Entertainment - Film

Ljudi se ponekad uruše, pa im život pritiska pluća. Takve su ruševine uglavnom pune prašine, pa se čini da više nema svetlosti. Ukoliko je do toga dovelo nasilje, oporavak može da potraje – kad se izgubi poverenje u druge, povezivanje je skoro nemoguće.

„Garbura“, osim što je kontinentalcima sama riječ pomalo nepoznata, odaje misterioznu crtu prije gledanja jer se nije točno moglo naslutiti u kojem bi smjeru radnja mogla krenuti. Je li u centru zbivanja stavljanje u prvi plan youtuberskih, novim generacijama bližih tema ili se nešto drugo krije ispod površine? Film se bavi različitim društvenim problemima, sa svakim od njih ne pada u vodu već uspješno leti u zrak kao i sama garbura – jedino s manje opasnosti za okolinu

Činilo se kao da je bilo jučer kad smo u prvim danima siječnja 2022. gledali “Mračnu kći” i “Kings’Man: Početak”, a u međuvremenu smo dočekali “Avatara 2”, došli do kraja godine i zakoračili u 2023. Godina je proletjela brzinom mlažnjaka iz “Top Guna 2” kojim je Maverick napravio “comeback”

Problem je, međutim, pristup vođen krilaticom „svega mi daj“ zbog čega Something in the Dirt na kraju krajeva deluje kao poprilična „papazjanija“ ne samo ideja, nego i štoseva, finti, krivih tragova, prolaznih misli i autorskih pristupa koja u isti „lonac“ trpa i banalnost i nenormalnost, i nedogađajnost i jake senzacije, uz dozu repetitivnosti. Taj haos nije vidljiv samo na širem planu celog filma ili od scene do scene, nego po pravilu u istoj sceni, a ponekad i u istom kadru

Paulovi saborci jedva da imaju vremena da se razviju kao likovi pre nego što poginu u nekoj od elaborirano orkestriranih scena bitke, a našoj nemogućnosti da ih propisno razlikujemo dodatno doprinosi i taj namerno „zamuljani“ dizajn sivih i smeđih tonova kiše i blata. Tu je pre svega na delu razlika između medija (literature i filma), kao i razlika u formatima (film je zapravo pre pripovetka nego roman), ali i pored toga se All Quiet on the Western Front može uzeti kao vrlo dobar ratni film koji, u emotivnom smislu, udara dovoljno snažno

Kad se neki mrav izgubi, počinje veliko prokletstvo. Otrgnut od svoje kolonije osuđen je na propast jer je bez mravljih sugrađana prepušten na milost i nemilost svetu koji je mnogo veći od njega. Prestaje da jede, jer hrana bez onih s kojima je do juče lovio mrvice nema baš puno smisla. Umreće od gladi, samoće, zgaziće ga oni koji se zaklinju da nikad ni mrava ne bi zgazili.

Pođimo od pojma iz prvog dela naslova koji označava budistički koncept, pustaru između smrti i reinkarnacije. Drugi deo naslova je pak naslov doku-fikcijskog uratka protagoniste Inárrituovog filma, zapravo fikcionalizovane verzije samog reditelja, Silverija (Cacho). Pre nego što upoznamo njega samog, videćemo njegovu senku kako se nadvija nad fizičkom peščanom pustinjom, pre nego što se vine u nebesa. Samog protagonistu pak upoznajemo u porodilištu u svojstvu oca koji čeka na porod svoje supruge Lucije (Siciliani), ali njihov plan polazi po zlu, jer beba doktorima i babicama saopšti da je „svet sranje“ i da ne želi da se rodi

Kada se bavi savremenim temama, novi nemački film najbolji je u oslikavanju života „običnog malog čoveka“. Neopterećen isuviše političkim i istorijskim nasleđem, finansijski dovoljno stabilan, u relativno predvidivom i sigurnom okruženju, taj obični mali nemački čovek okreće se sebi i ne dopada mu se ono što vidi. Otkriva da su mu prodali laž i da čezne za nečim drugačijim, samo je problem što ne zna šta je to i što se svog malograđanskog komfora ne bi odrekao ni po koju cenu

Godinu koja je skoro na izmaku su u poslednjim mesecima obeležili filmski i serijski uradci koji bi se mogli podvesti pod satiričnu kritiku kapitalizma i društva uopšte.

„Jok“ je, premda se čini drugačije, neverovatno zabavan i duhovit film, u kojem će se mnogi prepoznati na ovaj ili onaj način. Uz sav humor, poigravanje žanrovima, nekad i farsične elemente, adresira i ozbiljne teme poput problematičnih porodičnih odnosa, zlostavljanja, traume, odakle zapravo i potiče ta nemogućnost samospoznaje, a potom i povezivanja s drugim

Od rođenja osuđeni na marginu, domaćini i posetioci bara Atlantic na istoj toj margini čine čuda – sanjaju o nemogućem, kući na obali i pristojnom životu, a predvodi ih Nathalie, gazdarica i jedina žena među njima. Atlantic Bar je njen show, kao što i sam bar ne bi postojao bez nje. Ona nas svojim prisustvom, harizmom i humorom uvlači u taj prostor, ali zadržava nas ono što slutimo ispod površine

Na YouTube kanalu Jamesa Somertona se nedavno pojavio video koji se bavi krizom kvir identiteta, a u središtu je odnos prema telu. Ta gomila mesa je u obavezi da bude savršena, a da bi je neko uopšte primetio u moru bezglavih trupla na dejting aplikacijama. Kanadski stručnjak za kvir kulturu nas upozorava da ovaj problem izaziva brojne poteškoće, pa vrlo lako prelazi u ozbiljne komplikacije – mentalno zdravlje se urušava, jer nikad dovoljno mišića i lepote.