Entertainment - Film

Zemlja kratkih rečenica

Palić: Film „Zemlja kratkih rečenica“ (2023)

Tamo gde je sve u redu

Danski film „Zemlja kratkih rečenica“, odnosno "Meter i sekundet" u originalu, utešan je zato što nam pruža osećaj ušuškanosti i mira oličen u reči hygge, koja označava prijatnu atmosferu, uživanje i toplinu, te potencijalno iritantan jer, uzimajući našu balkansku perspektivu u obzir, severnjaci ne znaju šta su pravi problemi, pa ih sebi prave i tamo gde ih nema
Vrane 01 S

Nismo od juče

Imate li vazelin: Gej u jugoslovenskom filmu

Kao da smo u međuvremenu zaboravili da homoseksualnost nije od juče, pa se i danas diže prašina oko običnih ljubavnih stvari. Patrijarhalna kuka i motika se diže kad god je većina nervozna. Niko se na primer nije bunio zbog homoerotičnog odnosa anđela i đavola u filmu Mi nismo anđeli, valjda zato što đavo anđela tera rečenicom „Ma beži, bre, pederu!“ Đavo k’o đavo, ljudi ko ljudi
Voliš li me film

Palić: Film „Voliš li me?“ (2023)

Jedna mladost u Sovjetskom Savezu

Rediteljka i scenaristkinja Tonja Nojabrova pred Kiru stavlja brojna iskušenja i izbore koji se često čine kao nemogući. Kao da je u svakom trenutku život spreman da joj zada novi, ovoga puta finalni udarac. No rušenje „četvrtog zida“ u odlučujućem momentu ipak ukazuje na to da je moguće iskočiti iz šina koje vode u provaliju. Možda je Kira napravila dobar izbor, možda nije. Njen pogled kao da nas pita: „A šta biste vi uradili na mom mestu?“
Club Zero Nula kalorija

Palić: Film „Club Zero“ (2023)

Poremećaji u ishrani i dalje su tabu

Film „Nula kalorija“ ili u originalu „Club Zero“ ove godine se našao u zvaničnom programu Festivala evropskog filma Palić, a sudeći prema reakcijama nakon same projekcije, publiku je ostavio zbunjenu ili razočaranu, bez adekvatne katarze
Barbie 01 S

Bilo ga je nemoguće izbjeći

"Barbie" vrijedna sveg hypea

Ate and left no crumbs, da se poslužimo TikTok žargonom. Senzacionalni film Barbie Grete Gerwig vrijedan je svake nahajpane promocije, svakog centimetra kubičnog ružičaste boje i svakog centa
Red 01 S

Ekskluzivno sa festivala u Karlovim Varima

"Les chambres rouges": Strašne priče s dark weba

"Les chambres rouges" (Red Rooms) je dovoljno vešto urađen, elegantan i efektan film kojem se taj greh ne sme zameriti jer je, poput svoje glavne junakinje i objekta pravog interesa, skoro natprirodno zgodan. To se vidi i u bojama jakih odsjaja i kontrasta kojima film, poput nekog video-spota, obiluje, i kroz "soundtrack" i dizajn zvuka koji nabijaju napetost
The Sweet East

Ekskluzivno sa festivala u Karlovim Varima

"The Sweet East": O naličju Amerike

Na kraju, možda "The Sweet East" nije neviđen, pa čak ni preterano inovativan film, ali je festivalskoj publici zgodan kao neka vrsta poprečnog preseka američke nezavisne kinematografije, a "običnijim" gledaocima makar može potvrditi predubeđenja da je Amerika u opadanju, kao i zašto je to tako. I to svakom svoja, bez diskriminacije i popovanja, skoro pa dokumentaristički verno
Wolfkin

Film "Wolfkin" (2022)

Vukodlaci ne moraju biti zli

Wolfkin nije film bez mane, pre svega u scenarističkom smislu (oseti se tu previše „ruku“ koje su pisale), pa ni u smislu ritma, ali ga inteligentna i ingeniozna ideja svejedno drže „iznad vode“ i u problematičnim periodima. Isto vredi i za životne teme kojih se Molitor dotiče kroz žanrovsko promišljanje, pa i njegovu sigurnu, iako ne nužno spektakularnu režiju, pre svega u smislu izbora i vođenja ansambla sastavljenog od interesantnih, ne nužno poznatih glumaca iz Luksemburga, Belgije i Francuske. Retko ozbiljan i ispoliran film u vukodlačkom podžanru
Megalomaniac

Film "Megalomaniac" (2022)

Belgijska dekadencija

Megalomaniac je već na svojoj premijeri proše godine na montrealskom žanrovskom festivalu Fantasia osvojio nagradu, a svojoj kolekciji je upravo dodao i onu s Grossmannovog festivala fantastičnog filma i vina u Ljutomeru, u Sloveniji. Iako Grossmann po pravilu forsira „čiste“ žanrovske filmove, Megalomaniac je zapravo bliži hibridu žanrovskog i „arthouse“ pristupa, dok autor Ouelhaj i sam ima „kilometražu“ na regularnih festivalima sa svojim filmovima „art“ izraza u kojima se uglavnom bavio temom nasilja nad ženama
Wife 01 S

O filmu "Zhena Chaikovskogo – Tchaikovsky's Wife“ (2023)

Tchaikovsky je bio homoseksualac

Alyona Mikhaylova je od filma napravila događaj, a od sebe zvezdu. Dovoljan je jedan pogled, pa da nas odvuče na samo dno, tamo gde odlaze svi koji napuste sebe. Ljubav nije napuštanje, a oni koji se o to ogluše ostaju začarani, uhvaćeni u klopku promašenog života
Padre Pio 1

Film "Padre Pio" (2022)

O katolicizmu i socijalizmu

Kada bi Ferrara i koscenarista mu Maurizio Braucci te dve teme i te dve priče supstancijalnije povezali, možda bi rezultat toga bio i dobar film, ali oni zapravo jedva i da se trude da maskiraju džumbus i salatu od „nedokuvanih“ ideja, filozofskih, a još više izvedbenih. Tako kao simulaciju vezivnog tkiva imamo Piove unutrašnje monologe i dijaloge s utvarama koje ga proganjaju, dok nam ostaje nejasno, na primer, zašto uglavnom italijanska glumačka postava igra što na lošem, što na „nahovanom“ engleskom i zašto su dvema ženama, autorovoj supruzi i Asiji Argento, dodeljene muške kameo-uloge van glavnog toka radnje, ako radnja uopšte i ima neki jasan tok. A možda sve to ima smisla tek na nekom meta-nivou, kao i dubiozni izbor glavnog glumca, antipatičnog i problematičnog LaBeoufa za ulogu harizmatičnog sveštenika
Festival francuskog filma 2023. otvaranje 01

Festival francuskog filma

Ostati normalan između očaja i optimizma

U Beogradu je po peti put održan Festival francuskog filma, ovoga puta od 14. do 18. juna, na više lokacija. Vremenske prilike poremetile su planove za projekcije na otvorenom, pa su se mnoge, umesto na Ušću, kod Silosa i na Kosančićevom vencu, održale u MTS dvorani. Za četiri dana smenila su se bar tri godišnja doba, a što se trenutnog preseka francuske kinematografije tiče, utisak je ujednačen. Na osnovu onoga što smo videli, možemo zaključiti da francuski film ne beži od teških tema, ali ni od humora, ostajući sve vreme prijemčiv i nepretenciozan
Master Gardener

Film "Master Gardener" (2022)

Između dužnosti i ucene

Master Gardener zatvara trilogiju o iskupljenju, trilogiju o muškarcima u sobama, muškarcima mračnih prošlosti koji sede za stolovima i vode dnevnike, što je i inače aparatura zapleta na više linija koju je Schrader rado koristio kroz svoju karijeru. Odnosno, možda je zatvara, ako ista ne preraste u tetralogiju, to jest. Uostalom, veliki filmski stvaralac, prvo kritičar-teoretičar, a onda scenarista, svoju je rediteljsku karijeru otpočeo tetralogijom u kojoj se pokušao izboriti sa svojim kalvinističkim nasleđem i odgojem koji još uvek njegov etički aparatus drže stegnutim učenjem o predestinaciji. Sa (za sada) završnom trilogijom, čini se da imamo istu metu, slično odstojanje i stilski nešto sofisticiraniju aparaturu
Enys Men 1

Film "Enys Men" (2022)

Šta je istina, a šta samo trip

Enys Men je dosta uspela stimulacija za čula, vijuge i sinapse gledaoca, „putnika-namernika“ u Jenkinove „svetove“, ali je ipak teško prenebregnuti suštinski problem. Naime, u ovako minimalnoj priči (reditelj se hvalio da je kompletan scenario napisao za samo tri dana) „mesa“ ima za kratkometražni film. Jenkin ga je „razvukao na tanko“ za dugi metar i to se, kao i impresivnost pojedinih komponenti i tehničko detaljiziranje, jako dobro vidi
Antichrist 01 S

Von Trirov "Antichrist" i duhovi ženskih pražrtava

Seks kao rasparčavanje svijeta

Lars Von Trier se još u prologu počinje poigravati sa motivima postanka svijeta i arhetipom Majke Božje, koja žrtvuje svoje dijete ne bi li spasila svijet, pa samim tim nije teško naslutiti dalji tok same priče i naklonjenost hrišćanskom misticizmu koji provejava u samom naslovu