Fotogalerija

Prvi koraci na Mesecu

Pedeseta godišnjica od kada je čovek napravio prve korake na Mesecu dobar je razlog za proslavu, te upravo zbog toga NASA objavljuje stare materijale i fotografije, a kako bi sa ostatkom sveta podelila do sada nepoznate detalje misije Apollo. Među materijalima su se našle i neverovatne panorame, koje je restaurirao NASA-in ekspert za fotografiju Warren Harold. Tako je javnost dobila pristup detaljima koji su snimljeni pre 50 godina, a jedna od najzanimljivijih fotografija je ona koja prikazuje oblast u koju se spustio Apollo 17 – dolinu Taurus-Littrow, koju eksperti opisuju kao jedan od najspektakularnijih „prikaza prirode u našem solarnom sistemu“. Najveći problem je nebo bez zvezda, koje bi neke teoretičare zavere moglo da inspiriše da ponovo poviču „Prevara!“, ali eksperti ističu da je nebo namerno zatamnjeno kako bi se akcenat stavio na astronaute koji su hodali mesečevom površinom.

Konji koji su pojeli kaktuse

Današnji gost XXZ magazina je grafički dizajner i fotograf Dino Kužnik, koji je pre šest godina iz Ljubljane stigao do Sjedinjenih Američkih Država, gde i danas živi i fotografiše. Fotografijom je počeo da se bavi pre 11 godina kada je kao student Fakulteta za grafički dizajn u Ljubljani kupio svoju prvu kameru. Prvih 10 hiljada fotografija, kako sam kaže, nije zadovoljavalo njegove estetske standarde, te su bile tek koraci u procesu učenja koji će potrajati narednih nekoliko godina. Tokom studentskih dana počeo je da radi kao asistent u jednom fotografskom studiju, te kao foto-reporter, pa je tokom tih dana stekao iskustvo koje će mu kasnije biti od velike koristi, i koje će uticati na pozitivnu evoluciju njegovog rada. Ipak, brzo je shvatio da se u Sloveniji neće najesti hleba ako bude nastavio da se bavi fotografijom, i konkurisao za posao grafičkog dizajnera u San Francisku, pa kratko nakon toga krenuo u susret svojoj umetnosti. Danas ga najviše zanima ulična fotografija, ali rado eksperimentiše i u drugim žanrovima, a tokom godina formirao je stil po kojem ga danas mnogi već prepoznaju. Kužnik je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više o radu ovog sjajnog umetnika mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Patryk Rzepa: Opila me svetla

Korak u sve ili ništa

Današnji gost XXZ magazina je Patryk Rzepa, fotograf iz Poljske koji ljubav prema fotografiji kombinuje i sa drugim interesovanjima. Tako se pored fotografije bavi i filmom, te modnim dizajnom, pa mu zbog širokog spektra interesovanja još uvek nije lako da pronađe jedinstveni stil u fotografiji. Još jedan od njegovih hobija su i putovanja, iz čega je nastalo interesovanje za uličnu fotografiju, a posebno za scene sa ulica u Kini. Rzepa se, kako sam kaže, u ovu zemlju vraća upravo zbog njenih ulica, koje kombinuju svetlo tako da mračno i svetlo dolaze iz istog izvora, što njegovim putovanjima i ličnim projektima daje dodatnu dimenziju. Rzepa je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Prizori iz Poljske: Arhiva Joanne Helander

Žene iza Gvozdene zavese

Kasnije artističko priznanje, kada su fotografi, a posebno fotografkinje, u pitanju uglavnom zavisi od veličine arhive koja je iza umetnika ostala. Jedna od najpoznatijih priča o fotografkinji koja se proslavila nakon smrti je svakako ona o Vivian Maier, koja je iz potpune anonimnosti brzo postala jedna od najpoznatijih fotografkinja XX veka. Kada su u pitanju fotografije koje prate život iza Gvozdene zavese, žene umetnici ostaju još više nevidljive, a poljska fotografkinja Zofia Rydet je možda najpoznatija umetnica koja je fotografisala u to vreme. Sa druge strane, Joanna Helander je figura koja se ne pominje često, a njen rad se uglavnom fokusirao na žene i njihov položaj u vreme komunizma. Upravo zbog toga ovde nudimo delić njenih fotografija, kako bismo ustali u odbranu svij „Viviana Maier“, od kojih neke nikada nisu izašle iz senke, pa se o njihovom radu ni danas ništa ne zna.

Linda Maclean: Čuvam tvoje lice

Ljuljaj me nežno, polako

Današnja foto-gošća Linda Maclean dolazi iz Sidneja, gde radi kao grafički dizajner. Većinu slobodnog vremena provodi u lutanjima gradom, te sva iskustva na koja usput naiđe beleži kamerom. Sidnej tokom čitave godine ne oskudeva u osvetljenju, pa, kako tvrdi umetnica, ima savršene uslove za one koji život prevode u fotografiju. Tako preko leta stvara duboke senke i vibrantne boje, dok je preko zime nešto mekše, ali i dalje savršeno obasjava izabrane subjekte. To stvara uslove za snimanje onoga što Maclean najviše privlači, a to su ljudi koji izranjaju iz svetla da bi za koji trenutak ponovo uronili u senku. U procesu beleži i tumači i to kako ljudi reaguju na grad, te na druge oko njih, pa situacije na njenim fotografijama izgledaju kao isečci iz priča koje i dalje traju. Maclean je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram profilu.

Goran Pavelić Pipo: Ljepota u oku promatrača

Naše drage Zagrepčanke (2)

Nakon fascinacije osamdesetim godinama, naš dragi Goran Pavelić Pipo prihvatio se nove teme – fotografirao je godinama šarmantne i drage Zagrepčanke, a evo što o tome kaže: “Ovo je izbor fotografija snimljenih u razdoblju od 2000. do 2012. Jedini motiv: žene koja napučuju zagrebačke ulice, tramvaje, knjižare, trgove, knjižnice... Ovo su obične, svakodnevne fotografije, bez ikakvih glamuriziranja; neke od ovih djevojaka poznam, većinu ne, a neke sam u međuvremenu upoznao. Dio fotografija snimljen je na negativu, a dio digitalno. No, bez obzira na tehniku, ljepota je u oku promatrača!”

Marcus Cederberg: Lepota minimalizma

Stepenice ka smislu života

Današnji gost XXZ magazina je švedski fotograf Marcus Cederberg koji se bavi minimalističkom fotografijom. Njegova priča počinje na Instagram-u, kada je 2014. godine izabran kao „suggested user“, što je privuklo veliki broj pratilaca, te omogućilo moderan preokret u tradicionalnom bavljenju umetnošću. Njegove fotografije su od tada privukle veliku internacionalnu pažnju, zahvaljujući čemu su postale deo velikih izložbi, što je na kraju dovelo i do niza samostalnih postavki u Švedskoj. Živimo u doba konstantnog skretanja pažnje, a Cederberg svojim minimalističkim delovanjem uspeva da uspori korak, te društvo prevede u jedan mirniji svet koji ima sve, iako izgleda kao da se u njemu ništa ne dešava. Život tako postaje život u boji, postojanje u kontrastu i negativnom prostoru, a poruka „manje je više“ ponovo odjekuje izložbenim prostorima u Njujorku, Los Anđelesu i Stokholmu, te u online prostoru koji mu je omogućio da postane minimalistički influenser sa preko 80 hiljada Instagram pratilaca. Cederberg je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Izložba u Zagrebu

Dizajn progresivnih ženskih časopisa 1934. –1946.

Grafička dizajnerica i fotografkinja Barbara Blasin autorica je izložbe “Širite ženski svijet! Dizajn progresivnih ženskih časopisa 1934. – 1946.” koja je otvorena u Galeriji HDD. Izložba daje pregled publikacija različitih ženskih, feminističkih udruženja koje su izlazile od sredine tridesetih do prvih poratnih godina. Radi se o progresivnim feminističkim publikacijama koje u vrlo složenom i opresivnom međuratnom razdoblju dobivaju svoju formu u nastojanju da urede glasila namijenjena „ženama iz svih društvenih slojeva"

Argy M: U senci neona

Pijem, al' ne znam čemu sve to

Današnja foto-gošća XXZ magazina je Argy M. iz Soluna koja se bavi amaterskom fotografijom, te kroz ovaj medijum kanališe sve ono što joj se događa, bilo da se radi o dobrim ili lošim prekretnicama. Tako govori a da ne upotrebi ni jednu reč, i dane, nedelje, mesece i godine provodi zadubljena u fotografiju, ili u dugim šetnjama koje joj služe kao inspiracija i kao materijal. Proteklih godina obično se interesovala za sumračne i mračne delove dana, koji nude scenografije poput filmskih, te dozvoljavaju eksperimentisanje svetlom. Kako se dan bliži kraju, tako na scenu stupaju veštačka svetla, koja obuzimaju kako umetnicu, tako i njene subjekte, i stvaraju posebna magična stanja koja su cilj, ali i put ka onom što Argy želi da radi u budućnosti. Ova zanimljiva fotografkinja pristala je da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram ili Flickr profilu.

Duga je ponos, duga je dika

Pride Month - Dostojanstvo i život nam nisu ubili

Veliki korak je postao moguć tek kada drugačiji više nisu mogli da trpe, pa su se protesti u junu 1969. proširili ulicama Njujorka nakon još jedne policijske racije u klubu Stonewall Inn, danas legendarnom Greenwich Village gej baru. Poznatiji kao „Stonewall pobuna“, ovi su protesti postali prvi korak ka politizovanju identiteta, i rođendan modernog LGBTIQ pokreta. Istina je da ni tog junskog jutra jednakost nije izgledala kao nešto što je moguće, već samo kao fantazija onih koji se toliko razlikuju da nemaju šta da izgube. San o jednakosti je u mnogim delovima sveta i danas samo fantazija, ali neophodna, budući da je strah od svega građane počeo da gura u desno, baš tamo gde su i neki njihovi dedovi tražeći utočište od nepoznatog pronašli pakao za druge. Pred vama su fotografije sa Parada ponosa iz različitih delova sveta koje su obeležile Mesec ponosa 2019. godine. Borba još uvek traje!

Goran Pavelić Pipo: Ljepota u oku promatrača (1)

Naše drage Zagrepčanke

Nakon fascinacije osamdesetim godinama, naš dragi Goran Pavelić Pipo prihvatio se nove teme – fotografirao je godinama šarmantne i drage Zagrepčanke, a evo što o tome kaže: “Ovo je izbor fotografija snimljenih u razdoblju od 2000. do 2012. Jedini motiv: žene koja napučuju zagrebačke ulice, tramvaje, knjižare, trgove, knjižnice... Ovo su obične, svakodnevne fotografije, bez ikakvih glamuriziranja; neke od ovih djevojaka poznam, većinu ne, a neke sam u međuvremenu upoznao. Dio fotografija snimljen je na negativu, a dio digitalno. No, bez obzira na tehniku, ljepota je u oku promatrača!”

Natalia Loiácono: Noćne straže

Sami ili na konju

Današnja gošća XXZ magazina je fotografkinja Natalia Loiácono iz Buenos Airesa, koja fotografiji pristupa iz privatnog ugla, te scene koje hvata izgledaju kao isečci iz priča koje su trajale i pre i posle fotografisanja. Njeni subjekti su uglavnom izolovani, ili na konju, obavijeni maglom, ili nečim što liči na maglu, zamišljeni i u potrazi za odgovorima. Deo fotografija nastao je u okviru video-projekta nameless, koji situacije iz stvarnog života prati na način koji je od realnog prilično udaljen. Loiácono je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram profilu.

Sandro Giordano Remmidemmi: Bez želja i žaljenja

Telo pamti

Današnji gost XXZ magazina je italijanski fotograf Sandro Giordano Remmidemmi, koji za sebe kaže da je „stigao direktno sa scene“, budući da se 20 godina bavio glumom. Fotografijom je ozbiljnije počeo da se bavi sa projektom IN EXTREMIS (bodies with no regret), u kojem pokušava da pokaže (ili dokaže) da smo svi žrtve materijalističkog sveta, a kroz subjekte koji su iscrpljeni sopstvenim opsesijama. Ideja za projekat je počela da se razvija još 2013. godine, kada se Remmidemmi srušio sa bicikla, i umalo slomio ruku jer nije hteo da pusti čokoladu koju je upravo bio otvorio. U tom trenutku je shvatio da mu je beznačajan objekat bio važniji i od života, te počeo da primećuje da je tako i sa drugim građanima koji su postali žrtve želje za stvarima. Remmidemmi je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web sajtu ili Instagram profilu.

Od Ljubljane preko Bleda i Bohinja do Škofje Loke

Slovenija, moja dežela

„Bog žívi vas Slovenke,/prelepe, žlahtne rožice/ni take je mladenke,/ko naše je krvi dekle;/naj sinóv/zarod nov/iz vas bo strah sovražnikov“, pevao je Prešern u 19. veku, a pevaju i danas Slovenci kao svoju himnu – „Zdravljicu“. Fotografkinja Lenka Sam nedavno je obišla Deželu i pristala da svoje foto-utiske podeli sa čitaocima XXZ magazina. Uživajte u prizorima iz Ljubljane, Škofje Loke, s Bleda, Bohinja... Slovenija je dokaz da se na osnovu bolje prošlosti može izgraditi još bolja budućnost. Imamo od koga da učimo, samo kad bismo hteli.