz dozvolu, ili podrazumevajuće dnevnice i reprezentaciju, vrlo brzo postaju bogati ljudi i po evropskim merilima.

U preduzećima je SRK bila nešto što nema suštinsku vlast, kakvu je imao  radnički savet (savet, upravni odbor, veće), ali da se s njom, bez preke potreba ne treba kačiti.

Svaki će rukovodilac od karijere instalirati svoje ljude u radnički savet, ali i u samoupravnu radničku kontrolu, jer nenamirena (sitne privilegije i odsustva) SRK može da se uskopisti i, ako je složna, insistira na kontroli trošenja para za različite namene.

Od Ustava do bogate trpeze

Uostalom, nije se slučajno našla i u Ustavu SFRJ iz 1974: “U Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji sva vlast pripada radničkoj klasi u savezu sa svim radnim ljudima grada i sela.

U cilju izgradnje društva kao slobodne zajednice proizvođača, radnička klasa i svi radni ljudi razvijaju socijalističku samoupravnu demokratiju kao poseban oblik diktature proletarijata i to obezbeđuju revolucionarnim ukidanjem i ustavnom zabranom svakog oblika društveno-ekonomskih i političkih odnosa i organizacija, zasnovanih na klasnoj eksploataciji i svojinskom monopolu, i svakog političkog delovanja usmerenog na uspostavljanje takvih odnosa... ostvarivanjem kontrole radnika i drugih radnih ljudi i društvene kontrole uopšte nad radom nosilaca samoupravnih javnih i drugih društvenih funkcija u samoupravnim organizacijama i zajednicama i u društveno-političkim zajednicama”.

U nečemu što se davno zvalo baza, dakle tamo gde su se realizovala ideološka načela, SRK se ostvarivala direktno, preko radnika, kroz organe upravljanja, te kroz posebni organ SRK.

Anksiozno-depresivna živina i bolovanje

I tu dolazimo do istinske uloge SRK, što bi značilo da član odbora - to se tako zvalo - SRK ima povlašćeni položaj, budući da s njim moraju da budu dobri svi koji su sa sela, odnosno čuvaju živinu i uzgajaju rano povrće. Teško je to objasniti u doba prekarnog rada, ali, pokušajmo.

Onaj ko ima živinu i radi na njivi, obično kasni na posao, a preko leta zaborave kad se pojavio u fabrici - uglavnom je na izmišljenom bolovanju, zbog bolova u krstima, ili anksiozno-depresivnog stanja, odaberite sami. I kako to dalje funkcioniše: šef ga prijavi odboru SRK, a SRK, ozbiljno shvatajući svoju samoupravnu dužnost, pođe kod kolege u selo, da vidi koristi li bolovanje namenski. Često se u samoupravnu delegaciju ubace i, recimo, oni bez funkcije, ili članovi komisije za međuljudske odnose.

Znajući za mesto i ulogu SRK u sistemu društvenog samoupravljanja, poljoprivredno-industrijski poslenik potrudi se da ih, za predanost poslu, nagradi bogatom trpezom. A bude i nekog zeleniša, možda i sušenice, za poneti. Koju će oni, oduševljeni kolegijalnošću domaćina, pretvoriti u pozitivnu ocenu namenjenu organima upravljanja.

Tako su svi bili zadovoljni, a ideološka načela doslovno realizovana.

Neka davna ljudska prava

Bilo je, ipak, razlike između SRK i radničkih saveta, pre svega u odnosu prema direktorima, budući da su članovi radničkih saveta bili direktorima neformaln, šefovi, za razliku od članova odbora SRK koji bi se retko, kada bi direktor već zglajznuo u opštini, setili svojih samoupravnih obaveza.

Važnija je bila uloga SRK u dobijanju stanova i kredita, jer je zainteresovani radnik - često seljak na privremenom boravku u gradu - morao dodatno da sitnim uslugama podmićuje, osim stambene komisije, i SRK. Jer bi kolega iz odbora SRK mogao da ga, sa autoritetom samoupravnog tela fabrike, ocinkari zbog nekog vinjaka u radno vreme, ili sitne kancelarijske krađe. I ništa od pozitivnog brojanja na stambenoj listi.

Danas je SRK teško objasniti mlađima, a još teže i strancima (sedamdesetih su se verovatno hvatali za glavu, a neki, poput Britanaca, pokušavali da nas prepisuju), jer su mnoga pravna dostignuća bila, blago rečeno, specifična, samoupravljanje; udruženi rad; samoupravna radnička kontrola; radnički savet; zbor radnih ljudi; društvena samozaštita (self-management; joint working; self-managing workers 'control; workers' councils; meetings of the working people; social self-protection).

Od Kardeljevog govora iz maja 1949, u kojem se radnički saveti pominju prvi put, Jugoslavija je izgradila specifični društveni sistem koji je bio alternativa Istočnom bloku. I u kojem nije bilo poznate nam robovske eksploatacije. Negde između smestilo se pravo radnika da kontroliše,  radnička kontrola radnika i menadžmenta. Ako ništa drugo, bili smo drugačiji.

Oceni 5