Lifestyle - Food & Drink

Nikad nisam kuhao čobanac, ali hoću prvom prilikom kada nabavim pravi kotlić. Majke mi. Ali zato sam bio pomoćnik glavnom kuharu čobanca – onaj pomoćnik što kuša vino, pravi društvo usamljenom kuharu i mažnjava recepte za dobra jela. Šta mogu kad sam taki. A glavni kuhar je onaj koji zna šta je čobanac. Još kako zna

Kuham gotovo svakodnevno i to mi dođe kao nekakva relaksacija od sljedećeg posla i čamotinje kućnog ureda. Nemate pojma kako je kućni ured ili globalno rečeno Home Office odvratna stvar. I ja sam mislio da je super biti doma i raditi u vlastitom dnevnom boravku, ali već nakon mjesec-dva skužiš da si sam ko pas – nedostaju ti face iz ureda, nekakav muving, glasovi, miris neke kave u prolazu... nedostaje ti sve. Čak i šef. Onda znate kako je to gadno

Pripremanje jela čiji ću recept podeliti s vama najavljivalo je još jednu katastrofu, ali je krajnji rezultat ispao odličan. Ne znam da li sam time htela samu sebe da sabotiram, no, sve je počelo tako što sam izabrala sastojke koje ne volim previše

Ako nemate vremena i ne znate da kuvate, naša rubrika je mesto za vas, a zbog toga što smo i sami spremni da sopstveno neznanje i životne nevolje podelimo sa onima koji su voljni da čitaju

Kada sam bio klinac mislio sam da se bakalar ne sprema nikako drugačije osim «bakalara na bijelo» (in bianco). Pa i nisam bio baš neki klinac kada sam se u to razuvjerio. Bilo je to jednom prilikom na početku mog studija u Zagrebu. Uletio sam gladan u jedan riblji restoran na početku bivše ulice Socijalističke revolucije (čini mi se da je danas to Zvonimirova) i naručio «bakalar» očekujuči da će mi konobar donijeti bakalar s posuticama – onako kako ga radimo mi ovdje u Istri. Međutim eto konobara nosi nekakav brodet s komadima bakalara i lešo krompir kao prilog. Najprije sam mu rekao da se zabunio i da to nisam ja naručio – «ja sam naručio bakalar», a on, dični dalmatinac veli «A isukrsta mi, uncute jedan to ti je bakalar, oli si ćorav». Drž-nedaj, glad je pobjedila i uvjerila me da bakalar može biti spremljen i drugačije, a ne samo «in bianco»

Kad netko kaže «baba» onda to može zazvučati nekako grubo i odbojno, ali ne i meni jer ja sam svoju pokojnu nonu uvijek zvao «baba». Moja baba me naučila kako napraviti dobar podvarak. U stvari ona me privikla i naučila na dobru kužinu i ona je glavni krivac što ja volim kuhati. Babin podvarak je bio nešto što se pamti cijeli život i što je teško dostići koliko god je to jednostavno jelo i koliko god se vi upinjali da vam to uspije. Međutim to ne znači da ne treba probati dostići svaki put «viši nivo». Mnogi niti ne znaju šta je podvarak. E pa za njih u tri kratke riječi – to vam je ...

Bonjour (Dobar dan). Comment allez-vous (Kako ste)? Avez-vous faim (Jeste li gladni)? Uz par ostalih fraza to bi bilo sve od mog znanja francuskog jezika. Dao sam vam ovdje i prijevod kako ne bi ispalo da netko nije razumio šta je umjetnik htio reći

- Jes' šta jes' vala, al' sve vrste musake su mi zakon - kaže moj komšija Meho - Jelo nad jelima, burazeru, ona u kojima i uživaš, a bogme se i dobro najedeš

Može biti i blitva s grahom. Kako god vam se više sviđa. Ni sam nisam siguran koja je to varijanta kad ja kuham, ali znam da je dobro i ovako i onako. Jedno lagano jelo za vegetarijance, ali bogme i za mesoljupce. Ovi drugi trebaju si uz grah s blitvom ispeći koji komad mesa - pohani pileći batačić ili recimo jednu svinjsku krmenadlu na žaru. Ili recimo pečena svinjska rebarca. Joj... kak je to nezdravo..., a tako dobro.... Recept potiče iz kuharice mame moje Strine, jednostavno govoreći moje punice, a ona ga je donijela ni manje ni više nego s puta iz daleke Australije, kamo su ga odnijeli naši ljudi i pokoji talijan pred puno godina kad su išli u daleki svijet trbuhom za kruhom

Bolnička piletina svakodnevno me dovodila do očaja neizmjernom količinom maleckih pilećih prsa utopljenih u kafenu žličicu nekakva neslana umaka nedefiniranog okusa i šaku posne riže koje je glavni kuhar svakodnevno uporno stavljao kao glavni obrok bolesnom pučanstvu.

Jedan jednostavni naputak za pripremu friških sardela. Uglavnom namjenjen kontinentalnom dijelu naših čitalaca. A mogao bi ovo pročitati i poneki domaći majstor s mora, jer nađe se i kod nas takvih koji znadu upropastiti dobru sardelu

Zdravo mesoljupci, evo me opet. Nisam se dugo „ukazivao u stričevoj kuharici“, ali to ne znači da nisam i kuhao. Kuham, ljudi moji kuham i nastojim skinuti barem 30-ak kg. Kaže 'Strina' da očuvam zdravlje, a kaže to i moj doktor, a ja kažem da to baš i nije tako jednostavno. Ali znam da bi trebalo jer sam postao prilično voluminozan. Zato treba jesti lagana jela... kao ovo o kojem vam danas pišem

Možemo je pohati, pržiti, marinirati ili sušiti (što je prava šteta), a vrlo je ukusna i sirova (carpaccio) ili na salatu. Recepti s njom poznati su još od prvog vijeka, a ja ću vam predstaviti jedan svoj, dvadesetprvostoljetni

U najškrtiju poparu, kojom se plaše deca, idu samo stari hleb, voda, so i kašika masti. Taj recept su prepričavali naši preci koji su čobanisali pre II svetskog rata i za koje je otkriće loja u puri bilo ravno dobijanju dukata u slavskom kolaču. Kada se ovom receptu doda i oveće parče homoljskog sira, dobije se popara koja se konzumirala 1950-ih godina po gradovima u tamnici naroda

Nakon duljeg vremena opet sam se uhvatio kuhanja i to iz čisto praktičnih razloga. Htio sam se malo „odmoriti od mesa”. Barem jedan dan. A bila je dobra prilika jer sam na merkatu naletio na prekrasne i svježe bukovače