Knjige - Eseji

Gombrovič

Naše lice i Đokondino lice

Naš umetnički život odvija se u atmosferi večne laži

Na prostoru umetnosti nagomilao se veliki broj apsurda, paradoksa, laži, da bi se to moglo tumačiti samo kao neka fundamentalna greška u našem pristupu toj stvari. Jer kako, na primer, objasniti da se ispred slike s Rafaelovim potpisom onesvešćujemo od oduševljenja, a ostajemo potpuno hladni pred kopijom iste slike, čak savršenom?
Cvetae 01 S

Pesnička i životna sudbina Marine Cvetajeve

Koji pesnik nije crnac, kog pesnika nisu - ubili?

Svi ćemo proći. Za pedeset godina svi ćemo biti u zemlji. Pojaviće se novi likovi pod večitim nebom. Imam volju da svima koji još žive, doviknem: Pišite, pišite što više! Učvršćujte svaki tren, svaki gest, svaki uzdah! Ali ne samo gest — nego i oblik ruke koja ga je načinila; ne samo uzdah — nego i izrez usana s kojih je lako sleteo. Ne prezirite ono što je spoljašnje. Boja vaših očiju jednako je važna kao i njihov izraz; presvlaka kanabeta — ne manje važna od reči koje su na njemu izrečene. Zapisujte što tačnije! Nema nevažnih stvari! Govorite o svojoj sobi: je li visoka ili niska, koliko je u njoj prozora i kakve su na njima zavese, i ima li ćilim, i kakve je boje? Boja vaših očiju i vašeg abažura, nož za sečenje hartije i šara na tapeti, dragulj na omiljenom prstenu — sve će to biti telo vaše u ogromnom svetu napuštene, jadne, jadne duše
Pas pušač

Moramo dopustiti svetu da bude svet, a kamenu da bude kamen

Pas koji puši

Nismo li, tako besmisleno i, na žalost, tako često, bili “uvređeni” što svet ne odgovara našim tablicama logičnog, dobrog i lepog? Ovoj besmislici u korenu je sujeta, jedan humanizam koji se deformisao time što je hipertrofirao princip ljudskog i pokušao da natera svet da se ovom principu povinuje i da ga oponaša. Od ove besmislice, od ove zaslepljujuće taštine treba da se branimo: naš položaj nije položaj protiv sveta nego u svetu naša moć ne ogleda se u tome da prkosimo svetu nego da, koliko to uopšte možemo, čujemo i vidimo svet da uspostavimo nekakav odnos sa njim a ne da uzaludno i opasno (po nas a ne po svet opasno!) pokušavamo da ga nateramo da bude ono što nije i ne može da bude
Luvi 02 S

Stoljeće od objavljivanja "Logičko-filozofskof traktata"

Ludwig Wittgenstein, um u plamenu

Uprkos tome što je jedno od najslavnijih filozofskih djela ikada napisanih, Traktat je takođe jedno od najmisterioznijih – čak i sada nema konsenzusa o tome kako ga treba tumačiti. Ipak je izazvao fascinaciju koja se proteže izvan okvira akademske filozofije. Konceptualni umjetnici, pjesnici, režiseri i pisci naveli su da je na njih utjecao, a više kompozitora ga je uglazbilo. U tom pogledu, knjiga odražava njenog harizmatičnog autora, koji je magnetizirao one s kojima je došao u kontak
Milorad Popović

Kratka istorija jednog književnog poduhvata

Jubilarni broj ARS-a: Nemamo iluzija, možda i posljednji

Pripremajući ovaj jubilarni, možda posljednji broj, dugo sam se premišljao je li se primjereno osvrtati na ovakve bizarnosti – kakve nije moguće naći u dojučerašnjim afričkim kolonijama – u uvodnom tekstu jubilarnog broja Arsa. Naposljetku sam odlučio da, u grubim crtama, prikažem pozadinu dugogodišnjih insinuacija, jer nas nema ko drugi braniti. Ali, i da bih ukazao na još jednu pogubnu, takoreći smrtonosnu činjenicu, o kojoj ćuti naša bezvoljna, bezidejna, zaplašena kulturna javnost. Ulazimo u deveti mjesec 2021. i od kalendarskog početka godine nijedan aktivni crnogorski pisac dosad nije bio u mogućnosti da publikuje svoje djelo, isto je s prevedenim knjigama i periodičnim publikacijama! Ovakav fenomen nije poznat ni u ratnim vremenima u potonjem stoljeću
Happa 01 S

Držanje prema onome što ne možemo mijenjati

Opuštenost je osobina sretnih ljudi

Opušteno prihvaćanje zbilje uvjet je za to da čovjek može živjeti u prijateljstvu sa svijetom, sa sebi sličnima i sa samim sobom, dakle uvjet sretnog života i uvjet za to da subjektivni smisao života ne bude realnošću utjeran u laž
Death 01 S

Razmišljanja potaknuta čitanjem Vladana Desnice

Izveštaj s autopsije

Kada se u medijima govori o knjigama i to ne važi samo za reklamni prostor nego i za eminentne kritičare, onda se beskrajno prepričava radnja, hvali angažovanost dela kao da je u pitanju društvena studija, istraživanje, naglašavaju se osećanja koja će čitalac sigurno imati ako se prepusti pomenutom štivu, nabrajaju se implicitno date ideje, obavezno se delo situira s obzirom na nazovi književnu scenu na kojoj stoluju neupitne veličine podržane marketingom i politikom nagrađivanja; dalje, određuje se žanr, romanu se daje prednost nad svim drugim bez obrazloženja, dosadno se nabrajaju razne tehničke stvari, mrtve činjenice, i npr. uzima se kao bitno kog je pola autor ali o čisto književnoj vrednosti dela ne čujemo uglavnom ništa. Kritike se pišu kao izveštaji s autopsije dok je književnost, naprotiv, nešto živo, ona ne podnosi ravnodušan, bezličan ton analitičara, ona traži dopisivanje i razvijanje za šta je, opet, potrebno znati lepo pisati. I nema pravog čitanja bez oduševljenja
Dossi 02 S

Opšti pogled na rad Dositeja Obradovića i njegovo mesto u srpskoj književnosti

Inicijator kulturnog i naprednog zapadnjaštva

U kulturnom razvitku srpskoga naroda pojava Dositeja Obradovića je od epohalnog značaja. Sve do njega Srbi su živeli u duhovnjoj atmosferi srednjega veka. On prekida sa tom nekulturnom istočnjačko-pravoslavnom tradicijom i odlazi neposredno u školu prosvećenoga Zapada i njegove slobodne, racionalne i humane kulture. Vizantijski duh i ruska teologija gube zemljišta kod Srba, i srpski narod ulazi u kulturnu zajednicu zapadnih evropskih naroda. U tome pogledu, Dositej Obradović je inicijator kulturnog i naprednog zapadnjaštva, vođ u duhovnom oslobođenju srpskoga naroda od srednjega veka i Istoka i uvođenju u moderno doba i na Zapad. I to mu je možda najveća i najtrajnija zasluga
Hell 01 S

Knez ovog sveta i teologija kalašnjikova

Đavo je došao po svoje

Đavo je kameleon u večnoj transformaciji, poprima najrazličitije oblike, navlači razne obrazine, promećući se u svakoga i nikoga posebno. “Ako je Đavao Legija, to ponajprije znači da, bivajući jedan, može na sebe navući toliko različitih vidova koliko ima i ljudi na svijetu. Ali to može značiti, također, da je Đavao bezimena masa”, veli Deni de Ružmon. Odreći se sopstvene ličnosti, postati deo bezimene mase, govoriti i misliti kao svi drugi, stopiti se bez ostatka sa većinom u apsolutnom jedinstvu, iz dna duše žuđenom a nikada potpuno dosegnutom – to je imperativ današnjeg srpskosvetskog čoveka koji sebi utvara da je vernik
Dante

Nakon sedam stotina godina

Dante Firentinac

Na današnji dan pre tačno 700 godina, 14. septembra 1321. godine, u Raveni je preminuo jedan od najvećih pisaca svih vremena – Dante Aligijeri. Povodom velikog jubileja objavljujemo odlomak iz Danteove biografije koju je pisao profestor engleske i američke književnosti na Univerzitetu Jejl Ričard Vorington Boldvin Luis
Alber Kami

Borba između stvaralaštva i inkvizicije

Jelenino progonstvo

„Mrzim svoje doba“, pisao je pred svoju smrt Sent-Egziperi, iz razloga ne mnogo drugačijih od onih o kojima ovde govorim. Ali, ma koliko taj krik bio potresan, zato što dolazi od čoveka koji je voleo ljude, zbog onoga što je u njima vredno divljenja, mi ga ne prihvatamo kao svoj. A opet, ponekad, kako je veliko iskušenje okrenuti leđa ovom sumornom i ogolelom svetu! Ovo doba je ipak naše doba i mi ne možemo da živimo tako što ćemo mrzeti sebe. Ono je palo tako nisko kako zbog preteranosti svojih vrlina, tako i zbog veličine svojih mana. Borićemo se za onu njenu vrlinu koja potiče iz davnina. Koja je to vrlina? Patroklovi konji oplakuju svog gospodara palog u boju. Sve je izgubljeno. Ali, borba se nastavlja sa Ahilom i pobeda je blizu, zato što je ubijeno prijateljstvo: prijateljstvo je ta vrlina. Priznanje neznanja, odbacivanje fanatizma, granice sveta i čoveka, voljeno lice i najzad lepota, eto polja na kojem ćemo se opet pridružiti Grcima
Andrr 03 S

Staze, lica, predeli

Kako sam ulazio u svet knjige i književnosti

Po stotinu puta sam čitao meni nepoznata imena pisaca i naslove tih knjiga. Ne imajući nikog da me obavesti i uputi, ja sam tim naslovima sam davao neki smisao i značenje, nalazio među njima svoje simpatije i antipatije. Svaki od tih naslova izazivao je na svoj način moju maštu da radi i da nagađa šta bi moglo iza njega da se krije i da, poslije uzaludnog nagađanja, sama izmišlja sadržinu tih nepristupnih knjiga
Vrata 01 S

O romanu ''Posljednji metak čuvam za komšiju''

Nacionalne države grade se komšijskom krvlju

Ljudi su materijal od kojeg Gospodar Smrt pravi svoj svijet, sakuplja građu prvo šunjajući se iza leđa i odabirajući svoje pomagače da bi se na kraju bestidno pojavio na sceni u svoj svojoj veličini i preuzeo vlast nad svakim razumom, logikom i poimanjem stvarnosti. Nije fašizam i šovinizam to što vlada čulima dostupnim svijetu, nego su vladari Smrt i njegove gospođe supruge Strah, Prijetnja, Bol i Mržnja
Brojgg 01 S

Brojgel: Pejzaž sa Ikarovim padom

Ravnodušnost kao zločin protiv čovečnosti

Uprkos svim pokušajima da odbranimo zemne protagoniste Brojgelove slike, biće da je najbliži istini pisac i umetnički kritičar Džon Berdžer koji kaže da je Brojgel “bio ponajmanje sklon praštanju od svih umetnika koji su ikada živeli. Iz slike u sliku, Brojgel je prikupljao dokaze za optužnicu za koju nije imao dovoljno razloga da veruje da će ikada biti podignuta”. Zločin za koji je slikar skupljao dokazni materijal bila je upravo ravnodušnost u svim raspoloživim oblicima
Pokro49

Pod bremenom tolikih saveta

Kako provesti odmor pametno

Mladi koji vozom obilaze Evropu, po omladinskoj tarifi i u drugoj klasi, čitaće u prepunim hodnicima, stojeći, s jednom rukom izbačenom kroz prozor; oni mogu da ponesu bar tri od šest Ramuzijevih tomova, držeći jednu u rukama, drugu pod miškom, a treću između prepona i butine. Čitati o putovanju putujući, značajno je i vrlo podsticajno iskustvo