Fotogalerija

Izložba u Zagrebu

Dizajn progresivnih ženskih časopisa 1934. –1946.

Grafička dizajnerica i fotografkinja Barbara Blasin autorica je izložbe “Širite ženski svijet! Dizajn progresivnih ženskih časopisa 1934. – 1946.” koja je otvorena u Galeriji HDD. Izložba daje pregled publikacija različitih ženskih, feminističkih udruženja koje su izlazile od sredine tridesetih do prvih poratnih godina. Radi se o progresivnim feminističkim publikacijama koje u vrlo složenom i opresivnom međuratnom razdoblju dobivaju svoju formu u nastojanju da urede glasila namijenjena „ženama iz svih društvenih slojeva"

Argy M: U senci neona

Pijem, al' ne znam čemu sve to

Današnja foto-gošća XXZ magazina je Argy M. iz Soluna koja se bavi amaterskom fotografijom, te kroz ovaj medijum kanališe sve ono što joj se događa, bilo da se radi o dobrim ili lošim prekretnicama. Tako govori a da ne upotrebi ni jednu reč, i dane, nedelje, mesece i godine provodi zadubljena u fotografiju, ili u dugim šetnjama koje joj služe kao inspiracija i kao materijal. Proteklih godina obično se interesovala za sumračne i mračne delove dana, koji nude scenografije poput filmskih, te dozvoljavaju eksperimentisanje svetlom. Kako se dan bliži kraju, tako na scenu stupaju veštačka svetla, koja obuzimaju kako umetnicu, tako i njene subjekte, i stvaraju posebna magična stanja koja su cilj, ali i put ka onom što Argy želi da radi u budućnosti. Ova zanimljiva fotografkinja pristala je da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram ili Flickr profilu.

Duga je ponos, duga je dika

Pride Month - Dostojanstvo i život nam nisu ubili

Veliki korak je postao moguć tek kada drugačiji više nisu mogli da trpe, pa su se protesti u junu 1969. proširili ulicama Njujorka nakon još jedne policijske racije u klubu Stonewall Inn, danas legendarnom Greenwich Village gej baru. Poznatiji kao „Stonewall pobuna“, ovi su protesti postali prvi korak ka politizovanju identiteta, i rođendan modernog LGBTIQ pokreta. Istina je da ni tog junskog jutra jednakost nije izgledala kao nešto što je moguće, već samo kao fantazija onih koji se toliko razlikuju da nemaju šta da izgube. San o jednakosti je u mnogim delovima sveta i danas samo fantazija, ali neophodna, budući da je strah od svega građane počeo da gura u desno, baš tamo gde su i neki njihovi dedovi tražeći utočište od nepoznatog pronašli pakao za druge. Pred vama su fotografije sa Parada ponosa iz različitih delova sveta koje su obeležile Mesec ponosa 2019. godine. Borba još uvek traje!

Goran Pavelić Pipo: Ljepota u oku promatrača (1)

Naše drage Zagrepčanke

Nakon fascinacije osamdesetim godinama, naš dragi Goran Pavelić Pipo prihvatio se nove teme – fotografirao je godinama šarmantne i drage Zagrepčanke, a evo što o tome kaže: “Ovo je izbor fotografija snimljenih u razdoblju od 2000. do 2012. Jedini motiv: žene koja napučuju zagrebačke ulice, tramvaje, knjižare, trgove, knjižnice... Ovo su obične, svakodnevne fotografije, bez ikakvih glamuriziranja; neke od ovih djevojaka poznam, većinu ne, a neke sam u međuvremenu upoznao. Dio fotografija snimljen je na negativu, a dio digitalno. No, bez obzira na tehniku, ljepota je u oku promatrača!”

Natalia Loiácono: Noćne straže

Sami ili na konju

Današnja gošća XXZ magazina je fotografkinja Natalia Loiácono iz Buenos Airesa, koja fotografiji pristupa iz privatnog ugla, te scene koje hvata izgledaju kao isečci iz priča koje su trajale i pre i posle fotografisanja. Njeni subjekti su uglavnom izolovani, ili na konju, obavijeni maglom, ili nečim što liči na maglu, zamišljeni i u potrazi za odgovorima. Deo fotografija nastao je u okviru video-projekta nameless, koji situacije iz stvarnog života prati na način koji je od realnog prilično udaljen. Loiácono je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram profilu.

Sandro Giordano Remmidemmi: Bez želja i žaljenja

Telo pamti

Današnji gost XXZ magazina je italijanski fotograf Sandro Giordano Remmidemmi, koji za sebe kaže da je „stigao direktno sa scene“, budući da se 20 godina bavio glumom. Fotografijom je ozbiljnije počeo da se bavi sa projektom IN EXTREMIS (bodies with no regret), u kojem pokušava da pokaže (ili dokaže) da smo svi žrtve materijalističkog sveta, a kroz subjekte koji su iscrpljeni sopstvenim opsesijama. Ideja za projekat je počela da se razvija još 2013. godine, kada se Remmidemmi srušio sa bicikla, i umalo slomio ruku jer nije hteo da pusti čokoladu koju je upravo bio otvorio. U tom trenutku je shvatio da mu je beznačajan objekat bio važniji i od života, te počeo da primećuje da je tako i sa drugim građanima koji su postali žrtve želje za stvarima. Remmidemmi je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web sajtu ili Instagram profilu.

Od Ljubljane preko Bleda i Bohinja do Škofje Loke

Slovenija, moja dežela

„Bog žívi vas Slovenke,/prelepe, žlahtne rožice/ni take je mladenke,/ko naše je krvi dekle;/naj sinóv/zarod nov/iz vas bo strah sovražnikov“, pevao je Prešern u 19. veku, a pevaju i danas Slovenci kao svoju himnu – „Zdravljicu“. Fotografkinja Lenka Sam nedavno je obišla Deželu i pristala da svoje foto-utiske podeli sa čitaocima XXZ magazina. Uživajte u prizorima iz Ljubljane, Škofje Loke, s Bleda, Bohinja... Slovenija je dokaz da se na osnovu bolje prošlosti može izgraditi još bolja budućnost. Imamo od koga da učimo, samo kad bismo hteli.

Axel Atticus: Bela gradska buka

Ludačka vrteška duše

Današnji gost XXZ magazina je mladi grčki fotograf Axel Atticus koji živi i fotografiše u Solunu. Fotografijom se bavi već sedam godina, a različite projekte objavljuje pod različitim imenima – poput “Axelatticus” ili “Theadventuresofastrangesoul” – što umetnika donekle odvaja od dela, i doprinosi neophodnom odvajanju od ličnosti iza objektiva. Najradije fotografiše noću, budući da tvrdi da ga svetla vode i pokazuju mu gde bi trebalo da gleda. Upravo zbog toga najviše pažnje obraća upravo na svetlo, ali i na boje, te kreira sanjive scenarije koji posmatrača odvajaju od realnosti. U procesu mu pomaže i Photoshop, budući da na prvi pogled dosadne scene ponekad uspeva da pretvori u prizore u koje vredi gledati. Atticus, ili Antony, kako mu je pravo ime, pristao je da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Blogu ili Instagram profilu.

Ibrahim Aşar: Rastezanje Venere

Ždral pod maskama

Fotograf Ibrahim Aşar je današnji gost XXZ magazina, a prvo što ističe je da za njega fotografija nije stvar tehnike već estetike i svetlih boja filmova iz sedamdesetih godina prošlog veka. Rođen je u Turskoj, gde je još u detinjstvu stekao prve osnove za svoj budući rad i ljubav prema vizuelnim umetnostima. Kada je fotografija u pitanju, prvi uzori su mu bili Robert Mapplethorpe i Claude Cahun, a posebno odnos prema telima koja na fotografijama formiraju položaje koji podsećaju na antičke skulpture. Nakon toga su usledili i drugi, kao što su Martin Parr, Stephen Shore, Terry Eagleston, te su njihovi radovi bitno doprineli izgradnji onoga što će postati prepoznatljiv umetnički izražaj. Aşar priprema i svoju prvu izložbu, a sa čitaocima XXZ magazina deli deo svojih konceptualnih fotografija, te portreta. Oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Hakki Ceylan: Krst na godišnjem odmoru

Kamila koja se napila senke

Današnji gost XXZ magazina, fotograf Hakki Ceylan, fotografijom je počeo da se bavi još 1989. godine, kada je kupio svoju prvu Zenit kameru. Još od tada ga najviše interesuje crno-bela fotografija, budući da se senke u takvom okruženju najbolje igraju, te ističu kontekst i prostore kroz koji subjekti samo prolaze, ili u njima ostaju. Putovanja su mu omogućila da u svoj rad uplete tradicije različitih naroda, te ih posmatraču približi kroz nepretenciozne, te ukusno komponovane prizore. Iako situacije izgledaju kao mimoilaženje tela u prostoru, atmosfera ukazuje na dublje odnose koji se ponavaljaju i izvan fotografisanih scena. Ceylan je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

José Beut: Priče iz Istočne Afrike

Deca iz naroda Suri

Surma, ili Suri, je etnička grupa iz Istočne Afrike koja živi polunomadskim načinom života, i uglavnom boravi u šumama u jugozapadnoj Etiopiji. Govore Suri jezikom, a na nekoliko dijalekata, uključujući tirma i chaide. Današnji gost XXZ magazina, fotograf José Beut, proveo je neko vreme sa pripadnicima ovog naroda, te napravio seriju portreta koja ne donosi samo lica, već i nagoveštaje o slobodi i umetnosti. Crtanje po koži, formiranje oblika uz pomoć ožiljaka, te prstenovi kojima pripadnice ovog naroda šire donju usnu, deo su bogatog nasleđa. Najznačajnija je, tvrdi fotograf, dekoracija tela, te cvetni motivi kojima se pripadnici Suri narod uče od najranijeg detinjstva. Fotograf je do doline reke Omo stigao 2015. godine, te imao priliku da provede neko vreme sa različitim plemenima iz ove oblasti - Hamer, Karo, Dassanech i Erbore. O etničkoj grupi Surma saznao je tek po povratku iz Afrike, a njihova ga je umetnost dekoracije tela toliko fascinirala da se u oktobru 2016. vratio u glavni grad Etiopije - Addis, te nakon toga proveo tri dana u putu kako bi stigao do oblasti Kibish u kojoj živi narod Suri. Beut je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo portreta, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Goran Pavelić Pipo: Crno-bijeli Zagreb 1982.

Kad su Siniša Škarica i rock bili mladi

Kopanje po foto-arhivama nije uvijek uzaludno; dragoceni čuvar Bolje prošlosti, naš vredni Goran Pavelić Pipo pronašao je nešto vlastitih, neobjavljenih fotografija s proleća 1982, nastalih u Radničkom i narodnom sveučilištu “Moša Pijade”. Čini se da se te večeri u RANS-u održavao nekakav koncert (možda Xenia?), pa su se na licu mjesta okupili Siniša Škarica iz “Jugotona”, Jura Stublić (grupa “Film”), Vesna Vrandečić (Xenia), rock kritičar iz Rijeke Koraljko Pasarić, Max Juričić (grupa Film), dizajnerica Matija Vuica, slikarica Nela Barišić, fotograf Danilo Dučak… Lijepe uspomene iz 1982!

Goran Pavelić Pipo: Arhivirana photo povijest (4)

Zagrebačka škvadra, osamdesetih godina

Dragi Goran Pavelić Pipo, jedan od najprilježnijih čuvara Bolje prošlosti, vratio nam se sa svojim kolor-radovima nastalim osamdesetih godina. Ovog puta ponovo predstavljamo zagrebačke uspomene osamdesetih. Ovog puta tu su Darko Rundek, Davor Gobac, Željko Stojanović Žika, Goran Piš-Piro, Tomi, Toni i Šarlota, dragi ljudi s kojima je Pipo dijelio zagrebački asfalt i prostor ispred ''Zvečke'' ili ''Blata''. Priličan dio ovih fotografija nikad nije objavljen, te je zadovoljstvo tim veće što su se premijerno pojavile na našem XXZ portalu.

Adriaan du Toit: Vijetnamske scene

Kroz šljivike i monsune

Današnji gost XXZ magazina, fotograf Adriaan du Toit, ne obraća pažnju na individualnost svojih subjekata, već se trudi da ih prikaže u kontekstima koji kod posmatrača izazivaju emociju, te fokus sa pojedinca pomeraju na narative koji nisu uvek očigledni. Njegove fotografije najčešće nastaju na lokacijama koje se smatraju egzotičnim, što još više utiče na to da se distancira od individualnosti, a kako bi krajnjim korisnicima omogućio da u prizorima pronađu i deo sebe. Tako subjekti postaju „čista platna“ na koje posmatrač projektuje sopstvene emocije i očekivanja. Najviše fotografija snimljeno je u Vijetnamu, što je, kako kaže Toit, prilično zahtevno, a najviše zbog teške klime i komplikovane infrastrukture koja otežava pronalaženje savršene kompozicije. Upravo je to jedan od razloga zbog kojih je odlučio da prihvati haos, i pronađe najbolje načine da pojedine elemente izdvoji od ostalih vizuelnih tačaka koje skreću pažnju. Toit je pristao da deo svojih fotografija podeli sa čitaocima XXZ magazina, a oni koji budu poželeli više mogu to da učine na njegovom web-sajtu i Instagram profilu.

Arkadiusz Podniesiński: Posle katastrofe

Kuće u Černobilu

Černobil je mali grad u Ukrajini u kojem je nekada živelo i radilo oko 3.500 ljudi. Nalazi se na samoj granici sa Belorusijom i sve do 26. aprila 1986. godine bio je potpuno nepoznat svetu, da bi nakon nesreće postao simbol za jednu od najstrašnijih katastrofa u ljudskoj istoriji. Nuklearna elektrana u kojoj se zbila nesreća nije bila smeštena u samom Černobilu, već oko 18 km severozapadno od grada. Sastojala se od četiri reaktora tipa RBMK-1000, od kojih je prvi stavljen u pogon 1977. godine, a četvrti reaktor, koji je eksplodirao, 1983. godine. Černobilska nuklearna elektrana je u punom kapacitetu sa svoja četiri reaktora davala oko 10 % ukupne električne energije koja se trošila u Ukrajini. Havarija je izazvala radioaktivno zračenje od 150 miliona kirija koje je trajalo deset dana, a radioaktivni oblak prekrio je delove Ukrajine, SSSR-a i Evrope izazvavši različite vrste trovanja od kojih su najgora bila trovanja cezijumom 137 i jodom 131. Bilans eksplozije bio je užasan - preko 600.000 mrtvih (mada se o tačnom broju žrtava i danas raspravlja) i milioni obolelih od leukemije, raka tiroidne žlezde i drugih još neistraženih kancerogenih oboljenja. U prvim satima nakon eksplozije osoblje centrale i ekipe prve pomoći koje su bile prisutne na licu mesta, bili su izloženi jakoj radijaciji čiji su izvori bili delovi zapaljenog reaktora, radioaktivni oblak i skladište radioaktivnog materijala. Zbog visokih doza primljene radijacije 237 ljudi je smešteno u bolnice od kojih je 52 preminulo u narednih desetak dana. Više od 30 godina kasnije, oblast u koju je pristup i dalje zabranjen, postala je utočište brojnim životinjskim vrstama i buja od života. Po okolnim selima kruže glasine o ogromnim čoporima vukova koji gospodare prostorom koji je nekada pripadao čoveku. Nemački naučnici zaintrigirani ovom vešću obavili su niz istraživanja i utvrdili da broj vukova ne prelazi granice normalne brojnosti i da ih u oblasti ima oko 120. Sa serijom „Chernobyl“ Craiga Mazina interesovanje za ovu temu se ponovo probudilo, a najviše zbog toga što je serija brzo stekla veliku popularnost, te se ubraja među najbolje ocenjene sadržaje na IMDb-u. XXZ magazin vam u tom kontekstu nudi fotografije koje je 2017. snimio Arkadiusz Podniesiński, te dokumentarni film snimljen 2014. godine.