Feljton

Asrat 02 S

Dnevnik sa Pala 1992. godine (2)

Orgijanje užasa

“Nisam nacionalni nego profesionalni novinar”. Ovu rečenicu izgovorio je novinar sarajevske Televizije Mladen Vuksanović, autor knjige “Pale 5. 4. - 15. 7. 1992”, dragocenog svedočanstva o prvim ratnim mesecima u Bosni i Hercegovini. Ova memoarska knjiga objavljena je u gotovo čitavoj Evropi, nažalost ne i u Srbiji. U Nemačkoj je Vuksanovićev ratni dnevnik koji je objavila izdavačka kuća Folio dobio izvanredne kritike, a predgovor je napisao tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer. Mladen Vuksanović je rođen na Palama, a umro je 1999. u 57. godini, kao izbeglica, na Cresu, gde je radio kao noćni čuvar. Bio je reditelj i scenarista više zapaženih dokumentarnih filmova. Majka mu je bila katolkinja, a otac pravoslavac. Odbio je da radi na televiziji Radovana Karadžića. Do odlaska iz BiH bio je šikaniran, a za ljude koji su preuzeli televiziju u kojoj je radio rekao je "To su profesionalne ubice! Te laži i perverzije novinara nemaju dna!" Knjiga koju objavljujemo kao feljton prvi put je objavljena 1996. u Zagrebu (izdavač Durieux). Isti izdavač objavio je Vuksanovićevu knjigu “Taksi za Jahorinu”. Vuksanovićev Dnevnik sa Pala objavljujemo u obliku feljtona, kao podsećanje na užas koji se ne sme ponoviti
Pokro51

Feljton: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (2)

Čitaj kako je naopako napisano

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Asrat 03 S

Dnevnik sa Pala 1992. godine (1)

Smrt diše oko nas

“Nisam nacionalni nego profesionalni novinar”. Ovu rečenicu izgovorio je novinar sarajevske Televizije Mladen Vuksanović, autor knjige “Pale 5. 4. - 15. 7. 1992”, dragocenog svedočanstva o prvim ratnim mesecima u Bosni i Hercegovini. Ova memoarska knjiga objavljena je u gotovo čitavoj Evropi, nažalost ne i u Srbiji. U Nemačkoj je Vuksanovićev ratni dnevnik koji je objavila izdavačka kuća Folio dobio izvanredne kritike, a predgovor je napisao tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer. Mladen Vuksanović je rođen na Palama, a umro je 1999. u 57. godini, kao izbeglica, na Cresu, gde je radio kao noćni čuvar. Bio je reditelj i scenarista više zapaženih dokumentarnih filmova. Majka mu je bila katolkinja, a otac pravoslavac. Odbio je da radi na televiziji Radovana Karadžića. Do odlaska iz BiH bio je šikaniran, a za ljude koji su preuzeli televiziju u kojoj je radio rekao je "To su profesionalne ubice! Te laži i perverzije novinara nemaju dna!" Knjiga koju objavljujemo kao feljton prvi put je objavljena 1996. u Zagrebu (izdavač Durieux). Isti izdavač objavio je Vuksanovićevu knjigu “Taksi za Jahorinu”. Vuksanovićev Dnevnik sa Pala objavljujemo u obliku feljtona, kao podsećanje na užas koji se ne sme ponoviti
Kuvar

Podsetnik za ispovest: Šta sve ne smeš kad si Pravoslavka (3)

Bog je stvorio hranu, a Đavo kuvare

Sveta matera naša Srpska pravoslavna crkva brine o svakom svom čedu, a najviše o slabijem polu, koji upravo zbog svoje slabosti predstavlja lak plen za Đavola i njegovu demonsku družinu. Greh vreba potomkinje pramajke Eve na svakom koraku, ne može poštena pravoslavna žena da se okrene a da ne naleti na neko iskušenje, pogotovo u ovim modernim vremenima, kad se vasceli svet odrodio od Boga, a nesrećna Srbija krenula putem bogoboračkog Zapada. Nasuprot klevetnicima koji crkvu optužuju za mizoginiju, istina je potpuno drugačija. Da SPC najviše brine upravo o ženama vidi se i po "Podsetniku za ispovest u ženskom rodu" objavljenom na sajtu Pakibitija, koji kruži i po drugim pravoslavnim sajtovima i forumima, a koji ima čak 1023 detaljna uputstva koja će pomoći ženi pravoslavnog kova kad krene kod duhovnika da ispovedi svoje grehe. Da bismo pokazali koliko crkva brine o vernicama izdvojili smo samo neka uputstva i pokušali da ih primenimo u praksi, na konkretnoj ženi koja se u ovom slučaju zove sasvim prikladno - Pravoslavka
Batt1

Podsetnik za ispovest: Šta sve ne smeš kad si Pravoslavka (2)

Zabranjeno kašljanje u hramu i kupanje mirisnim sapunima

Sveta matera naša Srpska pravoslavna crkva brine o svakom svom čedu, a najviše o slabijem polu, koji upravo zbog svoje slabosti predstavlja lak plen za Đavola i njegovu demonsku družinu. Greh vreba potomkinje pramajke Eve na svakom koraku, ne može poštena pravoslavna žena da se okrene a da ne naleti na neko iskušenje, pogotovo u ovim modernim vremenima, kad se vasceli svet odrodio od Boga, a nesrećna Srbija krenula putem bogoboračkog Zapada. Nasuprot klevetnicima koji crkvu optužuju za mizoginiju, istina je potpuno drugačija. Da SPC najviše brine upravo o ženama vidi se i po "Podsetniku za ispovest u ženskom rodu" objavljenom na sajtu Pakibitija, koji kruži i po drugim pravoslavnim sajtovima i forumima, a koji ima čak 1023 detaljna uputstva koja će pomoći ženi pravoslavnog kova kad krene kod duhovnika da ispovedi svoje grehe. Da bismo pokazali koliko crkva brine o vernicama izdvojili smo samo neka uputstva i pokušali da ih primenimo u praksi, na konkretnoj ženi koja se u ovom slučaju zove sasvim prikladno - Pravoslavka
braca hodac

Feljton: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (1)

Seci ruke, krpi uši

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenim u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranim po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
začini, pravoslavka

Podsetnik za ispovest: Šta sve ne smeš kad si Pravoslavka (1)

Demonska vegeta, satanski biber

Sveta matera naša Srpska pravoslavna crkva brine o svakom svom čedu, a najviše o slabijem polu, koji upravo zbog svoje slabosti predstavlja lak plen za Đavola i njegovu demonsku družinu. Greh vreba potomkinje pramajke Eve na svakom koraku, ne može poštena pravoslavna žena da se okrene a da ne naleti na neko iskušenje, pogotovo u ovim modernim vremenima, kad se vasceli svet odrodio od Boga, a nesrećna Srbija krenula putem bogoboračkog Zapada. Nasuprot klevetnicima koji crkvu optužuju za mizoginiju, istina je potpuno drugačija. Da SPC najviše brine upravo o ženama vidi se i po "Podsetniku za ispovest u ženskom rodu" objavljenom na sajtu Pakibitija, koji kruži i po drugim pravoslavnim sajtovima i forumima, a koji ima čak 1023 detaljna uputstva koja će pomoći ženi pravoslavnog kova kad krene kod duhovnika da ispovedi svoje grehe. Da bismo pokazali koliko crkva brine o vernicama izdvojili smo samo neka uputstva i pokušali da ih primenimo u praksi, na konkretnoj ženi koja se u ovom slučaju zove sasvim prikladno - Pravoslavka