Entertainment - Film

Konačni utisak je da Akerlund kao filmski autor ipak nije toliko solidan da bi uspeo u nameri da jednu tako kompleksnu priču ispriča od početka do kraja kao sociološku i antropološku studiju, ali da je zbog iskustva s kratkim formatima svakako sposoban da uhvati trenutak

U nedelju 24. februara se u Los Anđelesu po 91. put održala dodela Oskara, a po prvi put u poslednje tri decenije ceremonija nije imala zvaničnog voditelja, već su se na sceni kao prezenteri nagrada smenjivale holivudske filmske i televizijske zvezde

Možda će nas prva scena navesti na krivi trag da su Nicola i društvo mu tek sasvim obični klinci koji se bave "bezopasnim" vandalizmom kao što je krađa okićene božićne jelke iz "protivničkog" kraja, ali ambicije ovih klinaca su mnogo veće, a i prilika će se sama ukazati

Ovaj film gledaoca dovodi u poziciju iz bajke "Tamni vilajet": ko gleda kajaće se, ko ne gleda kajaće se. Ja bih se više kajao da ga nisam video. Ali plačem što jesam…

Ako nešto možemo da kažemo za Skin u smislu filmske vrednosti, to je da je u pitanju sasvim šablonski rad kakav smo imali prilike da vidimo nebrojeno puta, a da pritom uopšte nije loš. Pomislite na American History X i iznenađenje, čak i šok, kojije film izazvao. Ovde toga nema, iako se u neku ruku na to računa i razlog tome je jednostavan: Skin dolazi na kraju balade, ali u jedno specifično vreme u kojem neonacisti i ostali rasistički marginalci postaju uključeni u "mainstream", čak i u Americi

Ono što je još važnije je da su to dokumentarci o marketingu, psihologiju, sociologiji, pa i menadžmentu u kulturi. Svakako je najdetaljnije obrađen fenomen “influencera” bez kojih Fyre u takvom obliku ne bi ni bio rođen. Informacija koju su svi ti ljudi plasirali mogla je biti još lažnija od navedene te zastrašuje moć nad svojim pratiteljima koju su iskazali. Jednako je fascinantna i vizija koja je privukla tisuće ljudi - pješčani otoci daleko od civilizacije, činjenica da je vlasnik jednog od otoka bio Pablo Escobar, prisustvo manekenki…

Hillov film je zapravo dosta tanak na polju narativa, ali zato u velikoj meri obojen nostalgijom u smislu obilja memorabilijske rekvizite (VHS kasete, diskovi, igrice, posteri, patike i slično) i širokog izbora popularne muzike, od rapa do punka i nazad. I izbor formata slike (4:3) i medija snimanja (filmska 16mm traka) govore u prilog autentičnosti, stvarnoj ili fingiranoj, jer Mid90s zaista izgleda kao budžetski skromni nezavisni film iz sredine 90-ih

Film pokušava poručiti da se isplati živjeti čak i u svijetu u kojem te jedan pogled u nepoznato može izludjeti. Na gledatelju je pak prihvatiti ili ne prihvatiti takav posve proizvoljni optimizam, i o tome uvelike ovisi konačni dojam cjeline

Josie Rourke vrlo je dobro režirala film, kao iskusna kazalištarka spretna je u scenama u kojima se dočaravaju - vrlo sirovi - dvorski rituali (ipak je to poprilično zaostala Škotska), plesovi su samo među muškarcima, a žene su tu da metu podove i posluže hranu. Najveći oslonac imala je u dvije izvrsne glavne glumice, sa svojom neobičnom frizurom Saoirse Ronan napravila je sjajan glumački posao (preferiram ga onome u “Brooklynu” i “Lady Bird”), ali ju je donekle zasjenila kolegica Margot Robbie

Atmosfera je “feel-good”, sve pršti od glumačke hemije, bilo da je reč o romansi ili muškom rivalstvu i stiče se dojam da su glumci uživali radeći na filmu kakvi se uglavnom više ne snimaju. Lowery to još dodatno potencira, igrajući na kartu filmske nostalgije i retro ugođaja, insistirajući na super-16 fotografiji Joea Andersona, sjajno pogođenim detaljima perioda i trijumfalno intoniranom soundtracku Daniela Harta

Na žanrovskom planu Green Book stapa drugarsku komediju zasnovanu na suprotnostima (rasnim, klasnim, a najviše karakternim) sa ozbiljnom dramom o rasnim tenzijama i diskriminaciji u formi lepo uslikanog i glatko tekućeg filma ceste. Očitih viškova u smislu preteranih objašnjenja nema, gluma je izvrsna sa dosta hemije između centralnog dvojca, režija glatka i nenametljiva, što uz atraktivnu fotografiju i precizno odmerenu montažu dosta pomaže da se ni u jednom trenutku ne oseti težina trajanja od preko dva sata

Iako je reč o drami, početak deluje gotovo komično. Stariji bračni par pokušava da spava, ali i cenjeni pisac Joe Castelman (Pryce) i njegova žena Joan (Close) očekuju važan telefonski poziv. Iz Stockholma. Poziv stiže i oni malo nespretno, a malo i po već nekakvom uvežbanom dogovoru hvataju svaki svoju telefonsku slušalicu, on u spavaćoj sobi, ona u njegovom kabinetu (vreme radnje je period pre mobilnih telefona), i kada se završi oni kao mala deca ispoljavaju radost zajedno skačući po krevetu. “Dobili smo Nobelovu nagradu!”

Iako bi po svom zapletu izgledao kao svaka druga romantična komedija u kojoj cura otkriva da je njen dečko zapravo (pre)bogati naslednik, pa odlazi da se upozna sa njegovom brojnom familijom koja je ne prihvata da bi ih na kraju šarmirala ili nadvisila svojom pameću i svojim poštenjem, Crazy Rich Asians je zapravo jako važan film. I to iz razloga zato što je to studijski, hollywoodski film o, u zapadnjačkom kontekstu, izuzetno brojnoj manjini koja je u takvim filmovima prikazivana u određenom kodu koji se može nazvati usputno rasističkim, punim predrasuda i stereotipa

Utisak koji se nameće je nalik na to da je Mitchell radio malo na silu i po scenariju koji je napisao verovatno kao student emulirajući druge, uspešnije autore, ali bez prave ideje šta bi od toga zaista funkcionisalo u gotovorm filmu. Kritičari će moći da uberu lake poene samo analizirajući kvantitet i kvalitet (uglavnom bezrazložne) ženske golotinje i likove (naročito ženske) koji su plošni i prazni taman da bi poslužili kao elementi zapleta, ali tu ne staje ono što je sve u filmu pogrešno

„Hobit“ se kao igrica spominje u „Bandersnatchu“, spin-off filmu sjajne kultne TV serije „Black Mirror“ koja je ove godine emitirala svoju četvrtu sezonu (drugu na Netflixu), a najavljena je i peta. Ne samo što se spominje, već je „Bandersnatch“ interaktivni film, jedan od prvih takve vrste, gdje gledatelj preko „daljinskog upravljača“ kontrolira radnju filma te odlučuje kojim će putem priča krenuti, kako će se nastaviti i kako će završiti.