Razgovori sa rumunskim kraljem pomoću telefona ugrađenog u glavu
Asil 06 S

Photo: Roger Ballen

Kako smo upoznali zanat luđački

Mama je govorila: "Uopšte me nije strah ni najgroz­nijih bolesti, jedino da ne poludim, pa da počnem govoriti bljuvotine na ulici!" Tetke su baš tada bile lude za jednim goblenom koji su zajednički izrađivale, ujak je bio lud za malom prodavačicom čarapa iz firme "Braća Romano". Ja sam odgovorio na slobodnu temu iz predmeta "srpski jezik": "Zamišljam šta oseća pot­puno lud čovek koji ne zna ni gde je ni šta je!" Profe­sor je pročitao i rekao: "To se od tebe nisam nadao!" Ja sam odmah shvatio da biti lud znači nešto opasno i vrlo kažnjivo.

U gradu je i ranije bilo ovakvih ljudi: išli su ulicom u cik-cak, govorili su sami sa sobom, osvrtali se, što je sve zajedno značilo da kriju nešto ispod kaputa, već ofucanog. Tetke su provirivale kroz prozor i govorile: "Evo opet onog!" Tetke su najviše volele da vide kroz prozor nekoga, različitog od ostalih, čoveka finog i bezopasnog, koji je malo onako. Ujak je tvrdio: "Pos­toji gospodin Solovjev, koji zna kako se izračunava udaljenost svake tačke od centra zemlje kao i način da se ne dobije šuga!" Mama je rekla: "To je nešto za nas!" Deda je kazao: "Taj nema sve daske u glavi!" Ujak je nastavio: "A gospodin Plebičko, Čeh, uopšte ništa ne govori, samo ide polako po jednoj crti i zna sve o prošlosti i budućnosti!" Mama je dodala: "To sam uvek želela, a nikada mi se nije moglo ostvariti!" Tata je o luđacima rekao: "Sve sami Česi i Rusi, a ima i Mađara!" Mama je kazala: "Jadni ljudi!" Tetke su izjavile: "Pa ipak, oni će probraziti svet!" Deda je upitao: "Pomoću čega!" One su odgovorile: "Pomoću hipnoze, veštine pamćenja i mnemotehnike!" Deda je nastavio: "Bolje da ih sve strpaju u aps, pa da budemo mirni!" Mama je rekla: "Kome oni smetaju, osim što idu ulicom i nešto zapisuju u jednu knjižicu!" Deda je rekao: "Pa samo toliko!" Tata je dodao: "A baška što im se trese brada i što trzaju rukom!" Ujak je rekao: "Pa nek trzaju!"

Jedna tetka koja nije mogla da izdrži, kriknula je: "Da mi je da upoznam pravog luđaka, pa makar odmah umrla!" Ujak je doveo gospodina Vasiljevića, koji je pred svima počeo da razmišlja pomoću kefalona, tajne grčke supstance. Gospodin Vasiljević objasnio nam je kako razgovara sa rumunskim kraljem pomoću telefona ugrađenog u njegovoj glavi. Deda ga je pitao: "Je l' to vama često!" Gospodin Vasiljević objasnio je na kraju sve o bifurkaciji Patagonaca, a onda mi je pomogao da resim kvadrat nad hipotenuzom, vrlo lako. Tata je rekao: "Čudna stvar, pametan čovek dok priča iz oblasti matematike, a čim pređe na nešto drugo, sve ispadne bez veze!"

Godine četrdeset četvrte, u jesen, prestao je skoro svaki rad na matematici, u grad je uleteo oslobodilački korpus, na konjima, u punom galopu. Tetke su se gr­lile sa vojnicima iz korpusa i vikale: "Poludećemo od tolike sreće!" Moj drug Miroslav Subotić, dotrčao je iz partera i rekao: "Video sam kako Rusi kokaju Švabe iza pijace, luda stvar!" Kapetan Jovo Sikira je rekao: "Nemojte vi da se pravite ludi!" Te godine svi ljudi delili su se na pametne, na lude, i na one koji su se pravili da to jesu. Kad je otišao Jovo Sikira, ujak mi je rekao: "Nismo ludi da priznamo!" Ja sam mislio da je bio potpuno u pravu.

Gospodin Vasiljević, gospodin Solovjev i ostali preporoditelji zemaljske kugle, već ionako slobodne, bili su vezani žicom, zajedno sa frizerkama koje su se kurvale za vreme okupacije, a onda streljani u jednoj ruševini izazvanoj drugim svetskim ratom.

Poručnik Vaculić dotrčao je garav, drhtav, nešto ga je stezalo u grudima, kada se povratio, rekao je: "Ko­liko samo krasnih ljudi, prepunih inteligencije, otišlo je u nepovrat zbog naše ljudske nepažnje, grom neka nas spali!" Vreme je bilo ludo, ali ipak. Da se promeni život, misli, čovečanstvo, nekakvog normalnog načina nije bilo, to nam je postalo jasno, odmah.

*Priču Bore Ćosića prenosimo iz knjige "Priče o zanatima"

Oceni 5