Entertainment - Ličnosti

Ova eklektična umjetnica iza sebe ima čak osam studijskih i šest live albuma, tridesetak hit singlova, hrpu genijalnih remixeva, a radila je i sountracke za nekoliko filmova te surađivala s glazbenicima kao što su Tricky, Death Grips, Antony Hegarty i odnedavno Arca

Umjesto da bude glavni junak narodnjačkog hita “Veseli se kućni domaćine”, Radovan Karadžić je slavu Svetog arhangela Mihaila proveo u haškoj ćeliji gde mu je društvo pravila poema tek friško pečena i pristigla iz Šumske, ali i potresna čestitka Rašovog najvećeg obožavatelja Daneta…

Leader srbijanske opozicione partije PSG (nije Paris Saint Germain, već Pokret Slobodnih Građana), gospodin Saša Janković, zahvaljujući svojim britkim postovima na Facebooku i Tviteru, obezbedio je počasno mesto u reprezentativnoj rubrici „Entertainment“. Uskliknimo s ljubavlju!

U drhtavom od čežnje tekstu za špijunski “Sputnik”, Miroslav Lazanski, civilno lice na službi u ruskoj uniformi, tvrdi da “stručnjaci Pentagona i CIA porede Putinove oči sa očima sibirskog tigra, koji je stalno na oprezu i opasno preteći”. Kad mu to nije izgledalo dovoljno ubedljivo, prolupali komentator je dodao da “već godinama specijalna odeljenja Pentagona i CIA pomno prate sve javne nastupe Vladimira Putina, detaljno se  analizira njegov govor tela ne bi li se predvideli njegovi sledeći politički i državni potezi”… WTF!?

Sajt „Pravoslavna porodica“ preveo je studiju zabrinutog američkog fana koji je uspeo da u Biberovom novom spotu pronađe satanističke simbole. Ne znamo kako će tu tešku vest primiti Belieberi širom sveta, ili ovi beogradski koji su imali običaj da protestuju u Knez Mihailovoj zahtevajući koncert u Areni, ali jedno je sigurno – Džastin ništa nije kriv

Nežnija polovina Đorđa Vukadinovića ovih je dana arhitektonski opsednuta predlogom da se ubijenom Zoranu Đinđiću podigne spomenik u Beogradu. Slobodanu Antoniću sve smeta: i dizajn, i mesto određeno za monument, i podrška grada Beograda, a posebno mu smeta Đinđić za kojeg kaže: “Pogledamo li ono što je Đinđić stvarno uradio – ne što je želeo ili najavljivao – videćemo, sa našim današnjim iskustvom i znanjem, samo uvlačenje Srbije u kolonijalni položaj prema Zapadu, manipulaciju institucijama i medijima u ime evroreformskih ciljeva, kao i sasvim nezakonito izručenje Miloševića Hagu – upravo na Vidovdan”…

Legendarni Dane Čanković,  samozvani “presjednik” Srpskog Narodnog Pokreta – “Izbor je naš”, već godinama u nesrećnoj Banjaluci organizuje rodoljubive skupove tipa “Srećna ti krsna slava, predsjedniče Karadžiću”, “U čast ruskoj zastavi”, “Ne bih NATO”, “NE zamišljenim ustavnim promjenama BiH”, “Stop psovanju – boga ti ljubim”, da bi nedavno svoje umetničke vizije zaokružio spektaklom “Svi smo mi Venecuela”. U međuvremenu, Čanković koji mnogo voli da piše, ima nešto kao freestyle kolumnu na sajtu rođenog Pokreta; tu svoje nemirne misli o Kosovu, Europi, Bosni ili Rusiji pokušava da uobliči u tekst, što nije tako lako kao što se nepismenima čini. Pokušavajući da predstavimo najnoviji šumoliki opus ovog čarobnjaka riječi, preuzeli smo dva njegova teksta, “Косово из најдубљег пораза у највећу побједу” i “Подршка свјетском дану ‘Сви смо ми Венецуела’”, koji smo spojili u jedan, jer Čankovićevi radovi imaju tu fluidnu mogućnost da se prilagođavaju svakoj formi. Uživajte u raskošnom rječniku i maštovitim pasažima koji oduzimaju dah; što bi rekli u “Kuriru”, da se naježiš!

U davno, predinternetsko doba, o istaknutim ličnostima epohe znalo se uglavnom onoliko koliko je bilo dostupno oficijelnim glasilima, pa nije ni bilo prilike za detaljniji uvid u činjenice koje bi eventualno bacile senku na već prihvaćenu sliku idola. O nekima od njih je tek mnogo kasnije isplivalo koješta što im ne služi na čast - da su bili policijski doušnici, simpatizeri fašizma, perverznjaci, nasilnici, umobolnici, prevaranti, pedofili

Izvesni Miroljub Petrović u poslednje vreme dobio je pozamašnu pažnju javnosti, drži vrlo posećena predavanja naokolo, na njegovom nastupu u sali opštine Voždovac nije imala igla gde da padne, daje intervjue po televizijama, dobija sve veći broj sledbenika po društvenim mrežama i širi svoje osebujne ideje gde god mu se za to ukaže prilika. Miroljubove ideje su dosta jednostavne i nekako već poznate, ali valjda zato i stiču popularnost. Protivi se vakcinaciji, predlaže klanje i kamenovanje dilera droge, propoveda da žene treba samo da rađaju, a nije loše ni vaspitno mlatnuti ženu ponekad, obožava masovne ubice Mladića i Karadžića zbog kojih je pretio da će potopiti Holandiju, propoveda kreacionizam, proglašava homoseksualnost bolešću i sve u tom stilu. Ukratko, zalaže se za društvo kakvo se može videti u seriji "The Handmaid's Tale" snimljenoj po romanu Margaret Atvud. Pored svojih propovedničkih aktivnosti, Petrović se navodno bavi i lečenjem na nekakvom Institutu za prirodnu medicinu čiji je direktor. To što nije lekar uopšte mu ne smeta da leči nesrećne ljude od raka, depresije i drugih bolesti. Sve bi to bio samo još jedan prilog sveopštoj domaćoj raspamećenosti ili bar osnov za sumnju u Petrovićevu uračunljivost da njegova sumanuta delatnost ne nailazi na oduševljenje i podršku među takozvanim građanima. Petrović je živi dokaz koliko je ova zemlja pomahnitala i otišla dođavola. Zato je bolje pribeći zakonskim sredstvima u borbi protiv ovakvih pojava. Udruženje građana "Egal" podnelo je krivičnu prijavu protiv Miroljuba Petrovića, o čemu je obavestilo javnost. Njihovo saopštenje prenosimo u celini

Obožavalac Radovana Karadžića i Ratka Mladića, ideološka pudlica Milorada Dodika, dežurni branitelj srpstva & Srpske & ostalih tekovina genocida, ruskokolonaš iz dubine duše slovenske, u svojoj najnovijoj kolumni za ruskokolonaški Fond strateške kulture potpuno se taktički razulario, prosipajući tradicionalne naci-mudrosti na sve strane

Nekadašnji premijer SR Jugoslavije, bivši predsednik Crne Gore, večiti obožavalac Slobodana Miloševića, zaljubljenik u Putina i njegovu Rusiju, nedavno je dao intervju omiljenom KGB-glasilu „Sputnik“, gde je onako bulatovićevski razuzdano nadmašio samog sebe tragikomičnim rečenicama

Tek što su se razišli dimovi prvomajskog uranka, u beogradskom tabloidu „Blic“ osvanuo je komentar simptomatičnog naslova „Olja na roštilju“ u kome je novopečena kolumnistkinja, široj javnosti poznatija kao neostvarena glumica i voditeljka nekadašnjeg "Utiska nedelje" - Olja Bećković iznela niz nebuloznih tvrdnji koje vređaju inteligenciju svakom zdravorazumskom mislećem stvoru u ovom delu sveta. U ciničnim pokušajima da dokaže kako je ukidanje njene, davno istrošene, autorske emisije, koja se u poslednjim godinama postojanja svela na ogoljeno podupiranje kulta ličnosti Borisa Tadića i Dragana Đilasa, zapravo zločin protiv slobode medija i dokaz teze o vladavini medijskog mraka u Srbiji, Bećković juniorka se zapitala „kako je moguće da vlast i njihovi simpatizeri ne odustaju od priče da je u Srbiji vladao medijski mrak sve do njihovog dolaska, a naročito u periodu od 2008-2012“?

Hvala ti za Du Du A, prvo slušanje Rex Ilusiviija i Milana Mladenovića koji su obrađivali “Sex Machine” Džejmsa Brauna; “Bigmouth Strikes Again” The Smiths, Simple Minds, “Running Up That Hill”, Prefab Sprout, Gene Loves Jezebel.... Hvala ti što si u “Paradi albuma” svaki put puštao drugu pesmu sa albuma koji su na listi – i tako mi otkrio “The Secrets of The Beehive” Dejvida Silvijena, Cabaret Voltaire, Lori Anderson, Mika Karna, Tuxedomoon... Hvala za “Vibracije” koje su mi otkrivale tamnu stranu meseca, b-strane singlova, neke čudne zvuke, bendove o kojima se nije mogla naći ni reč u tadašnjoj rok-štampi a na čiji pomen su me zaposleni u prodavnicama muzike gledali potpuno zbunjeno

Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ''Topovi i slavuji'', snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ''Slavuji pjevaju. A topovi ćute''. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana

Pesma "Čovek koji nije postojao" kojom je Matija Bećković zamahnuo na Crnu Goru povodom 13. jula, misleći da u ruci drži batinu, nekim čudom se savila, preobrazila u bumerang i mlatnula pesnika po glavi. Pokušavajući da napiše nešto zlobno na račun Crne Gore, Matija je nehotice napravio autoportret. I to iznenađujuće precizan. Idemo kroz Bećkovićevu pesmu stih po stih, da vidimo kako pesnik vidi samog sebe