Fotogalerija

Silazim u betonsku komu

Današnja gošća XXZ magazina je iranska fotografkinja Sara Goli, koja živi i fotografiše u Teheranu. Kako sama kaže, najviše je interesuje jednostavnost u urbanim sredinama, arhitektura, te senke koje se utiskuju u beton. Inspiraciju pronalazi na ulici, a njeni subjekti su uglavnom usamljeni među divovskim stubovima od betona. Goli je pristala da sa nama podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram profilu.

Zidovi Teherana

Današnji gost XXZ magazina je iranski fotograf Ali Zolghadri, koji živi i fotografiše u Teheranu. Cilj mu je da posmatraču grad pokaže iz različitih uglova, ponajviše iz minimalističkog. Tvrdi da se jednostavnost dobro uklapa u lepotu, te da jedan običan prozor može da pleni kao bilo koji prizor sa kugle zemaljske. Zolghadri je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Pranto Nayan: Životinjski život

Sve četiri krute

Današnji gost XXZ magazina je indijski fotograf Pranto Nayan, koji živi i fotografiše u glavnom gradu Bangladeša. Kako sam kaže, fotografija je za njega odraz onoga što se odvija u glavi, magija uz pomoć koje se tumači svet. Najradije se bavi uličnom fotografijom, a dobar deo radova se bavi životom domaćih životinja, koje upregnute, zatvorene i uplašene dele prostor sa ljudima koji često zaborave da su i one živa bića s pravom na život. Nayan je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine ne njegovom Instagram profilu.

Chazz Fenner-McBride: Ono što prolazi

Zeleno svetlo za Njujork

Današnji gost XXZ magazina je Chazz Fenner-McBride, koji živi i fotografiše u Njujorku. Najviše ga zanimaju prizori iz svakodnevnog života, tako da su njegovi subjekti najčešće slučajni prolaznici. Uz pomoć prirodne, te veštačke svetlosti, on nam prenosi priču o njima, ali i o okruženju u kojem su se zatekli, na kraju i o sebi samom. McBride je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine ne njegovom profilu.

Marty Büch: Hiking with Marty

Meditacija u šumskom ambijentu

Hiking with Marty je YouTube kanal koji nudi video sadržaje za meditaciju, a pravi ih Marty Büch. U pitanju je pseudonim koji je nastao od imena fotografa – Marty, dok je prezime preuzeto od holandskog pisca Bouwdewijna Bücha. Lažno ime je nastalo iz potrebe da se video radovi odvoje od drugih koje umetnik stvara pod pravim imenom: Martijn van Mierlo. Mierlo je pristao da sa čitaocima podeli deo svojih meditativnih pejzaža, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Tori McGraw: Vidim svetla

Putovanje u Njujork

Fotografkinja Tori McGraw živi i fotografiše u Njujorku. Fotografijom se zanima od 2017. godine, kada je počela da studira filmsku režiju. Od tada traga za bojama i svetlima, a prizore iz stvarnog života uvezuje sa scenama iz filmova, muzikom, pa zahvaljujući tome rađa novi univerzum – svet u prigušenim svetlima, koji postoji uglavnom noću. McGraw je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu želeli da saznaju više mogu to da učine ne njenom Instagram profilu.

Dora Maar: Umetnica za sva vremena

Više od muze

Slika Weeping Woman, koju je Pablo Picaso naslikao 1937, prikazuje izlomljeno lice žene koja plače. Vraćao joj se i na drugim slikama i crtežima, a tek se kasnije saznalo da je u pitanju umetnica Dora Maar (Henriette Theodora Markovitch). Njen umetnički rad je dugo bio skrajnut zbog odnosa sa slavnim umetnikom, pa su mnogi na nju zaboravili. Niko je se nije setio ni kad je preminula 1997. godine u Parizu. Više od dvadeset godina kasnije mnogi se trude da tu nepravdu isprave i umetnici vrate ono što joj pripada. Dakle, Maar nije bila samo muza, već i slikarka, fotografkinja i pesnikinja. Rođena je 1907. godine, a već je tridesetih godina imala svoj fotografski studio, te je dobijala poslove koji su do tog trenutka pripadali samo muškarcima. Njene komercijalne fotografije graničile su se s eksperimentalnim, te su donele velike promene u svet umetnosti. Nikada nije prestala da stvara, ali su je traume koje je doživela četrdesetih godina prošlog veka zauvek promenile. Kažu da se okrenula religiji, te da su joj stavovi postali tvrđi. To se ipak nije bitno odrazilo na njen rad. Osamdesetih se vratila fotografiji i nije se zaustavila sve do poslednjeg dana.

Lee Friedlander: Selfi pre selfija

Čujem, vidim, osećam

Lee Friedlander je šezdesetih godina prošlog veka započeo nešto što se danas smatra uobičajenim pristupom fotografiji. Američka umetnost je u to vreme krenula drugačijim putem, pa su i u fotografiji počeli da se ruše uobičajeni obrasci, te da se negira da pravila uopšte postoje. Friedlander je pravio snimke koji su negde na pola puta između fotografije i slikarstva, što je otvorilo vrata ka drugačijem razumevanju fotografije. Zahvaljujući tome snimci su mogli da se tumače na više načina, a značenja su se pojavljivala i nestajala pred očima posmatrača. Sloboda je kada se izneveri očekivano.

Stare razglednice: People Kissing: A Century of Photographs (2018)

Poljubac koji je trajao sto godina

Monografija People Kissing: A Century of Photographs (2018) sadrži preko sto fotografija anonimnih ljubavnika i dokumentuje različite situacije koje uključuju poljupce. Svaki prizor svedoči o tome da nežnost nije izmišljena juče – poljubaca je bilo i pre. Pored toga, fotografisani subjekti idu u prilog jednakosti, budući da prikazuju i one poljupce koji često nisu prihvaćeni. Sakupljene na jednom mestu, ove fotografije pričaju o žudnji koja traje više od jednog veka, ali i o bezvremenosti potrebe da se bude blizu onima koje volimo.

JH Engstrom: Prizori i kolaži

Lične priče s nestvarnim prozorima

Švedski fotograf JH Engström stekao je svetsku slavu. Njegovi autobiografski snimci prozor su u jedan uzbudljiv život, a najčešće ih kombinuje u kolaže koji pričaju puniju priču. Objavio je više od deset monografija, a fotografije su najčešće nastajale na osnovu intuicije koja proizilazi iz naivnog posmatranja sveta. Ono što fotografiše je ponekad neprijatno, često previše, ali su upravo takvi snimci oni koji posmatrača teraju na ozbiljnije promišljanje života.

Peter Bialobrzeski: Devedesete u srcu

Autsajder u Londonu

Nemački fotograf Peter Bialobrzeski se početkom devedesetih godina prošlog veka našao u Londonu, a grad se pokazao kao plodno tle za bujanje njegovog fotografskog stila. Tako je od prvog dana počeo da dokumentuje svoj boravak u stranoj zemlji, a fotografije su objavljene tek trideset godina kasnije u okviru monografije Give My Regards to Elizabeth. Ovo dragoceno svedočanstvo pripoveda o jednom vremenu koje pomalo podseća na scene iz kultne serije Only Fools and Horses, te upravo to čini da se publika oseća kao kod kuće.

Fotografija i film Hackers (1995)

Kompjuterski virusi i mladi hakeri

Mračne dubine interneta, takozvani dark web, potom deep web, hakeri, online osvetnici i buntovnici koji bi da menjaju svet danas su tema mnogih filmova. Ranije nije bilo tako, budući da je svet bio jedna velika, analogna pustinja. Film Hackers (1995) se pojavio pre nešto više od 25 godina, i predstavio nam hakere – romantizovanu grupicu internet buntovnika, kaja se u cyber svetu bori protiv korupcije i velikih kompanija koje kuju zavere i odmah ih prevode u kod. Naoružani flopi diskovima, ali i dobrim soundtrackom, ovi cyber ratnici su uspeli da naprave klasik koji se rado gleda i danas.

Priče iz Gruzije

Živeti s vukovima

Zoolog Jason Badridze se 1974. godine preselio u rezervat Borjomi u Gruziji kako bi divlje vukove proučavao iz blizine. Posmatranje je preraslo u dublji odnos, pa je naredne dve godine proveo zajedno sa ovim životinjama – spavao je između dva odrasla vuka i njihovih mladunaca, lovio sa njima i učio o njihovim navikama. Vukovi su sa njim delili plen, hranili ga kada bi bio bolestan ili povređen i štitili ga od medveda. Čovek je postao deo čopora, a tek je nekoliko biologa pre njega o vukovima učilo na ovaj način. Umetnica Elizaveta Tezneva napravila je dirljiv film o trenutku kada se Badridze prvi put sreo sa svojim čoporom, a u tom procesu je nastala i serija fotografija čiji je cilj da ovaj poduhvat približi svima koji su zainteresovani.

Prelaz preko mosta: Pozdrav iz Vijetnama

Kad nas spoje divovske kamene ruke

Mosta u blizini mesta Da Nang u Vijetnamu privlači posetioce elegantnim dizajnom – most drže dve ogromne kamene ruke koje izranjaju iz okolnih brda. Poznat kao Golden Bridge, ovaj most stoji na nadmorskoj visini od 1.400 metara, iznad uzvišenja po imenu Ba Na, odakle se pruža pogled na okolinu. Zlatno obojena ograda prati stazu dugu 150 metara – ukrašena je zasadima ljubičastog cveća, ali su kamene ruke te koje ostavljaju bez daha.