Knjige - Eseji

Velika je tajna jezika; odgovornost za jezik i njegovu čistoću leži u sferi simboličnosti i duhovnosti; ta odgovornost nema tek estetičko značenje. Odgovornost za jezik je, u biti, ljudska odgovornost

Nije volela ni proslave bilo kakvih godišnjica i datuma, jer nije volela gužvu koja za nju počinje čim oko nje ima više od sedam osoba. Da bi učestvovala u gomili, što je katkad i privlačilo, zamišljala je, recimo, da je ruža, breza, riba, majmun, gušterica… Nije volela ni da putuje. Donekle je volela izlete, na koje je krenula zahvaljujući svom dugogodišnjem životnom partneru Kornelu Filipoviču, pesniku i proznom piscu, strasnom ribolovcu i ljubitelju prirode. Jedinom piscu koji je studirao biologiju. Dok je on tokom izleta pretežno pecao ribe, ona je tragala za pečurkama, jagodama i kupinama, otkrivala čarobni svet životinja i insekata, koji je ponekad pominjala i u svojim pesmama. Posle tih izleta svako je odlazio u svoj stan. Ona je u svom bivala sama, Kornel sa majkom i mačkama

Da li svoju snagu prepoznajemo putem pobede i sreće? Ko ne zna da se njegove najdublјe slabosti, dakle, najviše pokazuju upravo kao snaga?

Kukavički sam kazao: "Pitajte psihijatra. Ako se on slaže, treba samo da se ubijete." A zatim – bio je u provinciji, došao je u Pariz – imao sam ga da tako kažem, na leđima. Zato što mi telefonira pet, šest, deset puta godišnje: "Hoću da se ubijem"

Francuskoj književnosti oduvijek je u fokusu položaj individue u društvenom sistemu i kao takva je pokazatelj raznih epoha kroz koje je zemlja prolazila. Razdoblje do 1789. obilježeno je hijerarhijskom strukturom društvenog uređenja i klasnim sustavom, a godine 1789. dolazi do Francuske revolucije koja traje idućih deset godina. Francuska revolucija sa sobom je donijela velike i značajne promjene i kao takva je najznačajniji događaj u povijesnom kontekstu. Njene ideje ubrzo su se proširile i izvan granica zemlje, a njen je snažan utjecaj vidljiv u svim aspektima kulturnog, političkog i društvenog uređenja današnje V. republike

Sećam se susreta s jednim čuvenim američkim piscem koga sam na osnovu njegovih knjiga ocenio kao podložnog melanholiji. Ali se desilo da su upravo u tom trenutku dolazili preko radija izveštaji glavnih rezultata bezbola; on je zaboravio ne samo mene, nego i književnost i svu tugu našeg života pod mesecom i derao se od ushićenja kad su njegovi klubovi pobedili. Od toga slučaja bio sam oran da čitam njegove knjige bez osećanja utučenosti nad nesrećom njegovih junaka

Nikako se ne može zaobići, međutim, onaj jedini „ozbiljni epitaf“ Šimborske, posvećen njoj samoj. Jednom pročitan, ostaje zauvek upamćen, te ga i mi, razume se, znamo iz prethodnih čitanja knjiga Šimborske. U tišini, nad grobom, u sećanju na onu koja tu počiva, „starovremska, kao zapeta, / autorka nekoliko pesama“, i nad sadašnjim njenim pripadanjem zemlji i „milostivom pokoju“ – mada joj „truplo / ni u jednu književnu grupu nije spadalo“

Obrnuto, to golo, apsolutno ispunjenje može, u erotskom smislu, da izgubi svoju vrednost golog, apsolutnog ispunjenja

Među radnicima radi se u društvu, dok se večernji časovi mogu posvetiti zabavama kakve se ne mogu zamisliti u starinskim selima. Osmotrimo samo promene u životu nižeg srednjeg staleža. U staro vreme, posle večere, kad bi žena i kćerke raspremile sto, svi su sedali oko stola i doživljavali ono što se nazivalo „srećnim porodičnim životom”. A to je značilo da je glava porodice — otac otišao da spava, njegova žena plela nešto, a kćerke želele da pomru ili da odlete negde u Saharu

Budući da je društvo u kojem živimo posvećeno stjecanju imovine i ostvarivanju profita, rijetko nailazimo na neku potvrdu bivajućeg načina postojanja pa većina ljudi način postojanja temeljen na imanju vidi kao najprirodniji, čak kao jedini prihvatljiv način života

U Šekspirovo vreme to osećanje, ako ne doslovno, ali u izvesnoj meri izražavalo je gotovo sveopšte shvatanje koje je savršeno iskreno prihvatio i sam Šekspir. Dosledno tome, smrt pesnika Cine je komična, dok su smrti Cezara, Bruta i Kasija tragične. Vasionski značaj pojedinačne smrti mi više ne možemo da shvatimo zato što smo postali demokrati, ne samo po spoljašnjem izgledu, nego iz najdubljeg uverenja. Velika tragedija u sadašnje vreme, dakle, ima da se pozabavi s celinom a ne s pojedincem. Da primerom osvetlim na šta mislim, navešću Massemensch od Ernsta Tolera

Ako je, zapravo, neko nešto i govorio čoveku, to je Gospod Bog – Adamu, o tome kako će zarađivati svoj hleb i kakvi će mu biti dani i noći. I to najviše liči na istinu i još treba zahvaliti Tvorcu za to što nam s vremena na vreme daje odušak