Lifestyle - Hedonizam

O ljubavi je reč, uvek. Toliko tih čarobnih bića ušeta u naše dane i postane sinonim za istinsko radovanje, a često i ogromne tuge koje se pamte i o kojima pričamo i čuvamo ih od zaborava

U nižim razredima osnovne prvi izleti nisu bili daleki - Zagreb, Trakošćan i Varaždin, uz nezaobilazan posjet Kumrovcu. Tek kasnije su slijedila Plitvička jezera, neke primorske destinacije poput Crikvenice i otoka Krka i naravno - Slovenija. Izleta u Sloveniju se nekako najviše i najradije sjećam. Maribor, Celje, Pohorje, Logarska dolina, Postojna, Ljubljana, Jesenice... Pa Bled i Bohinj uz uspon žičarom na grandiozni Vogel gdje bi nas u kasno proljeće dočekalo sunce s obiljem snijega na skijalištu

Ponoć je, a tek je petak; u subotu se očekuje još stotinak hiljada ljudi - dok Guča, gradić od 2.000 stanovnika, s nekoliko kafana, prodavnica i poslastičarnica, mizerno-izgubljena tokom cele godine, za tri dana Hapeninga uspeva da nađe svoju dušu; sve što je moglo da se otvori - jeste otvoreno, kafići, kafane, šatori, ulične cisterne... Ne može da se prođe od ljudi; devojke u letnjim haljinama Darka Rundeka guraju se u kolonama sa dance-igračima koji ne propuštaju nijedan trubački trenutak; ovo je Srbija koja kao da je obaveštena da je vulkan s Pompeja opet u akciji - količina ekstaze, orgijanja, uživanja, fizičkog obrušavanja na ritam muzike, erotike koja se zvukom trube pretvara u pornografski doživljaj.... nemačke marke koje se nehotice dele i lepe na instrumente, na gole grudi mladih Cigančica, na trbuhe erotski izazovnih Beograđanki koje smatraju da imaju šta da pokažu, na lepljivu atmosferu Sexualnog Vašara gde su hrana i piće samo uvod u Konačno Rešenje Kolektivne Kopulacije...

Gramofon nisam imao nikada. Mi, deca osamdesetih, rodjeni smo suviše kasno da bismo se sećali svih dobrih stvari iz "onih vremena" o kojima i danas pričaju mnogi stariji. A opet, rodjeni smo dovoljno rano da dobro pamtimo sve ove loše stvari koje su počele kad su se te osamdesete završile i koje, čini mi se, i dalje nikako da prođu. Nisam imao ni jednu ploču iako njih ne možeš da presnimiš i ne propadaju tako lako kao bugarski diskovi rezanci... do skoro...

Jedno vreme sam imala običaj da vikendima svraćam kod mojih i kod bake, čime nedjelja dobije neki svečan, da ne kažem sanitarni oreol. Odem sa kornetima za jaja, praznim šerpicama, presavijenim kesama, prljavim vešom, i sve me neka blagost obuzme, kao da sam krenula na vašar ili u Grad!

Ja sam mislila na momka koji nam je reka Helouu, how can I help you. Nije ni čudo da nam se obratija na engleskom. Ako nemoš u svom vlastitom gradu više nać slastu iz prvog puta, onda si u tom gradu i službeno stranac

Aromatično lišće lovorike ili javorike, naravno, nema nikakve veze s cigaretama, ali ima s odrastanjem. Kao djeca iz škole Podmurvice lovor smo najprije pušili u istoimenom grmu, imitirajući tako odrasle, a u stvarnosti smo se samo davili pukušavajući pušiti te tompuse od svježeg lovorovog lišća. U drugoj fazi, kada su hrabriji počeli pušiti prave cigarete, lišće lovora se žvakalo da se ne osjeti kako smo pušili. Glupo i naivno, ali eto, da "ne se zaboravi", kako bi to zvonko formulirao izvjesni Tripče

Miris koji bi se počeja širit kućom čim bi sarma prokrčkala, bija je neusporediv sa ičim u povijesti kulinarstva. U praznično vrime, taj miris se širija cilom našom zgradom, jer je svako domaćinstvo koje imalo drži do sebe - sarmijalo. Sarmijali smo mi, sarmijali su naši susidi, naš kvart, cili grad, a bogami i naša rodbina u Šibeniku i Zagrebu, te naši prijatelji u Beogradu, u Skoplju, u Titogradu, Ljubljani i svim ostalim gradovima. Sarmijala je kompletna bivša država složno, i niko nije moga ni u ludilu pomislit da ćemo jednoga dana sarmijat svako za sebe.

Onda je zagrlim, kao što se već grle oni koji su se grlili pre nego je nebo postojalo. I dok je tako grlim, jedva čekam da se ujutro opet rodim, da sa njom opet ostarim, dok jednog dana ne zaspim, i nikad se više ne probudim, u nekim zboranim, pamučnim dlanovima, što na vruć hleb mirišu.

Ne jedem ja baš te fore o ljubavi na prvi mig, al' on je iznimka jer se volimo jednako snažno od devedesdruge. Pamtim ga još iz ere bočice. Onako skroz na rijetko dok mu čokoladni sluzavi listići jedva prolaze kroz dudu

Stručnjaci još uvek ne znaju kakvog je ukusa ili mirisa vino iz ovog perioda, budući da je boca još uvek zapečaćena zatvaračem od voska i maslinovog ulja, jer bi tečnost u dodiru sa vazduhom verovatno pretrpela velike promene. Prastaro vino danas je deo postavke u muzeju Palatinate u gradu Speyer u Nemačkoj, a o boci vodi računa samo jedan zaposleni, budući da su ostali uplašeni da bi mogli da je oštete.

U misecima koji su slidili iza rastave provala san još i spavat nedijagonalno nego samo popriko, pa onda naopako, sa nogama na zidu, ta mi je pozicija najdraža jer se najboje kontemplira o životu dok čovik gleda svoje nožne prste na zidu i mrda ih.