Fotogalerija

Predsednički izbori 2017. godine

Vučić pobedio, Jeremić katastrofalno poražen

Kao što se i moglo očekivati, ponajviše zahvaljujući opoziciji kakvu ima, na predsedničkim izborima u Srbiji Aleksandar Vučić je odneo ubedljivu pobedu već u prvom krugu. Svojih razloga za slavlje imao je i drugoplasirani kandidat Saša Janković koji se, bez mnogo razloga, nametnuo kao budući lider opozicije koja će, po svemu sudeći, u narednim godinama oponirati Vučićevoj vlasti. Ulogu najvećeg iznenađenja izbora sudbina je ovog puta dodelila imaginarnom liku Belom Preletačeviću (Luka Maksimović) koji je prikupio gotovo dvocifren procenat protestnih glasova. Beli je istovremeno postao i vododelnica između onih kandidata koji su sebi obezbedili kakvu-takvu političku budućnost i onih za koje se bez ikakvog ustezanja može reći da su završili svoju političku karijeru. Tako su na smetlište istorije poslati Vuk Jeremić, Vojislav Šešelj, Boško Obradović, Saša Radulović, Aleksandar Popović, Miroslav Parović... Prema zvaničnim rezultatima RIK-a, Aleksandar Vučić je osvojio 55,13 odsto glasova, drugoplasirani Saša Janković 16,27, Luka Maksimović poznatiji kao Beli Preletačević 9,43 procenata, samozvani „predsednik sveta“ Vuk Jeremić 5,64 odsto, Vojislav Šešelj 4,47, dverjanin Boško Obradović 2,30, Saša Radulović 1,41, Milan Stamatovic 1,20, Nenad Čanak 1,14, Aleksandar Popović 1,04, dok je na začelju ostao Miroslav Parović sa 0,80 odsto osvojenih glasova. Delić atmosfere iz izbornih štabova dva pobednika - jednog na izborima za predsednika Srbije, a drugog na izborima za budućeg lidera opozicije, možete pogledati u našoj XXZ galeriji.

Belgrade: Swinging Years

Stare slike iz belog grada

Povratak u foto-prošlost uvek je dobrodošla tema; stariji se sećaju, mlađi otkrivaju. Prestonica na dve reke, Beograd, tokom proteklih decenija bila je glavni grad jedne velike i ozbiljne države – Jugoslavije. Kako je to bilo šezdesetih i sedamdesetih godina, bez saobraćajnih gužvi, haosa, nebodera – izvolite pogledati na ovim fotografijama, zaturenim u arhivama daleke, čini se uvek bolje prošlosti...

Sajam automobila, Beograd

Proleće na četiri točka

Već decenijama, tradicionalni Sajam automobila u Beogradu mesto je gde uglavnom dolaze potencijalni kupci i aktivni voajeri; prvi već planiraju šta da kupe, dok ovi drugi sanjaju o boljoj budućnosti na četiri točka. Kako je to u praksi izgledalo, zabeležila je naša fotoreporterka Marija Đoković.

Mariovo: Dok nas smrt ne rastavi

Makedonija, sela bez ljudi

Vođena činjenicom da u Makedonji ima preko 100 sela u kojima živi manje od deset stanovnike, Elena Geroska se posvetila serijalu “Dok nas smrt ne rastavi” (“Till Death Do UsPart”) koji je nastao je u selu Vitolište, u oblasti Mariovo, na jugu Makedonije. Nekad centar regiona, Vitolište je danas selo duhova, muzej ruševina na otvorenom. U ovom regionu nema gradova, već samo opustošenih sela iz kojih su ljudi emigrirali uglavnom u Ameriku, Kanadu i Australiju. Junak njenih fotografija je Sive (83), jedini član porodice koji je odlučio da ostane u Vitolištu. “Ovde sam rođen i ovde ću da umrem”, bio je odlučan Sive, poslednji stanovnik ovog sela. +++ *Elena Geroska rođena je 1990. u Skoplju, Makedonija. Diplomirala je Fotografiju na Nacionalnoj akademiji za pozorišnu i filmu umetnost (NATFA) u Sofiji, u Bugarskoj. Elena je imala samostalne izložbe u Bugarskoj, Makedoniji i Austriji. Njeni radovi pojavljivali su se u časopisima Vice, Max, Capital Light I drugim vodećim bugarskim magazinima, kao I u knjizi “Shot by Kern” u izdanju kuće TASCHEN. *Elena Geroska was born 1990 in Skopje, Macedonia . She graduated in Photography in the National Academy for Theatre and Film Arts (NATFA) in Sofia . She has had solo exhibitions in Bulgaria, Macedonia and Austria. Her work appeared in Vice, Max, Capital Light and other leading Bulgarian magazines and the book Shot by Kern by TASCHEN.

Elena Geroska: „Traces“

Ljudi u svom prostoru

Projekat „Traces“ („Tragovi“) foto-umetnice Elene Geroske, stalne saradnice magazina XXZ, zasniva se na pokušaju da se ljudi otkriju u svom ličnom prostoru, tamo gde su najsigurniji i gde je privatnost samo njihovo vlasništvo. Bez obzira koliko se trudili da iza maske sakriju stid ili slabost, otkrivaju ih sitnice; način na koji su fotografije posložene na vitrinama, zatvorene fioke, ukrasi na ormaru i zidovima...Kako kaže Elena: „Njihove reči i fotografije otkrile su nešto što je oku nevidljivo. Tragovi nečega što kamera nije snimila, već je osetila. Nešto što je nedostajalo, ali je bilo tu, negde, u razgovoru, flertu, bolu. Tu prazninu ljudi su pokušali da ispune sećanjima, stvarima, planovima i nadama“. Projekt je realizovan u Sofiji, u Bugarskoj; modeli-amateri na ovim fotografijama, primetićete, dele prepoznatljiv dert balkanskog bitisanja u pogledima i mimici, nastalim u sličnim prošlostima i sličnim sudbinama.

Odbrana homoseksualne ljubavi (1)

Gej mitovi su ogledalo stare Grčke

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Ipak, ono što se u kontekstu seksualnosti dešavalo u antičkoj Grčkoj donekle ide u prilog pomenutim modernim teorijama. Utvrđeno je da se tamo smatralo kako seks ne služi samo za reprodukciju i produžetak vrste, već i za zabavu. Seksualno zadovoljstvo nije bilo nešto pokvareno ili prljavo. Grčka društvena svest još nije bila okusila bilo šta slično hrišćanstvu, koje telesno i seksualno ne povezuje samo sa brakom, nego i sa sramom, apstinencijom, grehom i kaznom. Motiv golog muškog tela cvetao je u atinskoj kulturi. Gradska raskršća krasili su falusi koji donose sreću i štite od zla. Isticanje tela je podrazumevalo golotinju, ali je to važilo samo za muškarce. Čitava pokućstva bila su oslikana eksplicitnim erotskim prizorima, što ostavlja utisak da seks nije bio privatna stvar, niti nešto čega se treba sramiti. Dok je muž sa svojim prijateljima uživao u seksu i alkoholu, žena bi u svojim sobama živela svoj deo života. Odnosi nisu bili politizovani, a ljubav muškarca prema ženi nije se doživljavala drugačije od one prema mladiću. U grčkom jeziku nisu postojali različiti termini za “homoseksualnost I “heteroseksualnost,” pa pitanje seksualnog identiteta nije bilo naročito važno.

Mitrovica bez barikade

Rušenje betonskog monstruma

Nakon sporazuma predstavnika opštine Severna Mitrovica i kosovske Vlade, a uz posredovanje predstavnika međunarodnih institucija na Kosovu, potpisan je dogovor o uklanjanju zida kod mosta na Ibru. Ovo betonsko čudovište i ruglo grada, ali i simbol nacionalističke potrebe za izolacijom, srušeno je uz pomoć dva bagera za manje od sat vremena. Time se otvara mogućnost za smanjenje tenzija na severu Kosova, poruka je zajedničkog saopštenja po postizanju sporazuma, u kojem se dodaje da bi se sada trebala olakšati sloboda kretanja i stvoriti ambijent koji će koristiti svim građanima Mitrovice.

Jolanda Korać: Čekajući noć

Suton u Beogradu

Postoji teza da se u Srbiji brzo smrkava, mnogi su se tokom gore prošlosti u to lično uverili. Ali, serijal Jolande Korać o beogradskom sutonu – priča neku drugu priču; možda glavni grad Srbije nema more, peščane plaže ili palme za sunset, ali ima dve reke, nebo i šašave krovove na kojima još uvek vise tv antene. I, negde pred noć, Beograd se pojavljuje u najlepšoj odori svetla i senki.

Oblikovanje života

Finska: Dizajn, mera nacionalnog identiteta

U godini u kojoj Finska slavi vek nezavisnosti, podsećanje na trijumf njihovog dizajna, kao jednog od najprepozatljivijih umetničkih simbola u svetu, čini se uvek aktuelnim. Nedavno je u Beogradu, ovdašnje srpsko-finsko društvo Seurabeograd, u okviru svojih mnogobrojnih druženja, organizovalo upoznavanje s istorijom finskog dizajna; fotografije koje su pred vama deo su pomenutog projekta i još dokaz da su elegancija i lepota zaštitni znak svakodnevnog života...

David Galjaard: Albanski bunkeri

Betonska simfonija

Holandski fotograf David Galjaard godinama je u Albaniji slikao bunkere, fasciniran vojnim utvrđenjima koja je diktator Enver Hoxha sejao po celoj zemlji; ni danas se ne zna tačno koliko je sagrađeno bunkera, 700.000 je donja cifra, a veruje se da ih ima i celi milion. Deo ovih spektakularnih fotografija David Galjaard je spakovao u knjigu „Concrento“ koju je objavio 2012, a čiji je prvi tiraž rasoprodat.

Muzički album: Festival Opatija 1965.

Dani kad su drugovi bili gospoda

Festival mimoze u Beogradu

Flower Power

Usred beogradske Knez Mihailove iznenada su se pojavile mažoretkinje, svirači i igrači iz Herceg Novog, sve u čast legendarno žute mimoze. Slučaj je hteo da se na licu mesta zatekao naš Braca Stefanović koji je hladnokrvno sve zabeležio kamerom; bolje mažoretkinje, odahnusmo, nego samostalni umetnici koji po celi dan ubijaju amaterskom pesmom i gitarom...

Braca Stefanović: Summer In Montenegro

More, pesak, kamen

Opskurna činjenica da deo bolesnih Srba čak i danas ne priznaje referendum o nezavisnosti Crne Gore iz 2006. godine, ne poništava činjenicu da je upravo Montenegro jedna od najpopularnijih turističkih destinacija upravo iz – Srbije. Zna se i zašto: ono što lepotom nudi Crna Gora, malo ko ima. Ko ne veruje ili neće da veruje, neka pažljivo pogleda slike našeg foto-urednika Brace Stefanovića; kako odoleti moru, pesku, kamenu, prirodi, hrani? Ne vredi se braniti, Crna Gora jeste neodoljiva.

Frank Herfort: Arhitektura nakon SSSR

Zastrašujuće pompezno

Lutajući prostorima nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, nemački fotograf Frank Herfort, stalni saradnik XXZ magazina, napravio je serijal pod nazivom „Imperial Pomp Of The East“, u kojem se nalaze fotografije iz Rusije, Kazahstana, Turkmenistana, Čečenije... Postsocijalistička potreba da se napravi nešto pompezno, tobož veličanstveno, što luđe i što dramatičnije, negde na granicama ružnih science-fiction maštarija – ostvarila se u novosagrađenim objektima širom umrlog SSSR. Budućnost užasa je već stigla.

Izložba Srđana Veljovića

Devedesete godine pod Miloševićem

Autor izložbe o devedesetim godinama, fotograf Srđan Veljović (s kojim smo uradili interview), u katalogu piše: „ Serija fotografija „Devedesete“ pokriva period od 1987. do 2000. godine, tačnije, vreme vladavine Slobodana Miloševića. Sve to vreme sam fotografisao, prilično učestalo. Posmatrajući ih iz perspektive 2017. godine, čini mi se da te fotografije spram tadašnje stvarnosti imaju manje dokumentaran, svedočeći odnos. Njima se više dokumentuje želja i napor za uspostavljanjem prostora normalnosti i slobode. To se moglo postići samo malim aktima subverzije, simboličkim činovima koji imaju sporedni, poprečni položaj spram prećutanog, nikad ispričanog narativa 1990-tih“. +++ The series of photographs The 90's covers the period from 1987. to 2000. i.e., the period of the rule of Slobodan Milošević. All the time I took photographs quite frequently. Looking at them from perspective of 2017, it seems to me that these document photograph and testify about the reality of thet period less then about the desire and effort to establish a space of normality and freedom. This could be achieved only through small acts of subversuion, small acts that have a secondary, transverse position against the whithheld, never told narrative of The 90s.