Entertainment

Slično "Zmijama u avionu", ni "Kokainski medvjed" nije stopostotno urnebesna smjesa horora, apsurda i crne komedije kako smo se nadali da potvrdi titulu (potencijalno) najluđeg filma godine, ali u nekoliko navrata ispunjava obećanje iz sugestivnog naslova što potiče prljavu maštu i ima najmanje jednu ludu i nezaboravnu scenu za anale

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama...

Tár je ostvarenje koje dopušta svima nama da isprojektujemo sopstvena viđenja, uverenja, političke i društvene stavove. Ipak, ma koliko bio pretenciozan, precenjen i kvaziintelektualan, Tár je pokrenuo toliko pitanja povodom kojih bi se polemika mogla voditi danima, što je, pretpostavljam, i bio cilj, posebno ako uzmemo u obzir marketing filma i sve krive tragove na koje nas navodi ne bismo li se svi, baš kao i Lydia Tár, počešali tamo gde nas svrbi. Ovo je film koji ne stvara nikakav emocionalni naboj i ne ushićuje, ali poziva na razgovor nakon završetka

Robert Forster, nekoć lider sjajnog australskog benda The Go-Betweens, cijeli je osmi kantautorski album "The Candle And The Flame" posvetio supruzi

Unutar romantične melodrame Cameron je utkao priču o klasnim razlikama i tehnološkoj kataklizmi, što je posljednjih godina aktualna filmska tema. Putnici prve klase imaju prednost ukrcaja na čamce za spašavanje, a mali čovjek je osuđen na utapanje u potpalublju

Dolazi nam Fest, a na Festu manje ili više relevantan pregled proverenih festivalskih filmova, po pravilu predstavnika većih evropskih kinematografija. Jedan od njih je i The Passengers of the Night Mikhaëla Hersa koji je svoj festivalski život započeo premijerom na prošlogodišnjem Berlinalu, a u regiji je zaigrao i na Zagreb Film Festivalu kao francuski predstavnik u programu Velikih 5.

Suočen sa pošastima nepismenog, petparačkog, tabloidnog novinarstva i neretko iste takve stvarnosti, XXZ magazin beži u prošlost, onu bolju prošlost, neka lepša vremena i tekstove o događajima i ljudima koji nisu zaslužili da budu zaboravljeni. Međutim, valja se setiti toga da neprijatelj nikada ne spava, da teška vremena mogu postati još teža, te da u svakakvom vremenu i sredini postoje ljudi koji se trude, stvaraju i teže boljem. Zato smo odlučili da vam svake sedmice preporučimo dela savremenika iz sveta (pop) kulture koji su zaokupili našu i zavređuju vašu pažnju. Uz pokoje nedelo, odnosno *kontrapreporuke, razume se

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama...

Ukoliko biste za Noć veštica, ili bilo koji drugi dan pod maskama, preko crvene košulje obukli crni sako, verovatno bi vas prepoznali mnogi, ako ne i svi. Ovi odevni predmeti dozivaju slavnog detektiva za noćne more – Dylana Doga. Priče o njemu su kod mnogih po prvi put probudile želju za strašnim stvarima, za užasom koji služi kao ventil uz koji se lakše podnosi život.

Dokumentarni film „The Celluloid Closet“ iz 1995. godine objasnio je vezu između filma i identiteta, ali i vidljivosti bez koje pojedinac/ka lako može da poveruje u to da ne postoji. Brojni spiskovi sa LGBTIQ+ filmovima opsedaju internet, ali su vrlo često identični, budući da okupljaju kultne i popularne filmove sa manje ili više vidljivim kvir junacima. Na mnoge se zaboravilo, a filmske liste su ipak bogatije – od Kennetha Angera do Pier Paola Pasolinija, od Gus Van Santa do Bruce LaBrucea i mnogih drugih. Tom temom ćemo se pozabaviti u potpunoj slobodi, bez hronološkog reda

Žanrovski, Stars at Noon bi se mogao svrstati u erotske trilere uz špijunsku i političku pozadinu, odnosno amalgam žanrova popularnih 80-ih godina prošlog veka. U toj jednačini prevagu odnosi upravo ta erotska komponenta podignuta na par mesta do ekstrema (sa sve masturbacijom i menstrualnom krvlju), što i ne treba da čudi za film Claire Denis koja je jedno vreme bila i pripadnica pokreta Novog francuskog ekstremnog filma

Suočen sa pošastima nepismenog, petparačkog, tabloidnog novinarstva i neretko iste takve stvarnosti, XXZ magazin beži u prošlost, onu bolju prošlost, neka lepša vremena i tekstove o događajima i ljudima koji nisu zaslužili da budu zaboravljeni. Međutim, valja se setiti toga da neprijatelj nikada ne spava, da teška vremena mogu postati još teža, te da u svakakvom vremenu i sredini postoje ljudi koji se trude, stvaraju i teže boljem. Zato smo odlučili da vam svake sedmice preporučimo dela savremenika iz sveta (pop) kulture koji su zaokupili našu i zavređuju vašu pažnju. Uz pokoje nedelo, odnosno *kontrapreporuke, razume se

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama...

Došlo je vreme da Luković komentariše domaći izbor pesme za Evroviziju, kaže šta mu se (ništa) i zašto ne sviđa i šokira se idejama naših tekstopisaca

Ne treba brzati sa zaključkom i predstaviti Måneskin kao Drugo poslanje rock Mesija, ali treba ih staviti u jednadžbu trenutne revitalizacije žanra. Mladi Talijani su snažan faktor jer izlaze iz generacijske norme i trenda, sljubljuju najbolje od prošlosti, što će reći da su dobro odradili zadaću i postali mladi majstori svog zanata čiji su učitelji bili danas glazbeni divovi. No glazbena je industrija pod stalnim trendovima koji ne samo da izmiču velikom brzinom, nego su, jasno – totalno nepredvidivi