Fotogalerija

Autsajder u Londonu

Nemački fotograf Peter Bialobrzeski se početkom devedesetih godina prošlog veka našao u Londonu, a grad se pokazao kao plodno tle za bujanje njegovog fotografskog stila. Tako je od prvog dana počeo da dokumentuje svoj boravak u stranoj zemlji, a fotografije su objavljene tek trideset godina kasnije u okviru monografije Give My Regards to Elizabeth. Ovo dragoceno svedočanstvo pripoveda o jednom vremenu koje pomalo podseća na scene iz kultne serije Only Fools and Horses, te upravo to čini da se publika oseća kao kod kuće.

Kompjuterski virusi i mladi hakeri

Mračne dubine interneta, takozvani dark web, potom deep web, hakeri, online osvetnici i buntovnici koji bi da menjaju svet danas su tema mnogih filmova. Ranije nije bilo tako, budući da je svet bio jedna velika, analogna pustinja. Film Hackers (1995) se pojavio pre nešto više od 25 godina, i predstavio nam hakere – romantizovanu grupicu internet buntovnika, kaja se u cyber svetu bori protiv korupcije i velikih kompanija koje kuju zavere i odmah ih prevode u kod. Naoružani flopi diskovima, ali i dobrim soundtrackom, ovi cyber ratnici su uspeli da naprave klasik koji se rado gleda i danas.

Priče iz Gruzije

Živeti s vukovima

Zoolog Jason Badridze se 1974. godine preselio u rezervat Borjomi u Gruziji kako bi divlje vukove proučavao iz blizine. Posmatranje je preraslo u dublji odnos, pa je naredne dve godine proveo zajedno sa ovim životinjama – spavao je između dva odrasla vuka i njihovih mladunaca, lovio sa njima i učio o njihovim navikama. Vukovi su sa njim delili plen, hranili ga kada bi bio bolestan ili povređen i štitili ga od medveda. Čovek je postao deo čopora, a tek je nekoliko biologa pre njega o vukovima učilo na ovaj način. Umetnica Elizaveta Tezneva napravila je dirljiv film o trenutku kada se Badridze prvi put sreo sa svojim čoporom, a u tom procesu je nastala i serija fotografija čiji je cilj da ovaj poduhvat približi svima koji su zainteresovani.

Prelaz preko mosta: Pozdrav iz Vijetnama

Kad nas spoje divovske kamene ruke

Mosta u blizini mesta Da Nang u Vijetnamu privlači posetioce elegantnim dizajnom – most drže dve ogromne kamene ruke koje izranjaju iz okolnih brda. Poznat kao Golden Bridge, ovaj most stoji na nadmorskoj visini od 1.400 metara, iznad uzvišenja po imenu Ba Na, odakle se pruža pogled na okolinu. Zlatno obojena ograda prati stazu dugu 150 metara – ukrašena je zasadima ljubičastog cveća, ali su kamene ruke te koje ostavljaju bez daha.

Suraj Rai: Priče iz Indije

Muke jednog petla

Indijski fotograf Suraj Rai živi i fotografiše u Mumbaju. Najradije se bavi uličnom fotografijom, budući da ga potraga za zanimljivim prizorima umiruje. Scene koje hvata su momenti iz običnog života, koji posmatraču s drugog kraja sveta omogućavaju da se bar za trenutak preseli u daleki grad i uživa u vibrantnim bojama kulture koja pleni. Rai je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

M. Emre Erol: Vreme čuda

Sema – tradicionalni ples derviša

Turski fotograf M. Emre Erol živi i fotografiše u Ankari. Najviše ga zanima ulična fotografija, ali se trudi da njegovi radovi ne budu ograničeni žanrom. Lutajući ulicama glavnog grada često nabasa na zanimljive prizore, te iz toga nastaju različiti projekti. Nedavno se zainteresovao za tradicionalni ples derviša (sema), a snimci plesača u zanosu posmatrača približavaju tradiciji u kojoj se do katarze dolazi ritmičnim pokretima. Erol je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Yorgos Yatromanolakis: Nemirna stada

Čuvaj se crne ovce

Grčki fotograf Yorgos Yatromanolakis živi i fotografiše između Atine i Krita. Njegov projekat "The Splitting of the Chrysalis & the Slow Unfolding of the Wings" inspirisan je ceremonijama koje obično označavaju prelazak iz jedne u drugu životnu fazu. Unutrašnjim procesima metamorfoze prilazi s neočekivane strane, pa prizori često nisu jasni, što im dodaje još jedan sloj koji slobodno može da se tumači kao poetski. Sve je počelo kada se vratio u zemlju iz koje je potekao, te odlučio da se suoči sa traumatičnom prošlošću. Yatromanolakis je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web sajtu ili Instagram profilu.

Aslı Gönen: Sneg, led i lavež

Čuvar pasa u zimskom periodu

Turska fotografkinja Aslı Gönen se fotografijom bavi iz hobija, a omiljeni su joj ulični prizori, građani zaustavljeni u pokretu. Zahvaljujući njoj naizgled obični momenti ostaju zarobljeni u vremenu, a to zarobljeništvo u ovom slučaju nikome ne pada teško. Svaki prizor je nova priča, a junaci su, bilo da su ljudi ili životinje, heroji paralelnih univerzuma koji rastu u doživljaju posmatrača. Gönen je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram profilu.

Sonia Goydenko: Moj karantin

Isključi svetlo, uključi emocije

Fotografkinja Sonia Goydenko najradije luta ulicama Njujorka, a upravo na tome počiva njena ulična fotografija. Osvajala je nagrade na brojnim festivalima, uključujući Italian Street Photo Festival, Miami Street Photo Festival i Aussie Street Photography Festival, a njene fotografije su izložene i u okviru njujorške izložbe Women Street Photographers. Na početku pandemije ostala je bez posla, zbog čega se vratila u roditeljsku kuću u Nju Džersiju. Budući da su joj šetnje bile ograničene počela je da dokumentuje život tokom karantina, pa su u tom procesu nastale i fotografije u ovoj galeriji. Goydenko je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom web sajtu i Instagram profilu.

Nazile Bolat: Sami u tegli

Dišem za sebe

Turska fotografkinja Nazile Bolat živi i fotografiše u Ankari. Najradije istražuje načine na koje se svetlost igra sa objektima, a u tom procesu ne beži od neobičnog. Iz njenih fotografija rastu boje i priče, pa svaki prizor pripoveda o pokretu koji je tek deo opšteg kretanja. Bolat je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine ne njenom Instagram profilu.

Lin Zhipeng: Sočna ljubav, voće i cveće

Ko ne voli karanfile

U monografiji o ljubavi i životi pekinški fotograf Lin Zhipeng tumači telo i ono što se s telom radi. U pitanju je foto-skupina pod naslovom Flowers and Fruits, koja se opisuje kao „eksperimentalna“, uprkos tome što su mnogi umetnici ranije odbacivali ovaj termin. Eksperiment ipak nije ništa loše, naprotiv, budući da ne predstavlja „pokušaj“, kao što se često misli, već završena dela koja isprobavaju nove okvire. Eksperimentalna fotografija u Kini postoji od sedamdesetih godina prošlog veka, a Zhipeng je još jedan u nizu „uspešnih pokušaja“.

Joshua K. Jackson: U svetlu neona

Besani u Londonu

Fotograf Joshua K. Jackson voli neonska svetla, pa je njegov London obasjan upravo takvim zracima. Fotografiše noću, a sve je počelo kao rešenje za nesanicu, da bi vremenom izraslo u monografiju Sleepless in Soho, knjigu sa tumačenjima mračnih gradskih lavirinata u oblasti Soho. Umetnički prikazi Londona u noći postali su popularni još u viktorijansko doba, kada su gasne lampe rasterale mrak. Pisci kao što su Charles Dickens i Jack London dokumentovali su svoje noćne šetnje po Londonu, poput pionira koji su se probijali kroz nekakve neistražene teritorije. Fotografije iz ove galerije su logični nastavak takvog putovanja kroz noć, a nastale su u periodu između 2017. i 2019. godine.

Franceska Woodman: Raspevana tama

Autoportret s učiteljicom

“Poduhvat koji predviđam nije povezan sa melodramom, već sa činjenicom da je život, onakav kakav ja sada živim, serija očekivanja. Ja sam (bila) ne jedinstvena, no posebna. Zato sam bila umetnik. Stvarala sam poseban jezik kojim bih ljudima predstavila svakodnevne stvari koje i ja sama vidim ali da im pritom pokazem nešto drugačije… Ovo nema nikakve veze sa nemogućnošću da podnesem metropolu. Niti je povezano sa nesigurnošću u sebe niti sa nestajanjem mog srca. Niti bi trebalo ljudima da očita bukvicu. Jednostavno, druga strana“. (Franceska Woodman, poslednji zapis iz dnevnika, 19. januar 1981. godine)

Pregled: 2020. u šezdeset fotografija

Godina koja nam je rekla zbogom

Neke su godine teže od drugih, kompleksnije, pa predstavljaju prekretnice u istoriji. Tom spisku se pridružila i 2020, koja će ostati upamćena kao godina u kojoj je više od 1,5 miliona ljudi umrlo od korona virusa, ali i po drugim nedaćama – od požara u Australiji, preko zemljotresa, do rasnih nemira u Sjedinjenim Američkim Državama. Skup fotografija koji je pred vama predstavlja svedočanstvo o još jednoj godini za nama i brojne nepobitne dokaze da smo zaista postojali, dovodeći bivstvovanje do besmisla, u sumračnom rasponu od virusa do ratnih i prirodnih katastrofa.