Dosije XXZ

The Rolling Stones

Igla u veni

Ušavši u sobu Mire Mihajlović, devojke taman dovoljno starije da mi na mnogo načina bude interesantna, sreo sam se sa Jaggerom, Richardsom, Wymanom, Wattsom i Mick Taylorom u, činilo mi se, prirodnoj veličini (najveći posteri koje sam dotad video zauzimali su dve strane lista "Bravo"). Mirini posteri s fotografijama iz sedamdesetih bili su prave ikone jedne tolerantne religije koju sam upravo otkrivao

Muij 13 B

Šta je ostalo od posleratnog sna?

Kakav je to bio sistem u kome se od dece očekivalo da šalju plamene pozdrave predsedniku? Kakva je mogla da bude budućnost takve zemlje, takvog sistema? I, da li je to zaista jedina slika te zemlje? Ili su postojale različite paradigme koje su u “zemlji socijalizma sa ljudskim likom” nesmetano funkcionisale jedna kraj druge? Kako se sećamo svog detinjstva, zemlje u kojoj smo odrastali? Kakva je ta zemlja (zaista) bila? I, šta ona znači danas, ako uopšte možemo da mislimo o zemlji van ideja o teritoriji i naciji? Od ovih pitanja započinje rad na projektu Plameni pozdravi, sa jasnom svešću da on ni na jedno od njih ne može da da potpun, još manje za sve zadovoljavajući odgovor. Ekskluzivno za naš portal, sa dozvolom autorke Ane Adamović, prenosimo najzanimljivije delove projekta “Plameni pozdravi”

Tito

Dosije: Kraljevina SHS i SFRJ – tjelesna kultura kao politički alat

Kako su Partizani rehabilitirali Sokole

U natjecateljskoj atmosferi koja je zavladala svijetom nakon Drugog svjetskog rata jedan od pokazatelja superiornosti postaje i sport. Izgubiti od neprijatelja u gimnastičkoj dvorani ili na atletskoj stazi smatralo se ne samo sportskim nego i političkim porazom. Nije dugo trebalo da se i Jugoslavija počne prilagođavati novonastalim okolnostima. Ispravnost vlastitog puta u odnosu na Istok i Zapad trebalo je dokazivati u svakoj prilici
Jmitch 01 S

Ploče koje nisu na prodaju (14): Šesnaest albuma bez kojih se ne može

Let's get stoned!

Nostalgija, prošlost, sreća, sloboda, dokolica, putovanja, mladost, pijano pevanje uz ploče, "Toska" gramofon odvaljen do daske. Drugim recima, jebeš CD, ako u uvodu pesme “Throw Down The Sword” s kultnog albuma grupe Wishbone Ash “Argus” (znam, znam, imaju oni još jedan kultni album – “Pilgrimage”), ne čujete bar jednoipominutno šuštanje i pucketanje
Arza 01 S

Ploče koje nisu na prodaju (13): Azra - "Balkan"/ "A šta da radim"

Daj mi kaži odakle te znam

Ova ploča nije na prodaju, ne možete je imati. Mene gazite, ponižavajte, uskratite mi pivo i vinjak, predsednika i nacionalnu TV, more i planine, Panoniju i Republiku Srpsku, uzmite mi sve ono što nikad nisam imao, osim prve kratkosvirajuće ploče čoveka zvanog Johnny B. Štulić i benda mu Azra
Skll 11 S

Dosije: Kraljevina SHS i SFRJ – tjelesna kultura kao politički alat

Kako su Sokoli postali Partizani

Nekoliko mjeseci nakon proglašenja Kraljevine SHS dotadašnje „plemenske“ sokolske organizacije ujedinjuju se u Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca čiji zadatak postaje: „stvaranje fizički zdrave, krepke, moralno i intelektualno razvijene omladine, nacionalnom sviješću prožete, duhom slavenske solidarnosti nadahnute i velikim i općim idealima čovječanstva zadojene omladine koja će čuvati tekovine tadašnje generacije – ujedinjenje i nezavisnost“, a pod sloganom „Jedan narod, jedna država, jedno sokolstvo“
Dedd 01 S

Ploče koje nisu na prodaju (12): The Dead Milkmen – “Beelzebubba”

Life is shit

Čini mi se da sam shvatio da naziv grupe ima veze sa Dead Kennedys, što se i eksplicitno čulo iz muzike. Međutim, pored vanredno duhovitih tekstova, nisam shvatao da su Dead Milkmen najveća svetska muzička sprdačina ikad izmišljena. Sećam se da sam se odmah zaljubio u pesmu živopisnog naziva Life Is Shit, što zbog epske melodije i isto takve lirike: "Life is shit, the world is shit and this is life as we know it..." uključujući i mantrični stih: "Yes, I do believe this is true, would you like to go sniff some glue". Naravno, apsolutni hit sa sve melanholičnom violinom bio je Born To Love Volcanos, čiju seksualnu aluziju nisam primetio sve do početka devedesetih
Pionn 11 S

Plameni pozdravi: Reprezentativni portret detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji (6)

Pesma nas je održala

Kakav je to bio sistem u kome se od dece očekivalo da šalju plamene pozdrave predsedniku? Kakva je mogla da bude budućnost takve zemlje, takvog sistema? I, da li je to zaista jedina slika te zemlje? Ili su postojale različite paradigme koje su u “zemlji socijalizma sa ljudskim likom” nesmetano funkcionisale jedna kraj druge? Kako se sećamo svog detinjstva, zemlje u kojoj smo odrastali? Kakva je ta zemlja (zaista) bila? I, šta ona znači danas, ako uopšte možemo da mislimo o zemlji van ideja o teritoriji i naciji? Od ovih pitanja započinje rad na projektu Plameni pozdravi, sa jasnom svešću da on ni na jedno od njih ne može da da potpun, još manje za sve zadovoljavajući odgovor. Ekskluzivno za naš portal, sa dozvolom autorke Ane Adamović, prenosimo najzanimljivije delove projekta “Plameni pozdravi”
Basement S

Ploče koje nisu na prodaju (11): Basement Five – “1965 - 1980”

Poslednji krug pakla

Teško da mogu da vam opišem taj udar. Počinje s gitarskim uvodom koji imitira zvuk policijske sirene, zatim dolazi bas koji u koncentričnim krugovima melje sve pred sobom, pa bubnjevi koji se uzdižu kao svetionik za zvučna prostranstva u koja uleće crni vokal i počinje da peva o nemirima. "Šta je ovo, jebote?", pitam. "To su Basement 5." Ploču je Đile snimio od Manze, a Koja ima dub verziju
Kock 01 S

Ploče koje nisu na prodaju (10): The Rubber Soul Project

Duhovi prošlosti

Eh, kako bih voleo da je moja neskupljačka priroda bila daskupljačka. Imao bih sad kolekciju šibica, kolekciju maraka (nemačkih), imao bih svoje lične antologije od kojih bih sad pustio jednu da me dorazneži. Mislim, ono, raznežio sam se kad sam se setio svih ovih pesama. Nažalost, nemam ih. Ni "best ofove" nisam uspeo da sakupim. Daš da presnimi ovaj, daš da presnimi onaj i - nemaš. A pazi sad ovo! Ipak imam jednu ploču koja nije za prodaju!
Neil 01 S

Ploče koje nisu na prodaju (9): Neil Young – “On The Beach”

Plaža u svemiru

Rusty Kershow, koji u pojedinim numerama svira violinu i slide-gitaru, imao je zadatak da nešto napiše za unutrašnji omot ploče: "I can't read or write very well, so I don't quite understand why anyone would want me to write liner notes. Except for what I saw and heard... But what the Hell I give you my word, there is good music in this album". Kao da sam ja rekao!
Smgvc 01 S

Plameni pozdravi: Reprezentativni portret detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji (5)

Dosta veliki da ne budu mali

Kakav je to bio sistem u kome se od dece očekivalo da šalju plamene pozdrave predsedniku? Kakva je mogla da bude budućnost takve zemlje, takvog sistema? I, da li je to zaista jedina slika te zemlje? Ili su postojale različite paradigme koje su u “zemlji socijalizma sa ljudskim likom” nesmetano funkcionisale jedna kraj druge? Kako se sećamo svog detinjstva, zemlje u kojoj smo odrastali? Kakva je ta zemlja (zaista) bila? I, šta ona znači danas, ako uopšte možemo da mislimo o zemlji van ideja o teritoriji i naciji? Od ovih pitanja započinje rad na projektu Plameni pozdravi, sa jasnom svešću da on ni na jedno od njih ne može da da potpun, još manje za sve zadovoljavajući odgovor. Ekskluzivno za naš portal, sa dozvolom autorke Ane Adamović, prenosimo najzanimljivije delove projekta “Plameni pozdravi”
Patti Smith

Ploče koje nisu na prodaju (8): Patti Smith – “Horses”

Konji i hors

Album Patti Smith stavila sam na nisku policu s knjigama kao jednu od sobnih dekoracija. I muzičari na poleđini omota izgledali su divno, kao anđeli Leonarda da Vinčija, izgledali su kao devojke, a Patti Smith kao dečko. I slike na omotu i onu u magazinu „Time" snimio je Mapplethorpe, pojma nisam imala ko je taj. U dve stvari su svirali Tom Verlaine iz Television, odnosno Allen Lanier iz Blue Oyster Cult, a producent je bio John Cale. Nisam znala ni ko su ta trojica
Elekk 03 S

Ploče koje nisu na prodaju (7): Indexi – “Indexi” (Diskoton)

Žuta ploča kao slepa mrlja

Indeksi su bili jedna krajnje traumatska pojava, utoliko što su Jugoslovenima, utonulim u slatkasti vonj dovoljnosti polupismenosti, doneli šarm obrazovanosti. Za razliku od Bijelog dugmeta, prepuštenog sitno-račundžijskoj okrenutosti narodskom i neposrednom, užitku u primitivnom