Fotogalerija

Fotografije za nezaborav

Led Zeppelin, pola veka slave

Godine 1968. grupa Led Zeppelin počela je s radom u jednom londonskom podrumu. Nakon odlaska iz grupe The Yardbirds, gitarista Jimmy Page želeo je da formira novi bend – i na mali jam session pozvao pevača Roberta Planta, bubnjara John Bonhama i basistu John Paul Jonesa. Nije im trebalo mnogo vremena da shvate koliko se dobro slažu. Prva pesma koju su odsvirali zajedno bila je “Train Kept A-Rollin’, numera Tiny Tiny Bradshawa koju su The Yardbirds učinili poznatom. “Čim smo završili pesmu, verujem da je svako od nas bio uveren da je ovakva komunikacija nešto što dotad nismo iskusili. Bio je to osećaj da nam se život potpuno menja”. O karijeri grupe najbolje svedoči nova foto-knjiga , “Led Zeppelin by Led Zeppelin” u kojoj je mesta našlo preko 200 najboljih fotografija tokom njihove karijere, od kojih su mnoge nepoznate. Čitaocima našeg magazina predstavljamo tek mali deo ilustracija iz ovog rock almanaha.

Bob Dylan, retke fotografije

Dokumenti jedne epohe

Fotograf Daniel Kramer dobio je avgusta 1964. dozvolu da 60 minuta slika tad 23-godišnjeg Boba Dylana u njegovom domu u Woodstocku, u državi New York; jedan sat se produžio u nekoliko sati, potom je usledio zajednički ručak i – Dylan je pozvao Kramera da krene s njim na turneju. Rezultat tog susreta je knjiga fotografija “Bob Dylan: A Year and a Day” u kojoj se nalazi preko 200 radova iz možda najznačanije faze Dylanove karijere… Kao photo-teaser, čitaocima našeg magazina predstavljamo neke dosad neobjavljene fotografije Daniela Kramera.

Zaplivala sela i gradovi

Za krst vlažni i slobodu mokru

I ove godine je veliki broj mišićavih mladića skinuo odeću sa sebe, bacio se u vodu i zaplivao do krsta, na brojnim osveštanim lokacijama širom želje bez granica. Vodena manifestacija oslobodila je mnoge spartanske duše, a i tela, koja su uz smeh i hrišćansko veselje zaplivala u poznatom pravcu, verujući da to ima neke veze sa duhovnim veštinama.

Yücel Tunca: U raljama patrijarhalnog veselja

A ona igra, vrti se kao čigra

Kulturno nasleđe, te pozicija žene u strogo patrijarhalnom turskom društvu, teme su koje okupiraju fotografa Yucela Tuncu već više od 25 godina. Tako je nastala i serija fotografija u selu Konya, u sobi u kojoj se događaju scene koje su pozicionirane između realnosti i fantazije, seoske učmalosti i dionizijskih svečanosti, noći i svitanja. Žene koje igraju na stolu na kojem je postavljeno meze centralne su figure proslave, a pijani muškarci su tu da sviraju, mašu oružjem i da obožavaju igračice koje su tu kako bi uveličale njihovo veselje. Oni koji bi da saznaju više o radu ovog egzotičnog fotografa mogu to da učine n a njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Priroda bez ljudi u delima Zorana Osrečaka

Lijepa naša (u kvadratu)

Zoran Osrečak (1962.) fotograf je koji djeluje u Svetom Ivanu Zelini i Zagrebu. Fotografijom se bavi od sedamdesetih godina prošlog stoljeća. Nakon završene Škole primjenjene umjetnosti u Zagrebu, odsjek fotografije, radi kao profesionalni fotograf i snimatelj. Siječnja 2018. imao je izložbu “Lijepa naša (u kvadratu)” u zagrebačkoj Galeriji svratišta Cinkuš. Marijan Grakalić je o Osrečakovom radu napisao sledeće: “Smještajući svoje fotografske panorame u kocke i pri tome dopuštajući da se u njima nazire tendencija ka monokromnom i pastelnom koloriranju, te pomno studirane slike prirode na kojima nema ljudi, a ni životinja (osim ptica na dvije i leptira na jednoj), ostavljaju dojam čuvene Schröedingerove mačke, istodobno ni žive ni mrtve. One nas uvode u jedan odmaknuti pogled na stvarnost tražeći i omogućujući da se u svakom konktretnom slučaju osjeti taj univerzalni dodir zatečenosti i neponovljivosti kojeg bilježe. Fotografije Zorana Ostrečaka donose rijedak i važan senzibilitet fotografske estetike koja nije antropocentrične prirode. Dapače, u predjelu napuštene panorame osjeća se napuštenost čovjeka, a priroda se uzdiže kao nezaobilazno, postojano i na svoj način sveto”. Specijalno za XXZ magazin, autor Zoran Ostrečak ustupio nam je svoje radove za ovu nesvakidašnju, uzbudljivu fotogaleriju.

Nezaboravni David Bowie

Posteri zauvek

Sećanje na jednog od najvećih umetnika XX veka ne završava samo tekstom o godišnjici njegove smrti; ovo je prilika da vidimo kako su ga drugi umetnici videli – kroz nadahnute, originalne postere posvećene transformacijama kroz koje je David Bowie prolazio tokom karijere...

Izbor za najbolju travel fotografiju 2018. godine

Miris vatre, dima i meda

Ovogodišnji dobitnik nagrade za najbolju svetsku travel fotografiju na konkursu Travel Photographer of the Year (TPOTY) Awards je Stefano Pensotti iz Italije, a na pobedničkoj fotografiji je devojčica koja se na putu do škole našla u hramu Bagan. Na konkursu je učestvovalo preko 20 hiljada fotografija iz 142 zemlje, te je žiri pažljivo izabrao pobedničke radove, te priliku pružio i neafirmisanim fotografima koji će u budućnosti tek oblikovati načine na koje vidimo svet.

Novogodišnji koncert u Zemunu

Live - Bisera Veletanlić i Vasil Hadžimanov

Prvog januara nove 2019, građanima Zemuna okupljenim na Masarikovom trgu, Bisera Veletanlić i Vasil Hadžimanov priredili su lepo iznenađenje – koncert na otvorenom za sve zaljubljenike bluesa and jazza. Za mnoge koji su noć proveli pod torturom narodnjaka, ovo je bila prava muzička terapija koja je prijala svakom uhu od ukusa… Naravno, na licu mesta našao se naš foto-urednik Braca Stefanović koji nam je svojim fotografijama dočarao deo slavljeničke atmosfere.

Pregled godine: 2018. u pedeset fotografija

Godina ide za godinom

Skup fotografija koji je pred vama predstavlja svedočanstvo još jedne nemirne godine za nama i brojne nepobitne dokaze da smo zaista postojali, dovodeći bivstvovanje do besmisla, u sumračnom rasponu od prirodnih katastrofa do užasa čiji je kreator čovek sam. Tako će se i ova 2018. uskoro naći za nama, ni bolja, ni lošija, ni drugačija, godina k'o godina. Greške koje smo pravili ne bi trebalo da nas definišu, već da nas nauče, a pred vama je 365 praznih strana, iskoristite ih pametno.

U dobrom raspoloženju: Estradni defile pred Maršalom

Oni su pevali Titu

Feljton „Bolja prošlost“ o jugoslovenskoj estradi potvrdio je ono što se znalo: Josip Broz Tito uživao je u dobroj pesmi, kao što je uživao u dobroj kapljici ili u dobrom društvu. Svaku priliku da se opusti, Maršal nije propuštao: redovno su mu na zabavama gostovali najpopularniji jugoslovenski pevači, humoristi ili operske zvezde. Svako od učesnika pamti kako je zabavljao Tita, pa je tako imitator Ljuba Stepanović ispričao svoj slučaj. „Prvi put se to dogodilo 12.februara 1961. godine u Klubu saveznih poslanika na Dedinju. Ja sam dugo pričao o svojim utiscima iz Latinske Amerike i onda, pošto sam bio kod Fidela Kastra,imitirao sam njega, a zatim De Gola i Hruščova... U jednom trenutku Tito reče: 'Hajde, bogamu, ja bih htio čuti kako ja govorim“. Meni je u tom trenutku bilo malo nelagodno. Jeste to na neki način bila hrabrost, ali mnogo manje sam od straha umro ja, neko oko njega oni kameleoni i poltroni, koji su živi premrli, šta će sada da bude. Svestan sam u tom trenutku bio da imam delikatan zadatak, ali držao sam se samo Titovih tekstova iz govora i moram priznati da sam malo manje zamuckivao. Naravno, uvek me pitaju da li se Tito smejao kada sam ga imitirao? A ja kažem - da se on nije smejao, ja bih plakao!...“

Zimska sonata

Sneg u Zemunu

Sneg samo što se otopio, a već nam nedostaje. Doduše, ne fale nam nuspojave u obliku bljuzgavice, leda i saobraćajnog kolapsa, ali retki bajkoviti prizori u nekim delovima grada smekšali bi i najtvrđe srce. O tome svedoče fotografije Brace Sefanovića sa kojih vam mašu zemunski irvas i Deda Mraz, uz tople pozdrave Sneška Belića i najlepše želje za predstojeću 2019. godinu

Alexander Petrosyan: Hladne vatre

Novogodišnje nezgode i drugi običaji

Od kada je počeo da se bavi fotografijom 2000. godine, Alexander Petrosyan je shvatao da će svet najbolje razumeti ako ga posmatra kroz objektiv. Tako je počeo da priča kratke foto-priče, koje prate različite sudbine u okruženjima koja signaliziraju da je svet mnogo složeniji od onoga što očekujemo. On subjekte posmatra drugačije od ostalih, zahvaljujući čemu iz njegovih fotografija čitamo jasnu poruku koja nam šapuće o tome da smo sami krivi za sve. Oni koji budu poželeli da saznaju više o radu ovog talentovanog fotografa mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Crno-bela prošlost Televizije Beograd

Od Mije i Čkalje - do Milene i Dragana

Ovih smo se dana, nehotice ali namerno, posvetili istraživanju naše prošlosti kroz tekstove o šezdesetim i sedamdesetim godinama; dogodilo se da su mnogim člancima pominju rađanje i bujanje televizijskog programa na prostorima nekadašnje SFRJ. Kako bismo i slikom pratili tekstove, odlučili smo se za prigodnu retro-galeriju sa foto-materijalima Programskog arhiva TV Beograd. Prilika je da se podsetimo ličnosti koje su šezdesetih i sedamdesetih obeležile televizijski program, a među njima su Radivoje Lola Đukić, Miodrag Petrović Čkalja, Mija Aleksić, Olivera Marković, Bora Todorović, Ružica Sokić, Svetlana Bojković, Petar Kralj...

Matt Lutton za XXZ magazin: Balkanska inspiracija

From Seattle to Serbia

Matt Lutton, američki fotograf, čovek koji je u karijeri radio za najveće svetske listove i magazine (The New York Times, The Wall Street Journal, The Financial Times, Vice Magazine, 2012 Magazine) jedan je od onih koji ima dvostruko prebivalište: svoje je život podelio na rodni Seattle i – Srbiju u koju često dolazi i gde redovno fotografiše. Bilo nam je zanimljivo da vidimo kako čovek iz Seattlea posmatra Srbiju kroz svoj objektiv – javili smo mu se i od njega dobili dozvolu da objavimo ovu ekskluzivnu galeriju posvećenu seoskom turizmu. Thanx to Matt. A čitaocima samo jedna poruka: uživajte!

Nova godina pred beogradskim vratima

Svetlucanje disko irvasa

Novogodišnja euforija nije izostala ni ovog decembra. U skromnim i (relativno) toplim domovima kite se jelke, a njihove slike postavljaju na društvene mreže u borbi za domaćinski prestiž; kupuje se na akcijama i sniženjima; čeka se 2019. kao da je poslednja... Glavni grad okićen je već mesecima, kič i nenamerni kemp su svuda oko nas – na „trijumfalnoj kapiji“ s grbovima i svetlećom krunom, uz pripadajući izlokani deo Knez Mihailove, u tunelu koji sija u bojama zastave i neukusa, (kod osetljivih izaziva čak i glavobolju), u svakoj plavo-beloj lampici kod Vukovog spomenika koja zlokobno svetli, u svakom disko irvasu, Snešku i Deda Mrazu... I u privatnom i javnom prostoru sve svetluca, šljašti i blješti u pokušaju da se prizove radost, a oteraju zli duhovi. Za početak, dovoljno je što pirotehnike ima sve manje, a snega sve više. Novogodišnji kič podnošljiviji je u belom okolišu, o čemu svedoče i fotografije naše Marije Đoković.