O seriji "Blue Eye Samurai" (prva sezona, 2023)
Samurai 01 S

Photo: Screenshot

Kao pravi demon vitla mačem

U japanskoj kinematografiji se odavno snimaju filmovi o samurajima, često u želji da se ispita jedan od najstarijih kodeksa ponašanja: bushida. Skromnost, fizička izdržljivost, umeće rukovanja mačem, odanost gospodaru koja može da se završi i samoubistvom – harakirijem, su deo japanske istorije i tradicije. Filmove o samurajima zovu i chambara filmovima, a deo su većeg istorijskog žanra jidaigeki – radnja je obično smeštena u vreme između XVII i XIX veka (izvor: Chambara – samurajski filmovi, Darko Ivanković Seph), a baš je u taj period smeštena i animirana serija Blue Eye Samurai.

Ovi samurajski filmovi se baziraju na pustolovinama punim akcije, ali se ne odriču ni dramskih elemenata. U Blue Eye Samurai je to osveta, ali i otkrivanje sopstvenog identiteta (kako sebi, tako i drugima). Serijal su napravili Amber Noizumi i Michael Green, a priča je smeštena u Japan XVII veka, u vreme kad je zemlja zatvorila granice prema ostatku sveta, posebno prema zapadu.

Mizu je glavna junakinja, samurajka koja večito tvrdi da to nije. Plavooka žena nije dobrodošla ni u običan, a kamoli u svet ratnika. „Bela đavolica“, kako je svi zovu, je od devojčice postala dečak kako bi se sakrila i zaštitila. Utočište će pronaći u kovačnici slepog kovača Eijia koji pravi najbolje mačeve. Tako će, baš kao u mnogim sličnim filmovima, pronaći učitelja koji će joj podariti snagu i naučiti je veštinama koje su joj neophodne za osvetu.

Nije ovo prva žena-samuraj, a Mizu strašno liči na Azumi, junakinju istoimenog filma iz 2003. godine. Baš kao i ona i Mizu ima listu za odstrel, spisak belaca koji su joj silovali majku. Jedan je dakle njen otac, zaslužan za njeno rođenje, ali i za muku koja je došla s plavim očima. Osveta je jedini pokretač, gorivo koje krepi i isprebijano telo. Odbačena od svih još u detinjstvu Mizo kao da je izgubila osećaj za druge, ali se kapacitet za ljubav polako vraća, najviše zbog slepog učitelja koji je možda nikad nije zagrlio, ali joj je pružio mesto kojem pripada.

Usred sezone je Priča o samuraju i nevesti, isečak koji je tu da nas informiše zašto je Mizu takva kakva jeste. Kad je malo odrasla slučajno je pronašla ženu za koju je mislila da joj je majka. Ljubav prema roditelju u tom momentu pobeđuje, pa Mizu pristaje da se uda za izgnanika, ratnika koji je pao u nemilost pa živi sam u divljini. Kao u nekoj bajci stranac polako postaje privlačan – ljubav se razvija lagano, dolazi s poverenjem. Šetaju po šumi, jašu i jedu voće. Ljubav vode u trenutku kad su oboje spremni, imaju o čemu da pričaju, vole konje. Možda je samurajka koja to nije dobila šansu za spokojan život.

Mizu se, kao što je to običaj u ovakvim epizodama, ne bori s željom za slobodom. Navikava se na ljubav, toliko da u jednom trenutku odlučuje da pokaže mužu koliko je vešta s mačem. Niko je nije naučio da je ponos veći od ljubavi, da je uvreda smrt za zaljubljene. Kad vidi da je supruga bolja ratnice od njega, muž je u napadu ljubomore prijavljuje onima koji je traže – pokušali su da je ubiju još kao bebu, plavooke niko ne voli.

Sva čar animacije se vidi u trenutku kad Mizo shvati da je muž taj koji ju je izdao (vidi se i u drugim trenucima, ali je ovde baš moćna). Njen beli kimono se brzo zacrveni od neprijateljske krvi. Muž se kaje, moli je za oproštaj, laže kao i sve kukavice. Mizo mu neće pokloniti herojsku smrt – bodež u grudi je ono što će okončati njega i njenu šansu za miran život.

„U ovom svetu žene imaju samo dva puta – da se priklone mužu ili da postanu kurtizane (mi odmah radimo ono što gejše pokušavaju da izbegnu na kraju večeri, reći će jedna od njih)“ je rečenica koja se proteže kroz celu sezonu. Mizo je izabrala treći, umazan krvlju i neprijateljskim iznutricama. Kao pravi demon vitla mačem, neuništiva. Pobeđuje čitave vojske, pa iz bajke o progonjenoj devojčici, preko one o ljubavi i princu, stiže do treće fantastične priče – one u kojoj je najbliža sebi.

Ne manjka scena nasilja i seksa, a u svakoj epizodi je bar jedna borba. Mizu nas vodi svuda – idemo s njom kroz sneg i led, u okean, u šume, u javne kuće. Svaki je predeo živopisan, posebno onaj gde „muškarci dolaze da budu poniženi, da nađu nekoga da ih tretira kao nevaljalu decu“, da bi se potom vratili u svet u kojem ih svi vide kao grubijane, velike pobednike. Mnogo je sporednih junaka/kinja i paralelnih priča, a svi su jednako važni. Zajedno prave raskošnu sliku, priču koja je ljubavno pismo japanskoj kulturi i samurajskim filmovima.

Oceni 5