Skica prošlosti (6)

Kap rakije u mleku

Milkz 02 S
Ponela sam Zlatni kovčežić. Otvorila sam i počela da čitam neku pesmu. I smesta, prvi put sam pesmu razumela (zaboravila sam koja je bila). Delovalo je kao da je postala potpuno jasna; imala sam osećaj prozirnosti u rečima kad one prestaju da budu reči i postaju tako intenzivirane da ti se čini da ih doživljavaš u iskustvu; da ih proričeš, kao da razotkrivaju ono što već osećaš. Bila sam tako zapanjena da sam pokušala da objasnim taj osećaj. »Izgleda da se razume o čemu je«, rekla sam nespretno. Pretpostavljam da je Nesa zaboravila; niko ne bi mogao iz toga što sam rekla da razume onaj čudan osećaj, koji sam imala u toploj travi, da poezija postaje istinita. Niti je osećaj time izrečen. Taj koji odgovara onome što ponekad osećam kad pišem. Pero se uskladi sa tim mirisom.

Natrag na tekst

Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar