O Vučiću, Batajnici, Trnovu, Srebrenici
Srebrenica

Photo: CNN

Katarza bezdušnika

Eto Srbiji još jednog očiglednog suočenja s prošlošću i sadašnjošću, oči u oči sa vlastitom izbornom voljom, teških, pogrešnih, nadasve lažljivih i bahatih reči predsednika Aleksandra Vučića koji u istoj izjavi pominje toponime srpskih zločina Batajnicu i Srebrenicu, prezirući žrtve i logiku, pripisujući svojim zamišljenim i stvarnim protivnicima nameru da ga ubiju.

Juče je komentarisao postupak ministra policije Aleksandra Vulina koji je u televizijskoj emisiji uživo pokazao slike zlostavljanih i ubijenih žrtava gangsterskog klana. Zgroženu je javnost, pamćenja nadarenog pileta, “podsetio” na koješta iz novije istorije, konstatujući da ga kritikuju “ oni u čije vreme su na svim televizijama bile slike ubijenih (vođa Zemunskog klana) Mileta Lukovića Kuma i Dušana Spasojevića”.

„Tada im te fotografije nisu smetale, a koje su bile jednako, a čak i teže od ovih, nije im smetalo da objavljuju sve kosti iz Batajnice, kosku po kosku iz Batajnice …a prikazali su i snimke kako se uživo ubijaju ljudi u Srebrenici, streljanjem u potiljak“, izustio je predsednik.

Nije kraj, zapitao se i zašto neko tada nije tražio ukidanje RTS-a.

„Tada su gospođa  Kandić, a i ostali, govorili da je to bogugodno jer Srbi treba da dožive katarzu i vide šta su uradili, a sada Srbi ovde ne treba da vide šta su ovi (iz Belivukovog klana) radili“, prizemno poredi nadareni predsednik.

Niko nije tražio ukidanje RTS, to je tačno, ali, nije baš da niko nije tražio odgovornost. Tada je Vučić, jula 2001, u Skupštini Srbije predložio formiranje anketnog odbora koji bi ispitao ko je naredio da se na državnoj televiziji prikaže film “koji predstavlja sramotu i hajku na srpski narod“.

To je izgledalo ovako: “Naime, sinoć, na državnoj, nacionalnoj televiziji, dogodilo se nešto što predstavlja istorijsku sramotu i katastrofu za srpski narod. Ovo govorim pre svega zbog onih koji nisu obavešteni, ili koji to ne znaju, a ceo dan traje hajka i kampanja protiv srpskog naroda, posebno protiv srpskog naroda zapadno od Drine, traje prava histerična propaganda onih koji su oduvek bili poznati kao srbomrsci, koji su vodili propagandnu kampanju protiv srpskog naroda, izvesni Lesli, ne znam ni kako se zove, nije u krajnjoj liniji ni važno.“

Anketni odbor, histerisao je Vučić, treba da ustanovi ko vodi antisrpsku histeriju; apelovao je i da se  prekine hajka protiv “heroja” Mladića i Karadžića. Emitovanje filma proglasio je za zločin, ne osvrćući se na jezive scene ubijanja koje je juče pomenuo. Tada su ubijeni  Safet Fejzić (1978), Azmir Alispahić (1978), Sidik Salkić (1959), Smajl Ibrahimović (1960), Dino Salihović (1979) i Juso Delić (1970). Srbijansko Tužilaštvo i Sud su sve vreme vodili proces tako da se prikrije veza Srbije sa državnom bandom Škorpioni, njihov komandant Slobodan Medić Boca osuđen je na 20 godina zatvora. Kaznu nije izdržao, poginuo je vozeći pod dejstvom alkohola - išao je na doček nove 2014, za šta mu je bilo odobreno odsustvo sa robije. Zbog dobrog vladanja.

Tih dana, jula 2001. kazaće Vučić i prepoznatljivu mantru: “Srpski narod nije kriv, već ste vi krivi što hoćete da mu nametnete krivicu, što hoćete da kažete da su krivi i Karadžić i Mladić i svi ostali Srbi koji su junaci, a ne zločinci i krivci. Za to ste vi krivi, a ne ja i ne ceo srpski narod (Otvoreni parlament, 12. jula 2001).”

U mestu Godinske Bare kod Trnova počinjen je zločin, deo srebreničkog genocida, vučićevski rečeno, stravičan zločin. Ne baš onakav kakvim ga je projektovao kao poslanik, kada je sa skupštinske govornice, 20. jula 1995, izgovorio: “Pa, vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana, pa da vidimo sme li, međunarodna zajednica, ili bilo ko drugi, da udari na srpske položaje, može li se tako ponašati sa srpskim narodom!”

Ispostavilo se da može. Baš kao što i on može da neodmereno zamenjuje teze.

A ta Batajnica, još nije izgrađen memorijal Srbima poginulim diljem bivše Jugoslavije?

Na mestu gde je bilo pet masovnih grobnica u koje su pokopani - utovareni bagerom - posmrtni ostaci 744 žrtve albanske nacionalnosti. Civila ubijenih u Peći Suvoj Reci, Meji, Ćuški, Ljubeniću, Slovinju, Vučitrnu, Nakaradi, Đakovici, Peći i Kosovom polju. Tamo gde su pronađeni oni teroristički hodžini zapisi, klikeri, tablete protiv glavobolje, baterije za tranzistor... Nije istina da je državna televizija prikazivala kosti izbliza, prikazala je isporuku crnih kesa na graničnom prelazu Merdare.

A otkud leševi u Batajnici, zašto je na Kosovu ubijeno više od šest hiljada civila albanske nacionalnosti i prognano njih 800.000 - možda bi mogao da odgovori tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić.

Naravno da neće, a možda se neko i seti Dimitrija Tucovića svedoka zločina počinjenih u balkanskim ratovima: “Mi smo izvršili pokušaj ubistva s predumišljajem nad čitavom jednom nacijom. Na tom zločinačkom delu uhvaćeni smo i sprečeni. Sad imamo da ispaštamo kaznu. Ona je strašna: to je nepoverenje, pa čak i mržnja čitavog jednog naroda…”(D. Tucović, Srbija i Arbanija, Izabrani spisi, knjiga II, Prosveta, Beograd, 1950.)

Ima to veze i sa Veljkom Belivukom i Aleksandrom Vučićem.

Oceni 5