Knjige - Eseji

Samuraj 07 S

Jukio Mišima: Sunce i čelik

Zašto bi čovek morao biti pridružen lepoti samo kroz herojsku, tragičnu smrt? U normalnom životu, društvo vrši budan nadzor kako ljudi ne bi uzeli učešća u lepoti; fizička lepota muškarca (kada se posmatra kao „predmet” u sebi, bez posrednika) prezrena je, a profesija muškog glumca (koja podrazumeva trajnost onog „biti viđen”) daleko je od toga da bude zaista poštovana.

Aagro 04 S

Bezbrižnost u senci smrti

Prošla je očajna mladost, nastupila veselost, bezbrižnost laganog propadanja, postapokaliptični smeh jer sve je izgubljeno, nije ostao ni kamen na kamenu od nekadašnje stvarnosti, samo sećanje, emocija koja čuva potonulu, razorenu Atlantidu nekadašnjeg a o čemu mlađi mogu samo da sanjaju. Sad se još čini da sam bio privilegovan što sam formatiran u vreme stabilnosti, jasnih vrednosti, što sam imao vremena da upijem u sebe sav kosmos i osećaj da je normalan život moguć jer u to, ovde i danas, malo ko veruje. Može se živeti i od zlatnih rezervi, dugo

Kfkija 01 S

Svi smo mi Gregor Samsa

Dehumanizacija 20. stoljeća slomljena na leđima Kafkina kukca

Uz posmrtno objavljen roman Proces, značajno je Kafkino djelo pripovijetka Preobrazba, objavljena za života. U ovoj je trodijelnoj pripovijetci Kafka ujedinio nekoliko stilskih postupaka. Modernistička obilježja sadržana su u uporabi snova, podsvijesti i straha. Koristi paradoks spajajući realistično vrijeme i prostor s fantastičnim elementima. Odnosno, apsurdni proces preobrazbe prikazan je kao svakidašnja situacija. Na to dodaje objektivno, hladno, ali detaljno pripovijedanje u kojemu se čitatelj gubi te prihvaća sve nerealne elemente
Pogled iz duše_izložba

Protivurečni novogodišnji spisak želja

Profesionalni posmatrač

Treba i ne čitati. Puno ne čitati. Dok ne čitam ćutim. U meni se skupljaju i razilaze sile i naplavine. Erodiraju kontinenti, menja se konfiguracija terena. Nestaju čitava sela i gradovi. Prolazi vreme, ogromno, u sekundi. Sve treperi, vibrira, talasi obuzimaju tkiva, prodiru, izbijaju podzemno, slute se neosetni drhtaji psihe, diše dubina, bruje nebesa. Dovoljno je samo sve to posmatrati, šćućuriti se u nutrini i gledati čuda. Nema tu mesta za promišljanje, ono dolazi posle, kao posledica, kada prođe elementarna nepogoda, katastrofa, kada kasno je za sve. Razmišljanje je preturanje po ruševinama. Pokušaj da se zamisli ono strašno i divno što se zbilo. Ples u praznini. Kada prošao je tektonski poremećaj, bujanje, cvetanje, obilje kome ništa nije potrebno, ponajmanje refleksija. Prvobitno nikada ne prolazi, iskon je uvek tu, prekriva ga magla navike. Ponor je ispod nogu, vrtoglavica stalno moguća
Firr 01 S

Peti element, stihija stiha

Neka poezija bude s nama

Uprkos svim mukama i nevoljama koje nam podmuklo zadaje stvarnost, teško je oteti se utisku sveopšte nestvarnosti i utvarnosti bića. Nema istinskog govora, jer su ljudi automati što papagajišu programiran tekst sačinjen od gromopucatelnih banalnosti koje ne znače ništa, ali su sposobne da ubiju i telo i duh: nacija, otadžbina, sveta srpska zemlja, nacionalni interes, porodične vrednosti, kosovski zavet, autošovinizam, izdajnici, patriote… Nema jezika, jer ne znamo šta reči znače - ubica je heroj, pokolj je junački podvig, laž je istina. Nema zajedničkog sveta življenja, ima samo zajedničkog sveta mrtvovanja, mrcvarenja i mrckeljanja u mrtvaji
Hell 01 S

Zli duh samoporicanja u biblioteci

Na vrhuncima autošovinizma

Autošovinizam ne samo da je u stanju da menja svest i ništi nacionalni identitet, što bi se od jedne nevidljive duhovne sile moglo očekivati, već je sposoban za čuda i paranormalne delatnosti – da menja predmete iz fizičkog sveta, da retroaktivno utiče na istoriju kulture, da falsifikuje dela najvećih filozofa i pisaca, a da ne ostavi nikakve tragove
Ditta  01 S

Čovek nema nijedan poseban dar

Moramo napustiti ovaj svet

Moramo odbaciti sve pretpostavke kapitala, koje su se pojavile u dalekoj prošlosti, da bismo se oslobodili njegovog stiska (trenutak uništenja primitivnih zajednica). U isto vreme, mora se ići dalje od Marksovog dela, koje je konačni izraz dolaska totaliteta, dovršene strukture vrednosti kao one krajnje mutacije kroz koju se kapital nametnuo kao materijalna zajednica.
Brht 01 S

Stara zavera koju nazivamo svetskom literaturom

Reč o Brehtu

Sad je svet izlagača, pozorišnih ljudi, cirkuskih i menažerijskih direktora veoma prijemčiv za ono što nameće moda. Ali donekle je drugačije s poezijom. Naime, nije uopšte tako jednostavno pesme bacati u korpu za smeće. Jer nije dovoljno da se složi nekoliko menadžera. I zaista, Brehtove pesme nisu nikad izazivale burno odobravanje kao njegovi pozorišni komadi; nikad nisu bile rasprodate, nikad ono što je čovek „jednostavno morao da vidi”, nikad tema dana u Londonu, Parizu, Berlinu. Ne, uvek su se pojavljivale posve neprimetno, pre neupadljivo i pomalo zbrkano; napušteno i obično, bez svečanosti i reklame
Dostoj 01 S

Dvjestota godišnjica rođenja Dostojevskog

Ideje o slobodi i ljudskoj prirodi u Velikom Inkvizitoru

O idejama romana Braća Karamazovi koje reflektiraju unutrašnje borbe Dostojevskog, povodom dvjestote godišnjice rođenja velikog pisca
Alber Kami

Mit o Sizifu: Čas svijesti

Nadmoćniji od svoje sudbine, jači od svoje stijene

Na samom svršetku toga teškog napora, određenog prostorom bez neba i vremenom bez dubine, cilj je postignut. Tada Sizif promatra kamen kako se za nekoliko trenutaka spušta prema tom nižem svijetu, odakle ga opet valja uzgurati do vrha. On iznova silazi u podnožje. Baš za vrijeme toga povratka, toga odmora, zanima me Sizif. Lice koje se muči u neposrednoj blizini kamena već je i samo kamen! Vidim toga čovjeka kako iznova silazi tromim ali ravnomjernim korakom prema muci kojoj neće znati svršetka. Taj čas koji je kao predah i koji se također pouzdano vraća poput njegove patnje, taj čas je čas svijesti
Aabrac 17 S

Slova sam brzo savladala

Dubravka Ugrešić: Pisati u egzilu

Sanjala sam: na aerodromu sam i nekoga čekam. Konačno se pojavila osoba koju sam čekala, žena mojih godina, začudo, ali bez prtljaga. "Don't you have any luggage?" "No, I have only lifeage", odgovorila je, u šali rimujući reč luggage sa kovanicom lifeage. Reč koju je izgovorila moja dvojnica iz sna mogli bismo prevesti kao – "život je jedini prtljag koji nosim sa sobom"
Aafu 04 S

Verujem u kafane, u razgovore, verujem u ljudsko dostojanstvo, u slobodu

Opasnost kojoj smo izloženi pretvoriće se u nadu

Jeste, u meni postoji ludačka nada, zasnovana, što je paradoksalno, na našem sadašnjem egzistencijalnom siromaštvu, i na želji, koju otkrivam u pogledima mnogih ljudi, da nas nešto veliko podstakne da se sa žarom posvetimo očuvanju Zemlje čiji smo žitelji
Sokk 02 S

Pravi građani sveta

Čestiti, besprekorni i ljubitelji mudrosti

Ti ljudi ceo svet smatraju svojim gradom, a svoje sugrađane prijateljima mudrosti kojima je vrlina, koja je dužna da predsedava upravljanjem vaseljenom, dodelila sva građanska prava. Na taj način, ispunjeni savršenom izvrsnošću, navikli da se ne obaziru na telesne bolesti i spoljne nedaće, oni se vežbaju da budu ravnodušni spram beznačajnih stvari i naoružavaju protiv zadovoljstava i žudnji, jednom rečju neprestano nastoje da ostanu iznad strasti
Srebrenica

Retorika genocida

Sabornost Poezije na skupštini srpskog naroda

Sve te riječi, snimljene i prekucane, godinama kasnije objavljene kao Transkripti genocida, poslužit će kao svjedočanstvo kako su pjesnici i kritičari, neki među njima presuđeni za genocid (kao Karadžić), a neki navedeni u optužnicama kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata (kao Koljević), dali svoj doprinos u građenju jednog jezika, jedne retorike koja – nakon što je genocid izvršen – kao i svi jezički nizovi u jednom društvu, postaju sumnjivi po osnovu kolaboracije sa kulturno-političkim žargonom koji je služio kao zavjesa iza koje su žrtvovane hiljade ljudi