Dosije XXZ

Muij 04 B

Plameni pozdravi: Reprezentativni portret detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji (4)

Raspevani pioniri s verom u svetlu budućnost

Kakav je to bio sistem u kome se od dece očekivalo da šalju plamene pozdrave predsedniku? Kakva je mogla da bude budućnost takve zemlje, takvog sistema? I, da li je to zaista jedina slika te zemlje? Ili su postojale različite paradigme koje su u “zemlji socijalizma sa ljudskim likom” nesmetano funkcionisale jedna kraj druge? Kako se sećamo svog detinjstva, zemlje u kojoj smo odrastali? Kakva je ta zemlja (zaista) bila? I, šta ona znači danas, ako uopšte možemo da mislimo o zemlji van ideja o teritoriji i naciji? Od ovih pitanja započinje rad na projektu Plameni pozdravi, sa jasnom svešću da on ni na jedno od njih ne može da da potpun, još manje za sve zadovoljavajući odgovor. Ekskluzivno za naš portal, sa dozvolom autorke Ane Adamović, prenosimo najzanimljivije delove projekta “Plameni pozdravi”
Joy Division

Ploče koje nisu na prodaju (6): Joy Division - “Closer”

Izlazak iz sveta bezbrižnosti

lan Curtis je bio dokaz da postoji i nešto izvan puke zabave ili odglumljenog gneva, i da su njegovi lični demoni dovoljan razlog za grčevite, epileptične pokrete na sceni, ako ne računamo napor da se na scenu uopšte pristane. U tom trenutku bilo je važno znati da negde u svojoj sobi sedi neko kome više nije do smeha i ko sa strepnjom iščekuje sledeći nalet
lynard skynard

Ploče koje nisu na prodaju (5): Lynyrd Skynyrd – “One More From The Road”

Najveća ptica na svetu

Ovaj dupli živi album sniman je kad treba i gde treba: 7, 8. i 9. jula 1976, u Fabulous Fox Theatru u Atlanti, gradu koji ih je najviše voleo. To se čuje iz sale, kao što se sa bine čuje da iza Lynyrd Skynyrd, kao i uvek, visi zastava konfederacije i da je svima na bini (Keith Richardsov najbolji drug) Jack Daniels vrlo blizak prijatelj. Svirka je do maksimuma prašnjava, natopljena znojem, istovremeno opuštena i sagorevajuća
The Vibrators

Ploče koje nisu na prodaju (4): The Vibrators – “Pure Mania”

Into The Future

Bilo je verovatno boljih punk bendova od Vibratorsa, bilo je sigurno i značajnijih ploča od albuma “Pure Mania”, ali nikad jedan album nije napravio efektnije kopču između dve epohe, jedne koja je definitivno završena, i jedne koja nezadrživo nastupa, pa ako hoćete traje i danas. Uz malo dobre volje i gledanja kroz prste zbog vremenske distance, mirne duše bi se debitantski album Vibratorsa mogao nazvati i „The Best Of Punk, Rhythm & Blues, Glam, Noise and Brit Pop“
Stripovi

Plameni pozdravi: Reprezentativni portret detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji (3)

Paja Patak s pionirskom maramom

Kakav je to bio sistem u kome se od dece očekivalo da šalju plamene pozdrave predsedniku? Kakva je mogla da bude budućnost takve zemlje, takvog sistema? I, da li je to zaista jedina slika te zemlje? Ili su postojale različite paradigme koje su u “zemlji socijalizma sa ljudskim likom” nesmetano funkcionisale jedna kraj druge? Kako se sećamo svog detinjstva, zemlje u kojoj smo odrastali? Kakva je ta zemlja (zaista) bila? I, šta ona znači danas, ako uopšte možemo da mislimo o zemlji van ideja o teritoriji i naciji? Od ovih pitanja započinje rad na projektu Plameni pozdravi, sa jasnom svešću da on ni na jedno od njih ne može da da potpun, još manje za sve zadovoljavajući odgovor. Ekskluzivno za naš portal, sa dozvolom autorke Ane Adamović, prenosimo najzanimljivije delove projekta “Plameni pozdravi”
Modern Lovers

Ploče koje nisu na prodaju (3): Modern Lovers – “Modern Lovers”

Krvariti iz duše

Modern Lovers bili su jedinstveni, originalni, totalno drukčiji od svih, jedini koji su tih sezona umeli da razluče šta je Večnost, a šta Cash; nisu se obogatili - jasno je, Richman je u međuvremenu poludeo, ali je Modern Lovers album koji dokazuje tezu da rock'n'roll nije baziran na savršenim idejama; ovo je LP/CD koji je sirovo poželjan, grub do bola i natrag, svakodnevno-emocionalno poremećen, ukratko – savršen zauvek
Television

Ploče koje nisu na prodaju (2): Television - "Marquee Moon"

Pesnička situacija

Television su bili jedna od prvih grupa koja je stvorila svoj svet iz gitarskih i pesničkih asocijacija, otvarajući put za sve ostale nove sastave iz osamdesetih godina koji više nisu ni pomišljali na Muddy Watersa. Savremeni jezik električne gitare počeo je baš ovde. Osim toga, negde usred velikog grada oni su sasvim slobodno sanjali velike, romantične gradske priče koje su se probijale između novih „ozbiljnih”, simbolističkih inspiracija, najavljujući svet nove romantike koja će tek doći
Dr Feelgood

Ploče koje nisu na prodaju (1): Dr. Feelgood - “Down By The Jetty”

Crni, okrugli recepti za dobru energiju

Kada se danas sluša Dr. Feelgood, sve to ipak ne deluje arhaično. Barem meni. Jasno je da je to uzak segment nepreglednog mora koje se zove rokenrol – neko je to svojevremeno nazivao pub–rock. Ako je podela na analogno i digitalno nešto što prevazilazi vašu odluku da li ćete slušati CD ili crnu ploču, ako je to, dakle, jedno šire pitanje koncepta, umetnosti i opredeljenja – Dr. Feelgood i Wilko Johnson nesumnjivo spadaju u onu analognu oblast. Čak i kada ih slušate sa kompakta
Yunoo 14 S

Plameni pozdravi: Reprezentativni portret detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji (2)

Pionirska zakletva: Marljivo ću učiti, poštovati roditelje, biti veran drug

Kakav je to bio sistem u kome se od dece očekivalo da šalju plamene pozdrave predsedniku? Kakva je mogla da bude budućnost takve zemlje, takvog sistema? I, da li je to zaista jedina slika te zemlje? Ili su postojale različite paradigme koje su u “zemlji socijalizma sa ljudskim likom” nesmetano funkcionisale jedna kraj druge? Kako se sećamo svog detinjstva, zemlje u kojoj smo odrastali? Kakva je ta zemlja (zaista) bila? I, šta ona znači danas, ako uopšte možemo da mislimo o zemlji van ideja o teritoriji i naciji? Od ovih pitanja započinje rad na projektu Plameni pozdravi, sa jasnom svešću da on ni na jedno od njih ne može da da potpun, još manje za sve zadovoljavajući odgovor. Ekskluzivno za naš portal, sa dozvolom autorke Ane Adamović, prenosimo najzanimljivije delove projekta “Plameni pozdravi”
Haalu 12 S

Dosije Haludovo: Putem sećanja i kockarnica

Seks, droga i samoupravljanje

Godine 1972. je s velikom pompom i uz prisustvo najizvikanijih imena svetske estrade otvoren socijalistički odgovor na Monte Karlo: prva kockarnica u tampon zoni između istočnog i zapadnog bloka. Hladni rat je bio na vrhuncu, hedonizam je harao – ljudi su uživali u tekovinama seksualne revolucije, cigarete su bile poželjne kao modni dodatak, kokain je još bio droga elite i kao takav primerno čist i kvalitetan; po raskošnom lobiju, koji je podsećao na kuće kakvog negativca iz filmova o Džemsu Bondu, odzvanjalo je kotrljanje kuglice za rulet i pucketanje leda u čašama sa viskijem. Negde izdaleka, sa Bliskog istoka, dopirao je umirujući zvuk žuborenja naftnih izvora, koji će za trenutak presahnuti tek godinu dana kasnije u arapsko-izraelskom ratu i tako nametnuo pomisao da se svet koji radi na naftu možda može i zaustaviti. Ali, tada, toga juna 1972, nije bilo razloga za zabrinutost, za usiljene misli, i predrasude. Potpuna opuštenost. Seks, droga i samoupravljanje!
Juogo 29 B

Plameni pozdravi: Reprezentativni portret detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji (1)

Da sva deca sveta budu radosna i srećna kao deca Jugoslavije

Kakav je to bio sistem u kome se od dece očekivalo da šalju plamene pozdrave predsedniku? Kakva je mogla da bude budućnost takve zemlje, takvog sistema? I, da li je to zaista jedina slika te zemlje? Ili su postojale različite paradigme koje su u “zemlji socijalizma sa ljudskim likom” nesmetano funkcionisale jedna kraj druge? Kako se sećamo svog detinjstva, zemlje u kojoj smo odrastali? Kakva je ta zemlja (zaista) bila? I, šta ona znači danas, ako uopšte možemo da mislimo o zemlji van ideja o teritoriji i naciji? Od ovih pitanja započinje rad na projektu Plameni pozdravi, sa jasnom svešću da on ni na jedno od njih ne može da da potpun, još manje za sve zadovoljavajući odgovor. Ekskluzivno za naš portal, sa dozvolom autorke Ane Adamović, prenosimo najzanimljivije delove projekta “Plameni pozdravi”
USA football

Ekskluzivno za XXZ: Svjetske fudbalske šampionke – najveći Trumpovi neprijatelji

Sestrinstvo i jedinstvo: Američka ženska nogometna revolucija

Progresivni društveni aktivizam ovih mladih Amerikanki one su predstavile svijetu kao jednu od komponenti kulture, mentaliteta i nacionalnog identiteta. Konačno, aktualne svjetske prvakinje, reprezentacija SAD, vjerojatno imaju više školske spreme nego sveukupno članovi svih reprezentacija sudionica zadnjeg svjetskog nogometnog prvenstva za muškarce u Rusiji gdje je igrač sa završenom srednjom školom rijetkost. Američke su, naime, nogometašice u odnosu na muške kolege nogometaše i u SAD i u svijetu, jednostavno govoreći, obrazovanije i pametnije ali i to treba objasniti u društveno povijesnom kontekstu razvoja ženskog nogometa u SAD
Brbba 01 S

Dizajn progresivnih ženskih časopisa 1934. –1946.

Širite Ženski svijet!

Reklamni slogani za časopise Ženski svijet (1939. – 1941.) i Жена данас / Žena danas (1936. – 1940.) neposredno nas uvode u povijesni kontekst u kojem su između dva svjetska rata objavljivani listovi namijenjeni ženama i uređivani od žena. Radi se o progresivnim feminističkim publikacijama koje u vrlo složenom i opresivnom međuratnom razdoblju dobivaju svoju formu u nastojanju da urede glasila namijenjena „ženama iz svih društvenih slojeva“. Izložba u zagrebačkoj HDD galeriji “Širite ženski svijet! Dizajn progresivnih ženskih časopisa 1934. – 1946.” autorice Barbare Blasin bavi se grafičkim oblikovanjem tih časopisa, te zagovaračkom dimenzijom njihove likovne opreme
Ossma 13 S

Dosije: Tri decenije od “Politikine” rubrike “Odjeci i reagovanja” (8)

Narod je progovorio - mržnjom

Rubrika je bila brevijar amoralnosti, stupidarijum, rečnik opštih mesta, hrestomatija nepismenosti, pa možda i podsetnik za nekoga ko bi tragao ne samo za moralnom i intelektualnom nego i krivičnom odgovornošću pojedinih autora
hrana

Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg (5)

Jugoslovenska tragedija: Bez kupusa kiseloga, belog luka, slaninice

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike